Ovi porno glumci rade na destigmatizaciji HIV-a

Prvog decembra se obeležava Međunarodni dan side, što znači da će u narednim nedeljama doći do poplave crvenih traka i članaka u kojima će se prisećati onih koji su umrli na vrhuncu krize HIV-a/AIDS-a. Razumevanje razornog uticaja koji je AIDS imao na LGBTQ zajednice u osamdesetim je od ključnog značaja, ali postoji tendencija da se o HIV-u govori kao o nečemu što pripada prošlosti. Ali to nije tačno: oko 36,9 miliona ljudi širom sveta je prošle godine živelo sa HIV-om/AIDS-om, a svakodnevno je oko 5000 ljudi bilo zaraženo, iako je, srećom, stopa smrtnosti bila mnogo niža. Istok i jug Afrike su nadaleko najpogođeniji region (sa nekim zemljama u kojima postoji starosno ograničenje za kupovinu kondoma, na primer), dok su crni, trans i muški gej ljudi (MSM) i dalje disproporcijalno podložniji zarazi od ovog virusa, generalno. I s toga je edukacija o HIV-u za te ranjive grupe još značajnija. Ali ovaj virus može da pogodi bilo koga – što je činjenica koja često biva zanemarena zbog homofobične panike mejnstrim medija, koji su koristili AIDS epidemiju da bi demonizovali gej muškarce. kao rezultat toga, HIV pozitivne žene su posebno i suviše često nevidljive u javnosti.

Lečenje u UK je astronomski napredovalo u poslednjih par decenija – kontraceptivni lek PrEP je trenutno na probi u NHS-u, dok ART (anti-retroviralni tretman) suzbija virus HIV-a na ’neuočljivi’ nivo, što znači da ne mogu da prenesu virus čak ni prilikom seksa bez zaštite (svejedno, uvek bi trebalo da se obložite gumom, narode!). Međutim, izveštaji o prevelikoj potražnji i ograničenom pristupu onima kojima je potreban bacaju senku na NHS-ov probni period sa PrEP-om, i ne iznenađuje to što je, iako je svest o HIV-u velika, razumevanje malo.

Engleska i dalje ne obezbeđuje efikasno, obavezno seksualno obrazovanje u školama, iako su Vels i Škotska nedavno uvele LGBTQ inkluzivna predavanja. U međuvremenu, mejnstrim mediji i industrija zabave tretiraju HIV kao istorijsku fusnotu, ili potpuno ignorišu ovu temu – što je činjenica koja je još jednom potvrđena skorašnjim biografskim filmom o Frediju Merkjuriju, Boemska Rapsodija, koji praktično neurališe njegov radikalni legat, stvarajući prijatan, ’bezbedan’ narativ, koji neće iznervirati majčicu Englesku – i naravno, neće dovesti u pitanje broj prodatih karata u bioskopima. Dakle, ako ne možemo da verujemo seksualnom obrazovanju, ili navodno autentičnom biografskom filmu o HIV pozitivnoj ikoni da se pozabave ovom temom, kome onda možemo da verujemo? Možda iznenađujuće, odgovor glasi, gej pornografiji.

Za početak, nekolicina HIV pozitivnih porno zvezda upražnjava seks pred kamerama, da bi do ekstremnih detalja dočarali kako tretman funkcioniše. Ali kao dodatak tome, izvođači kao što su Džejson Domino pokreću inicijative kao što su Projekat Dobra pornografija, koje odlaze korak dalje, ali takođe se bave i problemima kao što su transfobija i seksualni rasizam. Njegova prva porno scena je bila sa HIV pozitivnim partnerom, Tonijem Parkerom, iako mu to nije unapred rečeno („Toni je mislio da su mi rekli – to se ranije uvek događalo“.). Domino priznaje da je „odlepio“ („U to doba baš nisam imao pojma o HIV-u“.), ali je brzo shvatio da je nivo virusa kod Parkera zanemarljiv. Drugim rečima, Domino nije imao oko čega da se brine.

Godinama kasnije, u sklopu projekta Dobra pornografija, rekreirao je svoju originalnu scenu s Parkerom, kao vid nastavnog sredstva, ali nivo virusa kod Parkera je u međuvremenu porastao. „Bio sam na PrEP-u, pa smo znali da ćemo biti u redu“, priseća se Domino, ali nije ni slutio da će ta scena postati neka vrsta prekretnice. „To je zapravo postao prvi zabeleženi dokaz da PrEP deluje perventivno na zarazu. Imali smo priliku da tu, pred kamerama, pokažemo da PrEP deluje“.

