Quantcast
Foto: Ivan Dinić

Koliko se u srednjim školama u Srbiji govori o LGBT zajednici

Milica Starinac

Jedina informacija koju sam ja, kao prosečna tinejdžerka, dobila u srednjoj školi u vezi sa ovom temom je da su francuski pesnici Pol Verlen i Artur Rembo bili u vezi. Dakle, ništa.

Foto: Ivan Dinić

U Beogradu je u ponedeljak počela Nedelja ponosa. Parada ponosa zakazana za nedelju 17. septembra. Program je dostupan na parada.rs

Kada bi se ljudski vek uporedio sa fazama formiranja Zemljine kore, srednja škola bi za većinu verovatno predstavljala onu sa najviše vulkanskih erupcija i pomeranja tektonskih ploča. Da nisam prespavala dobar procenat časova geografije, znala bih da vam malo stručnije dočaram ovo poređenje, ali šta je tu je. Te četiri godine predstavljaju period neverovatnih promena, sazrevanja ličnosti i formiranja kritičkog mišljenja. Srednjoškolci ne uče samo kako se razmnožavaju kišne gliste i koje stilske figure se javljaju kod Majakovskog - već i o tome kako svet funkcioniše i kako da pronađu svoje mesto u njemu.

Naravno, ovo prvo je daleko lakše ukapirati, koliko god vam ne idu biologija ili avangarda. Ovo drugo je neuporedivo složenije i ne može se naučiti iz udžbenika.

Jedna od stvari koju je obrazovni sistem mora da nauči svakoga je prihvatanje različitosti. Trenutno stanje u Srbiji, kada je reč o toleranciji i poštovanju LGBT zajednice, govori nam da obrazovni sistem baš i ne uspeva u tome. Podrazumeva se da obrazovni sistem ne snosi svu odgovornost i da je dobar deo krivice na tradicionalnom i konzervativnom vaspitanju koje se decenijama propagira, ali nekako se uvek vratimo na neinformisanost, odnosno dezinformisanost kao najčešće uzroke netolerancije.

Niko neće prihvatiti ono o čemu ništa ne zna. A šta prosečan tinejdžer može da sazna o temama vezanim za LGBT populaciju u srednjoj školi? Jedina informacija koju sam ja, kao prosečna tinejdžerka, dobila u srednjoj školi u vezi sa ovom temom je da su francuski pesnici Pol Verlen i Artur Rembo bili u vezi. Dakle, ništa.

- Iskreno govoreći, sve moje znanje na temu LGBT, a verujem i znanje većine mojih vršnjaka, potiče od lične zainteresovanosti i samoinicijativnog istraživanja, surfovanja po netu i slično. Najbliže edukaciji o LGBT zajednici su debate koje pokrećemo najčešće na času srpskog ili engleskom, kada nam profesor/ka dozvoli da diskutujemo o nekoj aktuelnoj temi. Međutim, to je samo gomila suprotstavljenih mišljenja i vrlo malo iznesenih proverenih činjenica - kaže Nastasja, maturantkinja jedne niške gimnazije.

Foto: Milica Starinac

Većina srednjoškolaca sa kojima sam razgovarala deli Nastasjino mišljenje. Tijana kaže da je upoznata sa temama vezanim za LGBT zajednicu, ali ne zahvaljujući srednjoj školi, već ljudima koje je upoznala.

Profesor građanskog vaspitanja u Prvoj beogradskoj gimnaziji, Milan Gačanović, nema preterano pozitivno iskustvo kada je reč o LGBT temama na času.

- Nažalost, učenike ova tema najviše zanima u vreme Parade ponosa i to u negativnom kontekstu. Na nastavniku je da tu negativnu energiju ublaži u otvorenom razgovoru. Lično, donekle uspevam u tome, ali nisam ubeđen da najtvrdokornije učenike mogu da ubedim da smo svi jednaki i da svako ima pravo na ispoljavanje svojih osećanja - kaže profesor Gačanović.

Foto: Ivan Dinić

Profesorka sociologije, ustava i prava građana i građanskog vaspitanja u jednoj niškoj gimnaziji ističe da LGBT teme nisu uključene u naš školski program. Međutim, kada je reč o stavu učenika, ima malo drugačije iskustvo.

