Nešto drukčije: Preporuka ovogodišnjih naslova sa Sajma knjiga koje to baš i nisu

Još jedan Sajam knjiga znači još jedno podsećanje na opšta mesta koja će nas sablažnjavati - kao na primer to što se na licu mesta prodaje hrana, pošto se očekuje da ljudi koji rade na štandovima ne jedu već se hrane isključivo duhovno, zatim još jedan krug ironičnih fotki i mimova koji se tiču Šešeljevog postojanja na istom, a zatim i kako je Marko Dražić na svom Fejsu, urednik Njuz neta na dan otvaranja ove manifestacije napisao - "Danas počinje Sajam knjiga, doba godine kada se ljudi tradicionalno hvataju za glavu što je objavio knjigu neko ko po njihovom mišljenju to ne bi smeo". U tom duhu, nastavljam njegovu misao - kreće ono doba godine kada će vam većina portala i oglasa objasniti koji sve biseri svetske i domaće književnosti MORAJU da se nađu na vašoj polici. Šta je sve kultno, šta je sve pomerilo Zemlju svojim jakim uticajem za milimetar bliže Suncu, šta je sve legendarno ili samo znaju da vas jako čačka šta je bilo sa monahom koji je prodao svoj Mercedes, pardon Ferari.

Kako je ovo konzumerističko doba pomalo pomahnitalo i kako razumem da veliki izbor ume da bude priličan pritisak na krhku ljudsku dušu, preporučiću vam spisak knjiga koje to na neki način u stvari nisu. Eto, čisto da imate i tu opciju. A i da malo spustimo tenziju.

Okej svima je valjda do sad jasno da feminizam ovog puta ne dolazi u talasu već kao globalni cunami. Zato bi bilo lepo da ga svi razumemo kao ono što jeste - pokret koji promoviše razumevanje kompleksne ženske realnosti a ne kao pokret koji je usmeren protiv nekoga. U tom kontekstu ovaj strip deluje kao nešto što nam u toj borbi može pomoći.

„Buđenje nije tek strip za žene, devojke i devojčice – to je umetnička interpretacija položaja žena kroz prostor i vreme i njihove emancipacije. Verujemo da je Buđenje važno i muškom čitaocu – i to ne samo onom osetljivom na angažovane teme“ – piše u saopštenju izdavačke kuće Dibidus.

E sad, za sve one koji su na prvi naslov reagovali otprilike – ma važi, u Srbiji nemamo leba da jedemo a ne da se bavimo nekakvim feminizmom, što je zaista samo još jedan razlog da razmotrite gore pomenuti naslov, evo vam i alternative. Ovo je prilka da pomognete organizaciji Bel Hospis koja pomaže ljudima obolelih od terminalnih bolesti. Ljudima koji umiru, kraće rečeno. Pred ovim i moj cinizam kapitulira, nemam šta još pametno dodati.

Postoje tri vrlo jednostavna razloga zašto vam ova knjiga može biti interesantna.

Pisanje pisama izumire.

Postoji šansa da želite da držite knjigu koja u sebi ima kopiju Elvisovog pisma u kome piše Niksonu kako treba da postane član FBI-a ili pismo žene koja opisuje kako izgleda amputiranje dojke na živo, koju je zapravo preživela! Čisto da vam se nađe kada pomislite kako ste ludi ili vam je život izuzetno težak.

Knjiga je dosta skupa. A poenta Sajma je, u davna vremena bila i ušteda na određenim izdanjima.

Izdavači ovu knjigu reklamiraju kao interaktivnu knjigu za odrasle, koja će vas naučiti da kažete NE bez griže savesti. Kažu još i da sadrži priče, lični dnevnik autorke, slogane, pitanja za samoistraživanje, prostor za rad i da se savršeno uklapa u njihovu ediciju Kontraknjiga. Nisam je čitala pa nemam baš neki stav o njoj osim što je na fejsu naravno dočekana na nož od svih onih koji „pouzdano znaju šta je književnost“. Ipak, ono zbog čega je meni već beskrajno simpatična je to što svojim naslovom daje odgovor na sva ta sablažnjavanja.

O liscu Ferdinandu smo pisali dok je postojao još samo na internetu. Besna kobila, izdavačka kuća koja je objavila „Luzitaniju“, prošlogodišnjeg dobitnika Nin-ove nagrade, rešila je da usvoji Ferdinanda i oživi ga.