politika

"Čuvari vatre" beogradskih protesta nam pričaju zašto ne žele da odustanu od šetnji subotom

“Mislim da će se broj ljudi na protestima povećavati kako se budu približavali izbori, jer to ide tako kod nas - kampanjski, kao i na ispitu.“

pisao Vanja Marić
01 Jul 2019, 12:45pm

VICE Srbija

Trideseti protest pod nazivom “Jedan od pet miliona” održan je u subotu 29.juna u centru Beograda. Istina, u subotu nije bio potreban dron, niti posebna tehnika izdeljivanja slike i lupanja tačkica kako bismo prebrojali da li je na protestu bilo 20.000, ili 3477 ljudi. Ali, da li je to najvažnije? Možda je jednom dovoljno reći da je ljudi jednostavno bilo.

Mnogi su zaboravili ili ne znaju da protesti i dalje traju. Da li su protesti za sve građane definitivno izgubljeni? Koji su uzroci smanjenog izlaska na ulice - nezainteresovanost, neinformisanost, godišnji odmori, strah ili nedostatak “kreativnosti” protesta?

Šta kažu građani koji su izašli na ulice, zbog čega su tu, koja ideja ih i dalje vodi? Da li prisutne demorališe broj ljudi? Ko treba da vodi proteste i da li će se oni ponovo aktivirati i biti jedna od glavnih slika predizborne kampanje?

Zašto je većina građana sa kojima smo razgovorali mislila da će njihovi odgovori biti emitovani u emisiji Lava Pajkića “Kontravizija” ?

Često se čuje rečenica kako su studenti krivi što protesti ne funkcionišu, svi bi napolje, pa ulica ne funkcioniše. Stariji podsećaju na studentske demonstracije 1968. i 90ih. Šezdesetosme se protestovalo zbog socijalizma, devedesetih zbog demokratije. a zbog čega bi studenti trebalo danas da protestuju? Da li postoje oni koji bi razuverili starije da tražimo samo zelenu kartu za zapad?

Studenti, penzioneri, roditelji, srednjoškolci – ljudi sa Terazija govore za VICE o tome zašto i dalje dolaze na proteste.

Sofija, 18

1561983480649-Sofija

Znam da baš mali broj ljudi dolazi sada na proteste ali mene nervira način na koji se Vučić obraća građanima i što se ponaša kao da ovaj narod što izlazi na ulice nije njegov narod. Nisam se toliko zanimala za politiku ali u poslednje vreme me užasno nervira kako se on ophodi prema građanima, kako se ponaša prema Kosovu i ljudima na Kosovu, drži ih kao svoje taoce. Uglavnom me nervira ova vlast, partijsko zapošljavanje, način na koji Vesić uništava grad.

Živim na Zvezdari i meni je potrebno bukvalno sat vremena da dođem do centra zato što mi se pokvari tramvaj, tri puta za mesec dana puca cev na šinama, ja nemam vodu u kući, mislim da to nije normalno i zato sam i dalje na protestima. Istina je da me malo demorališe broj ljudi ali ja sam na primer stigla i da upišem faks i da budem vukovac u školi, a ni jedan protest nisam propustila. Pokušavam da utičem na svoje vršnjake da i oni dođu na proteste ali vidi se da su ovde uglavnom stariji ljudi. Ja mislim da svi studenti treba da se pobune, svi fakulteti treba da ustanu, sve srednje škole, zato što smo mi ipak intelektualci i da kažem elita ove zemlje. Nadam se da će se povećati broj ljudi, opozicija se bori i ovaj narod se bori ali videćemo....

Sanja, 44 i Marko, 48

1561983170731-Sanja-i-Marko

Sanja: Ja mislim da je bolje da odgovori moj prijatelj Marko, prljav mi je rečnik ovaj... Dovoljno je reći da i dalje ne mogu da izdržim ovaj pritisak.

Marko: Ja sam otac dva deteta. Jedan je student, jedan je i dalje maloletan. Mi smo očekivali da će biti i manje ljudi, prosto, počeli su raspusti. Mi sada čekamo da Aleksandar Vučić i Vlada ispune zahteve „1 od 5 miliona“ i Saveza za Srbiju. Naravno da će se povećati broj ljudi i da će dolaziti svi građani koji slobodno razmišljaju.