- Govori se uopšteno o ljudskim pravima, toleranciji, različitosti svake vrste, sa akcentom na nacionalnoj i verskoj toleranciji. Jedino se u Klettovom udžbeniku iz sociologije pominje, kao novi vid porodice, porodica istopolnih roditelja sa usvojenom decom. Van programa se LGBT teme pominju na časovima građanskog vaspitanja, ustava i prava građana i socijologije u vidu sastavljanja upitnika za ispitivanje javnog mnjenja, zatim diskusija i debata na temu ozakonjenja istopolnih brakova, usvajanju deca i parade ponosa - kaže profesorka.

Naglašavajući da je njeno iskustvo vezano za gimnazijalce, kaže da na taj način deset godina razgovara sa učenicima o ovim pitanjima, svesna da i među njima LGBT osoba, kojima je potrebno prihvatanje i podrška.

- U početku je bilo više radikalnih učenika sa negativnim odnosom prema LGBT populaciji, bilo je teško kontrolisati disciplinu na času, ali se poslednjih godina taj broj smanjuje, odnosno sve je više razumevanje i podrška za LGBT zajednicu. Većina manjinu koja ne podržava smatra za necivilizovane i zaostale tradicionaliste. U poslednje dve godine manje su zainteresovani za ove teme, jer je većina prihvatila LGBT prava kao nešto što se podrazumeva, pa ne vide o čemu ima da se priča - kaže ona.

Foto: Ivan Dinić

Slično iskustvo ima i Jelica Stošić, profesorka filozofije i građanskog vaspitanja u Prvoj niškoj gimnaziji "Stevan Sremac". Ona kaže da je raduje što stanje ide na bolje kada je reč o stavu samih učenika. Međutim, kritikuje sistem što ne pruža alternativu kroz obrazovanje kada je reč o LGBT temama.

- LGBT teme u planu i programu srednjih škola? Jednostavno ne postoje. Ako mene pitate, o tome debelo treba da se zapitaju naše „glavešine" – kako misle da prave otvoreno društvo ako ne kroz edukaciju? Ako njihov formalan sistem nigde ne prepoznaje tematiku kao problem, kako misle da se nose sa posledicama? - pita se profesorka Stošić.

A posledice ovog nedostatka edukacije o LGBT zajednici, nažalost, najviše osećaju srednjoškolci koji joj i pripadaju. Prema podacima dobijenim tokom istraživanja "Vršnjačko nasilje na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta", 30 odsto srednjoškolaca smatra da je nasilje opravdano u slučaju LGBT populacije. Konsultantkinja na projektu koji je sproveo UNICEF u saradnji sa Labrisom, Aleksandra Galonja, ističe da ovaj projekat pokazuje da je u srednjim školama najzastupljenije takozvano indirektno nasilje - verbalno, emotivno, kao i socijalna izolacija, a da je fizičko nasilje veoma retko, nezavisno od samih uzroka.

- Školsku sredinu još uvek karakterišu izražene predrasude i neznanje. To najbolje pokazuju sledeći podaci: 54 odsto srednjoškolskih učenika smatra da je homoseksualnost bolest, 53 odsto smatra da je izbor i da može da se promeni, a čak 40 odsto učenika misli da LGBT učenici ne treba da imaju ista prava kao učenici heteroseksualne orijentacije - navodi Galonja.

Foto: Ivan Dinić

Miloš je pristao da podeli sopstveno iskustvo kada je reč o problemima sa kojima se LGBT zajednica susreće u srednjoj školi. On vidi vršnjačko nasilje kao glavni problem, a veruje da je uzrok tome stigmatizacija LGBT koju zastupaju i vrše starije generacije.

- Ne samo da sve to dovodi do maltretiranja LGBT tinejdžera, već i podstiče internalizovanu homofobiju u homoseksualnim tinejdžerima, što dovodi do toga da se i oni pridružuju u ismevanju drugih LGBT tinejdžera. Takođe, LGBT tinejdžeri nemaju ispravnu edukaciju o homoseksualnosti u školama, pa ni van škole, zbog čega se dešava da i oni sami stvore problematičan pogled na homoseksualnost zbog pomenute stigmatizacije - kaže Miloš, koji je ipak želeo da ostane anoniman.

On napominje da mlade LGBT osobe nemaju zaštitu od ovakvog maltretiranja, što često rezultira nedovoljnim uspehom u skoli, odvajanjem od društva, razvijanjem mentalnih bolesti, nasilnim ponašanjem i zloupotrebom alkohola i psihoaktivnih supstanci.

Zaključak koji nije bilo teško izvući iz razgovora sa profesorima i učenicima na ovu temu je da, koliko god situacija išla na bolje, i dalje je prilično loša. Pre svega loša za mlade ljude u delikatnom dobu kada im najviše treba podrška, a dobijaju ono suprotno. Loša je i po sve nas koji nismo uspeli tome da obezbedimo svakome jednaku šansu da bude prihvaćen zbog onoga što jeste.

