Hajde da prestanemo sa skrnavljenjem Dušanovog zakonika

Koristiti Dušanov zakonik za negovanje kulture nasilja spram političkih protivnika je u najmanju ruku zloupotreba.

|
jun 13 2018, 12:33pm

Spomenik Caru Dušanu ispred Palate pravde, u Beogradu. Fotografija: Flickr, Goran Necin

Pozivanje na Dušanov zakonik kao na nekakav sveti spis kojim se opravdava želja za svirepim kažnjavanjem i nasiljem polako postaje nova internet tradicija. Kvazi duhovita tradicija. Sve je naravno počelo sa nekoliko tabloida koji su skidali prašinu sa zakonika svaki put kada se u Srbiji desio nekakav zločin ili prestup. Pijani vozač slupao tri automobila - sve bi to Dušan na kolac nabio, i slično...

Srednjevekovni spis pojavio se danas u internet vodama ponovo kada je član Upravnog odbora Radio televizije Srbije Nebojša Krstić, radi promocije lista za koji piše, usput i izmislio jedan njegov član kako bi produbio hajku na demonstrante koja se može videti u režimskim medijima.

I naravno, post su rado podelili svi oni koji ili nisu shvatili da je član izmišljen, ili su prosto toliko želeli da nađu opravdanje i nekakav srednjevekovni blagoslov da otkriju svoje mazohističke želje. Ili oba.

A šta je u stvari taj spis kome se rado pribegava kada se traži amin za poziv na nasilje?

Dušanov zakonik koji se još nazivao i Zakon blagovjernago cara Stefana je neosporno važan dokument za genezu Srbije kao pravne zemlje i predstavlja najvažniji spis srednjevekovne Srbije. Napominjem - srednjevekovne. Kako bismo od sopstvene zemlje prestali da pravimo vic i sprdnju, možda bi bilo okej da prestanemo da govorimo kako su zakoni iz srednjeg veka bolji od onih koje imamo danas.

To je kao kada bi lekari pisali po Tviteru, jao sećate se onih lepih vremena kada smo zavisnike od kokaina lečili heroinom, ili još bolje – sećate li se onih divnih vremena kada su ljudi umirali k'o muve jer još uvek nismo znali da se u buđi krije penicilin.

Ali hajde da stavimo po strani srednjevekovni kontekst bez koga apsolutno nema smisla tumačiti i govoriti o Dušanovom zakoniku, isticati samo kazne koje se u njemu nalaze, znači od jednog, za ono vreme, suštinski naprednog spisa, praviti uputstvo za lov na veštice.

- Dušanov zakonik ne smemo posmatrati kroz nasilje, niti ga koristiti za negovanje kulture nasilja spram političkih protivnika. To je najveća greška koju neko može učiniti - za VICE kaže advokat Ognjen Rašuo a zatim nam skreće pažnju na 171. član tog zakona.

U tom članu piše: „Još zapovedi carstvo mi: Ako piše pismo carstvo mi, ili iz srdžbe, ili iz ljubavi, ili iz milosti za nekoga, a to pismo razara zakonik, nije po pravdi i po zakonu, kako piše zakonik, sudije tome pismu da ne veruju, nego da sude i vrše kako je po pravdi.“

- Ovo je moderni koncept vladavine prava i ograničavanja carske vlasti u jednom jedinom članu. To ni Srbija danas nema - ističe Ognjen Rašuo naprednost tog zakonika o kome se, kako kaže uči još na prvoj godini pravnogn fakulteta.

Ako opet uzmemo kontekst u kome je ovaj zakonik nastao (vidite, ipak ništa bez konteksta), o njemu se uči kao o vrlo progresivnom budući da car sam sebi ograničava vlast.

Na kraju, ako smo baš toliko željni citiranja Dušanovog zakonika u ovoj eri citat-postova i zloupotrebe tuđih misli kao i čupanja iz konteksta, evo još i člana 138. O lažnom pisanju:

"Ako se nađe u čijem hrisovulju slovo lažno prepisano, nađu se slova ispravljana i reči preudešene na drugo, što nije zapovedilo carstvo mi, ti hrisovulji da se razderu, a onaj više da nema baštine." Šta god to tačno danas značilo, čisto da se vidi da i mi Dušanov citat za trku imamo.

Više na VICE
Vice Channels