Na sreću, ako primećujete, bez obzira na manji broj ljudi da se ovaj strah od presije i represije režima smanjio. U unutrašnjosti nije baš takav slučaj. U septembru će se opet aktivizirati protesti do ispunjenja apsolutno svih zahteva. Mi smo sada, sa ovim protestima uspeli da izazovemo ogromnu pažnju međunarodne javnosti. I neka ne misli bilo ko da nas je manje ili ne manje, mi nismo u skupštini, međunarodna zajednica ne može da se pravi blesava i ne pravi se blesava.

Lazar, 26 i Miša, 26

1561983097681-Lazar-i-Misa

Lazar: Smanjenje na protestima je trenutno, to uopšte nije neki stalni prikaz. Ono što me dovodi jeste energija, koja i dalje traje, udružena aktivnost, građanski protest, jedan kontinuitet koji neće stati, ovo je, kažem samo trenutno, možda zbog vremena, sada je letnji period. Sve u svemu i dalje jedna nada da će se promeniti ovaj nakaradni režim i to što verujem u ove ljude. Nije broj na protestima pravo stanje stvari već ideja koja nas vodi i svakako to jeste jedno zajedništvo. I dalje verujem u tok protesta mislim da će biti obnovljeni, a možda i brojniji. Mislim da fali bolja komunikacija među liderima opozicije, a takođe bi trebalo da se poradi na komunikaciji između čelnika protesta i ljudi koji su bili u građanskom delu. Proteste u budućnosti vidim u nekim novim zahtevima, potrebne su nove ideje i neka bolja vodilja svakako.

Miša: Ima mnogo razloga zašto su ovde ljudi i danas. Ja sam ovde zato što svi znamo u kakvoj državi živimo, državi kriminala, državi korupcije, državi straha. Ova vlast vlada strahom, maltretiranjem, malverzacijama, kombinacijama i to dovodi do propasti i uništenja naše države, a i nas kao naroda. Znamo kako vode i spoljašnju i unutrašnju politiku koja je pogubna za sve nas sem za njihove džepove. Ja smatram da treba da se promeni kako vlast tako i sistem. Dosta ljudi bi došlo ali se boji, boji se jer oni prete, oni plaše. Veruj mi ja to znam iz ličnog iskustva, mene su napali, pratili, pretili batinaši Srpske napredne stranke. Ponovo mi treba da se borimo, ponovo ko će ako ne mi?

Milan, 75 i Miroslava, 46

1561983215107-Milan-i-Miroslava

Milan: Ovde sam zato što sam nezadovoljan ovom vlašću još od njihovog dolaska. Posećivaću proteste bez obzira na broj ljudi, on će se povećavati, sad su ipak godišnji odmori. Ja sam od 91. na protestima. Bilo je tada žestoko, mislim po njih čak i po zimi i svemu, naročito 96. Velika razlika je što je onda bilo masovnije, više smo popili batina ali išli smo i mokrih nogu dok se nismo obezbedili sa obućom.

Miroslava: Dolazim kad mogu i bila sam na godišnjem odmoru pa sam se sada vratila. Dolazim zato što hoću da završim posao koji smo počeli 96 nismo završili 2000. i mislim da bi bio red da se završi jedanput. Ljudi moraju da se odmore dugo traje ovo, više od šest meseci, ne mogu ni ja da dođem svaki put. Mi koji smo uporniji malo smo stariji, počeli smo da pucamo fizički i moramo da pauziramo neki vikend. Kada smo već ušli u ovaj bojkot treba da idemo do kraja i ne odustajemo. Ićiću do kraja čak i ako političari kažu da je to neko vreme da se pregovara, mislim da ću i tada dolaziti. Za vašu generaciju treba da bude bolje vreme i zato se mi borimo matorci.