Pozitivna strana priče je da postoje ljudi koji prepoznaju ovo kao problem i koji su spremni da nešto urade po tom pitanju.

- Kada se analiziraju podaci o tome odakle se učenici informišu o (homo)seksualnosti, već niz godina dolazi se do sličnih podataka. Naima, čak 62 odsto učenika se informiše iz medija, 16 odsto od prijatelja, 15 posto njih od roditelja, dok samo 7 posto o homoseksualnosti uči od profesora - kaže Galonja.

Ona dodaje da "ovi podaci jasno ukazuju da je neophodno da se tema seksualnosti uključi u školske programe, te da je školski udžbenici i programi, kao i sami profesori, na adekvatan način predstavljaju, kao i da se aktivnije uključe u borbu protiv predrasuda i diskriminacije."

- Sa druge strane, neophodno je utvrditi efikasnije mehanizme za eliminisanje diskriminatornih sadržaja i praksi u medijima, kao i promociju dobrih praksi - poručuje Galonja.

Foto: Ivan Dinić

Da prostora za poboljšanje situacije ima na pretek, slažu se svi sa kojima sam razgovarala. Kada je reč o predlogu da se diskusija o LGBT zajednici uvrsti u formalan školski program, mišljenja su podeljena. Ono oko čega se svi slažu je da je potrebno mnogo više zalaganja, informacija i programa, na formalnom ili neformalnom nivou, ali pod okriljem srednje škole.

Profesor Gačanović smatra da je potrebno uneti ove teme u planove pojedinih predmeta, poput biologije, sociologije, filozofije, ustava i prava građana i građanskog vaspitanja.

- Na taj način bi se škole i nastavnici obavezali da se pozabave ovim pitanjem. Takođe, dok se programi ne izmene, moguće je organizovati seminare na kojima bi se na pravi način obrađivile teme vezane za LGBT. Tako bi nastavnici bili obučeni da adekvatno učenicima prezentuju teme iz ove oblasti. Sada ostaje sve na ličnoj inicijativi nastavnika, zbog čega može da doživi osudu od učenika, njihovih roditelja i svojih kolega - smatra on.

Ivan Dinić

Nastasja tvrdi da je neophodno pozabaviti se LGBT temama na ozbiljniji način u srednjim školama, ali ne veruje da je eksplicitno uključivanje tih tema u školski program adekvatno rešenje.

- Umesto toga, posteri o toleranciji po školi, radionice, organizovani dolazak članova LGBT zajednice koji bi pričali o svojim iskustvima i pozivali na međusobno poštovanje. Na sličan način na koji se tretira problem drogiranja mladih, može se pozabaviti problemom homofobije - kaže ona.

Nastasja smatra da ovakva metoda "nije promovisanje LGBT tema, niti nabijanje nečije homoseksualnosti drugima na nos."

- U pitanju je zaštita mladih koji žele da žive otvoreno i bezbedno kao ono što jesu, bez potrebe da brinu da li im neko pravi sačekušu posle škole. Omogućavanje mladima da bez straha mogu da predstave svoju novu devojku ili momka društvu. Ukoliko je to nekome eksponiranje i nabijanje nečije seksualnosti na nos, taj neko bi trebao da se pozabavi smanjenjem nabijanja svog primitivizma drugima u život - poručuje ova maturantkinja.

Profesorka Stošić ima i poruku za kolege, kojima kaže da je "najveći ponos naše profesije upravo to što obrazujemo mlade generacije i pravimo ljude, što je budućnost u našim rukama."

- Drage kolege, ne morate se držati svojih planova i programa kao pijan plota, nemojte raditi samo ono što ono što mora nego i ono što treba: pravite čoveka, koji će imati razumevanja za različito ili bar poštovati osnovna ljudska prava - poručuje ona.

Ako je srednja škola stvarno najlepše doba života, kao što ljudi uporno pričaju, onda treba da bude takva za sve. A ako možemo da učimo o praistorijskim ljudskim zajednicama, onda možemo i o onim zajednicama koje danas predstavljaju bitan deo našeg društva.

Još na VICE.com:

Roditelji koji su bezuslovno uz svoju LGBT decu u Srbiji

Svi VICE Srbija filmovi o LGBTQ zajednici

Gde gej ljudi iz Srbije idu na letovanje i bezbedan odmor