Ovaj tekst je deo našeg serijala Nove komšije, u kojem mlade izbeglice širom Evrope gostuju kao urednici VICE.com. Pročitajte poruku urednice ovde.----------Reza ima 17 godina i dolazi iz Avganistana. On živi u izbegličkom centru u Stokholmu, u Švedskoj.Živim u Švedskoj sada već godinu i po dana. Doputovao sam ovamo sam, iz Avganistana. Zato što sam maloletan, kad sam stigao u Stokholm, dodeljen mi je god man. Bukvalni prevod za "god man" na švedskom je "dobar čovek", iako on može biti bilo kog roda. Ova osoba je vaš kontakt – ona je zadužena da pomaže izbeglicama tinejdžerskog uzrasta poput mene da bolje razumeju švedsko društvo i da se lakše snalaze u stalnim odnosima sa švedskim vlastima.
Reklame
Moja god man zove se Marina i ona me posećuje dvaput nedeljno. Ima oko sedamdeset godina i verovatno najdobrodušnija osoba koju sam u životu upoznao – u potpunosti joj odgovara " god" deo opisa njenog radnog mesta. Ljudi koji rade kao god man obično to čine iz dva razloga – ili zbog novca (švedska vlada ih uglavnom plaća 11.872 švedskih kruna (oko 1.200 evra)) godišnje, ili zato što iskreno žele da pomognu ljudima. Marina je dobra duša kojoj nije stalo do novca.Upoznati ljude koji ulažu toliko mnogo vremena i truda da bi pomogli nekom koga ne poznaju je veoma kul iskustvo. Možda ne bih umeo da vam navedem nijednu konkretnu stvar koju su Marina i njen muž učinili za mene, ali više se radi o tome koliko su istinski dobri i koliko uživaju u tome da mi pomažu. Zato činim sve što mogu da bude svesni koliko sam im zahvalan što ih imam u životu. Moja porodica živi u Iranu, tako da su Marina i njen muž postali moja porodica u Švedskoj.
Kod kuće u Avganistanu radio sam kao krojač i sanjao o tome da jednog dana postanem modni kreator. Dve najvažnije stvari kod krojača su preciznost i strpljenje. Kad pravite tortu, potrebne su vam iste te dve osobine.Započeo sam tako što sam pažljivo mutio šlag gotovo deset minuta. Tokom tog vremena, zagrejao sam smrznute jagode u mikrotalasnoj. Kad je šlag bio dovoljno penast, dodao sam vanilin krem, od čega je postao sladak i lepljiv.
Pažljivo sam oljuštio banane i isekao ih na komade, nakon čega sam komade izdrobio viljuškom. Taj proces je takođe zahtevao mnogo strpljenja, a rezultat je izgledao odbojno. Na sreću, zajedno sa šlagom i kremom od vanile, ta smesa odbojnog izgleda biće rajskog ukusa.
Reklame
Onda je došlo vreme da svu tu smesu pretvorim u pravu tortu. Iako sam kupio gotovo biskvitno testo, ukoliko ste iskusni ili radite u poslastičarnici, verovatno ćete želeti da ga napravite sami. Ali budući da je ovo bio tek drugi pokušaj u mom životu da napravim tortu i nisam imao rernu, shvatio sam da ne želim da testo postane jednako gnjecavo kao sastojci koje ću staviti između njega
Pažljivo sam naneo vanilin krem na donji sloj biskvitnog testa. Odlučio sam da smesu od banana dodam direktno na krem od vanile, pre nego što ga poklopim drugim slojem testa.
Umešao sam još malo vanilinog krema, banana, šlaga i jagoda da bih dobio još jednu slatku smesu, koju sam namazao preko drugog sloja testa. Pošto jagode nisu bile zdrobljene kako treba, taj sloj bio je zaista debeo.
Kad sam sve poklopio gornjim slojem testa, pokazalo se da debljina krema zaista nije bila bitna. Nakon svega, torta je izgledala kao ogromni, predivno slatki hamburger. Teško je zadržati sav taj krem da se ne izlije sa strane, ali ako ste strpljivi, deo toga možete da nagurate nazad.
Posle toga sam čitavu tortu spolja premazao kremom. Važno je naneti ga ravnomerno i da izgleda uredno. Ostalo mi je još malo jagoda, pa sam odlučio da dodam i njih.
U ovoj fazi recepta potrebna vam je pomoć prijatelja. Imao sam gotov marcipan iz supermarketa, koji je trebalo pažljivo da se postavi preko torte. Ako se to ne uradi kako treba, uopšte neće ličiti na tortu. Zamolio sam prijatelja i prevodioca Araša da mi pomogne, što je on učinio sa velikom posvećenošću.
Reklame
Sad kad je marcipan bio postavljen preko torte, bilo je vreme za završne ukrasne detalje. Kupio sam i cvetove od marcipana, koje sam postavio na vrh torte i sa strane. I, konačno, na njoj sam ispisao jestivu poruku za Marinu, kako bi mogla ne samo da okusi koliko mi njena pomoć znači, već i da to pročita.
to je bio ključni trenutak. Dogovarao sam se dugo i pažljivo sa samim sobom koje boje da upotrebim i šta tačno da napišem, ali sam se na kraju odlučio za zelenu i crvenu, i reči Grattis Marina Du Är Bäst [Srećan ti rođendan, Marina] i [Najbolja si]. Zato što je to istina – Marina je zaista najbolja.
I, konačno, moja torta bila je gotova. Isprva sam bio pomalo razočaran rezultatom – nisam imao mnogo alata na raspolaganju i mislio sam da će prosto ispasti lepša. Možda bi da sam je pravio od nule ispala iskrenija. Čak sam se zapitao i hoće li uopšte obradovati Marinu.Ali Araš me je umirio – rekao mi je da torte svakog obraduju, što je verovatno istina. A čak ni savršenija torta ne bi uspela do kraja da iskaže koliko sam zahvalan na svemu što su Marina i njen muž uradili za mene.Potpišite UNHCR peticiju koja poziva vlade da obezbede sigurnu budućnost za sve izbeglice ovde .Ovde možete uplatiti donaciju Kompis Sverige, dobrotvornoj organizaciji koja spaja nove i stare Šveđane sa ciljem da se sprijatelje.