Isidora Jovanović, 32

1561982980883-Isidora

Kada vidim kući kako moji roditelji žive, kako jedva sklapamo kraj sa krajem, jedva imamo za račune i za hranu. Moj brat bukvalno od ujutru do uveče radi za 30.000 i to su sasvim dovoljni motivi da dođem ovde i dam neki doprinos da ja pokušam da promenim kao pojedinac koliko mogu da dam neki podstrek svim ovim ljudima koji su ovde. Mislim da se broj ljudi smanjio zato što je prisutan strah kod ljudi. Pogotovo kod onih koji rade u državnim institucijama, jer su ucenjeni za posao ili ćeš da imaš od nečega da živiš, ucenjena je njihova Konzistencija. Mislim da će se broj ljudi na protestima povećavati, kako se budu približavali izbori, jer to ide tako kod nas kampanjski, kao i na ispitu

Mihajlo, 67

1561983448454-Mihajlo-67

Predstavnik sam na neki način penzionera. Odnosno ne predstavnik, nego penzioner razočaran svime što se desilo. Jer država u kojoj se diraju penzije i kalkuliše sa njima, nije normalna država. To je nešto što je svako zaslužio i neprikosnoveno je pravo da raspolaže sa tim. U principu sam protiv poteza vlasti koji se sukobljavaju sa normalnim razmišljanjima i sa normalnim životom. Ovde sam zato što su ljudi navikli da ne treba da očekujemo ništa bolje u dogledno vreme. Smatram da sve što je normalno, što izgovorite je prava stvar. Mislim da ima puno ljudi koji nisu u mogućnosti da dolaze s obzirom na godine, a i na neki način vidimo koliko vlast manipuliše sa narodom i mnogi dignu ruke od toga čekajući da se nešto desi. Verujem da će se vlast urušiti sama po sebi zato što će svaki potez, svako poskupljenje, svako nametanje nečega što nam kvari živote uticati na to da se ona promeni.

Aleksa, 17

1561984013042-Aleksa

Bio sam na svakom protestu još od prošle godine. Ovde sam zato što ja stvarno uviđam kakvo je stanje u državi, kako je loše stanje, šta nam radi ova užasna vlast, najlošija u istoriji srpskog naroda. Ja imam 17 godina ali stvarno želim da doprinesem koliko god mogu da se to što pre otkloni da se ovaj kancer našeg društva što pre skloni i da počnemo polako da se vraćamo na neku normalu. Većina mojih vršnjaka nije svesna. Ovde su neki moji prijatelji koje znam ceo život, oni su pristali nakon što sam im objasnio šta se dešava i osetili su da je to na njima da isprave i da imaju moć da se suprotstave ovom režimu. Ja mislim da će protesti kada počne škola, obaveze da se vrate. Jer ova vlast će sigurno da da povode za to jer oni na svakom koraku greše i nerviraju ljude. Ja smatram da će da se protesti nastave u onolikom, a i u većem broju od onoga što su bili prvog dana. Mladi su uvek bili ono što pokreće ovu zemlju i voleo bih da što više njih vidim na ulicama.

Ljuba, 39 i Nenad, 39

1561983032001-Ljuba-i-Nenad

Ljuba: Ovde sam zato što u državi ne postoji sistem, ni jedna ozbiljna institucija, nije bitno ko će biti na vlasti, važno je da postoji sistem, a vlast koja god da je treba da donese jednu nacionalnu strategiju u varijanti gde smo za 10 godina, 30, 50, 100... Treba da postoji nešto što je ozbiljno u državi, a ovde to trenutno ne postoji. Naš narod je pomalo lenj, čim je došlo lepo vreme dobar deo njih se razmileo po vikendicama, planinama, splavovima itd i što imamo crtu da mislimo da će uvek neko drugi da uradi nešto za sve nas. Mislim da će se od septembra povećati broj ljudi, bliže se izbori povećaće se tenzija, drugo deca kreću u školu, istanje se novčanici pa je i nezadovoljstvo malo veće.

Nenad: Ovde smo svake subote, zbog održavanja svesti narodu da mogu da prate u medijima da i dalje postoje ljudi koji se bore. Mnogo ljudi se plaši ili ne želi da izađe. Mi se ne plašimo iako imamo pritiske kao aktivisti na našim lokalnim jedinicama, iako nam uzvraćaju udarce iz političkih struktura. Borimo se i okupljamo, to je politički posao koji umemo da radimo i toga se oni plaše. Neće vam niko reći neću da dođem zato što sam sad za Vućica ili neću da dođem zato što mi je ova vlast super. Malo se ljudi zasite kao što ne možete cele godine da jedete istu količinu hrane tako ne možete da radite iste stvari. Kako bude dolazilo hladnije vreme tako će na političkoj sceni da se dešavaju novi događaji koji će isprovocirati ljude da opet izađu. Zasićenje ide gore dole, kao i sve u životu. Nisu ljudi oni koji su ostali kod kuće i odjednom rekli, e ipak je vlast dobra, ja ostajem kod kuće.

Đorđe Jevremović, 21

1561982852891-Djordje

Ovde sam zato što gledam da ostanem u zemlji u kojoj može da se živi. Bio sam vani, video sam da može drugačije da se živi. Zašto kod nas ne bi moglo da bude kao na primer u Rusiji i tako te zemlje, da se živi i ovde normalno. Gledam da što više nas mladih ostane u ovoj zemlji, da imamo neku budućnost. Pričam i sa drugarima i sa kolegama, više nas je ovde na protestima nego što nije, stvarno gledam da se priključi što više mlađih ljudi.

Dragoslava, 72 i Ida, 71

1561982922184-Ida-i-Dragoslava

*Nisu želele da se slikaju iz privatnih razloga

Dragoslava: Zanima vas zašto smo došli na protest? Zato što nam je jako dobro, penzioneri pokradeni, opšta situacija je katastrofa. MI smo išle i na proteste devedesetih, baš kažem, danas je mojo ćerki rođendan, puni 49 godina, a ja sa pištaljkom, zamislite vi to, ko je mogao da pretpostavi. Demorališe me mali broj ljudi, ovo nije u redu, pazite Beograd ima 2 miliona, ovde ako nema 50.000 ljudi svake subote to nije ništa. Ljudi ne znam da li ne veruju ali i mi razmišljamo moja komšinica i ja da li da idemo ili da ne idemo.

Ida: Meni je posebno krivo što nema odziva među mladim svetom jer tu smo mi stariji. Evo pogledajte ima dosta starijih ljudi. Ne može se očekivati da ćemo to mi, mi možemo tu da budemo ali treba mlade snage da izguraju ovo do kraja, ljudi koji su do 40 godina, njima treba da bude stalo. Stalo je meni i biće mi tako dok sam živa, međutim imam utisak da mlade ne interesuje, to je ono što me deprimira, ne deprimira me broj. Ljudi su preokupirani svojim svakodnevnim životima, brigama, sastavljanje kraj sa krajem i oni ne vide svrhu a to je meni strašno, zaokupljeni su drugim životnim problemima. Tu su deca porodica, škole, evo izašli su mali maturanti da se bude.

Dragoslava: Pa to, ja sam ponosna, moj unuk je ta generacija. Gde su ti roditelji? Ja da sam mogla da izađem da ih izljubim, to je ponos. Ja se nadam da će ta generacija makar nešto uraditi.

Ko je vodio proteste 90-ih? Studenti! Tu u Kolarčevoj mi smo im donosili kolače, hleba, dan i noć su bili tu, o tome se radi. Šta će mame i tate babe i dede da ih izdržavaju? Jeste, svi će da idu napolje da peru sudove, hoće svi da rade napolju. Daj vidi uradi nešto ovde, pa Srbija je najlepša zemlja. Ne možemo moja komšinica i ja da vodimo proteste možemo da kažemo ukrao mi je penziju, ukrao mi je pare ali ostalo ne možemo.

Na protestima su se našli i stranci, doduše slučajno. Pitali su me šta se dešava i zašto su se ljudi okupili ove. Bitno je da se i dalje vidi razlika između protesta i gužve u Knez Mihajlovoj. Šta kažu oni, kako je na tom Zapadu?

Kristian, 42 iz Austrije, Mark, 39 iz Francuske – obojica žive u Minhenu

1561983699637-stranci

VICE:Da li imate proteste u svojoj zemlji ?

Kristijan: Ponekad imamo, uglavnom ne idemo na proteste, kada sam bio mlađi da, ali sada ne.

Mark: Ja idem. Veoma je slično, uvek je prisutna neka muzika i ohrabrivanje ljudi. Pretpostavljam da je ovo nešto slično žutim prslucima u Parizu.

Kristijan: Ono što uviđam da je razlika jeste što su naši protesti verovatno malo više agresivni. Možda su ovde ljudi tiši zbog dobijanja opomene od vlasti.