Ovo nije bio prvi put da Domino koristi karanje pred kamerama da koncizno dočarava efikasnost PrEP-a. Pre nekoliko godina je osnovao Porn4PrEP, koji fuzioniše savete o seksualnom zdravlju i aktivistička sredstva sa scenama seksa HIV pozitivnih izvođača, i nastavlja da se zalaže za taj vid lečenja. Ovo nije uvek bio slučaj: kada je Domino saznao za ovaj vid lečenja, ćutao je o tome dok se jedan njegov bliski prijatelj nije zarazio HIV-om. Tada je shvatio razarajuće posledice ćutanja. „Znao sam da nikoga ne štitim time što ćutim. Krivica koju osetiš kada neko zakači HIV a ti ne pričaš o PrEP-u je tako ekstremna“, kaže on, glasom drhtavim od tuge.

U gej porno industriji nema manjka HIV pozitivnih izvođača, ali stigmatizacija koja ne prestaje i nedostatak znanja dovode do toga da neki izvođači biraju da ne otkrivaju svoj status. Hans Berlin, koji se autovao tim povodom tokom govora prilikom primanja nagrade Grebi, to je ovako sročio: „I dalje ima glupih ljudi u našem poslu – i to ne bi trebalo da bude uvreda. Ima mesta na ovom svetu, pa čak i u zemljama kao što su Sjedinjene Države, u kojima nema mnogo seksualnog obrazovanja, tako da još ima ljudi koji se plaše HIV pozitivnih izvođača“.

Njegov sopstveni ulazak u pornografiju je bio nekonvencionalan; počeo je time da se bavi sredinom svojih tridesetih, nakon što je godinama pokušavao da izgradi glumačku karijeru. „Moja priča je bukvalno ona o neuspelom glumcu koji je završio u pornićima“, smeje se on. Otkako se autovao, koristi svoju platformu za edukaciju i podizanje svesti o činjenici da HIV pozitivni izvođači ne predstavljau rizik, ako im je nivo virusa „zanemarljiv“. Čak iako nije, PrEP može da zaštiti: „U porno industriji, ne možeš nikoga da nateraš da uzima PrEP, ali ako si negativan i uzimaš ga, onda HIV status tvog partnera više ne bi trebalo da bude bitan“.

Berlin kaže da se isprva ipak plašio da otkrije svoj status, ali poruke mržnje koje je očekivao nikada nije dobio. Umesto toga, i industrija i mediji su ga prihvatili raširenih ruku i toplo. Na nesreću, to ne važi za njegov privatan život. „To mi se i dalje dešava na dejting aplikacijama“, lamentira on. „Neko me je nedavno pitao da li sam čist kada su u pitanju droge i bolesti, pa sam mu rekao da pročita moju biografiju – sve informacije stoje tamo. Ubrzo posle toga me je blokirao“.

Fond Terensa Higinsa, vodeća dobrotvorna organizacija za prevenciju HIV-a u UK, saglasna je sa time da nekonvencijalni pristupi aktivizmu daju rezultate. „Definitivno treba da budemo kreativni kada je u pitanju to kako prenosimo poruku“, kaže Mark Tompson, čelnik za unapređenje zdravstva u ovoj organizaciji. „Otkrili smo da je najmoćniji način za isticanje poruke deljenje priča parova koji sami znaju da HIV ne može da se prenese kada je jedan od njih HIV pozitivan i efikasno se leči, a drugi je negativan. Porno aktivizam je još jedan od primera za to, i ako skreće pažnju na bitnu poruku, onda sjajno“.

Pogledaj i:

Nalazimo se u krucijalnom trenutku za održavanje aktivizma. Nacionalna nedelja testiranja na HIV trenutno je u toku, i doći do kućnih kompleta za testiranje je lakše nego ikad. Važno je demonstrirati da PrEP funkcioniše, pošto izveštaji o prevelikoj potražnji tokom NHS-ovog probnog perioda prete da podriju napredak. U ovoj diskusiji takođe često nedostaju žene, ali cilj organizacija kao što je Forum Sofija je da se izmeni taj narativ. Pre nekoliko decenija je to možda bilo nezamislivo, ali HIV više ne predstavlja smrtnu presudu; samozadovoljstvo bi uvek moglo to da promeni.

Berlin marljivo radi na muzičkoj ljubavnoj priči smeštenoj u svet gej pornografije, dok je Domino čuven po zalaganju za seksualno zdravlje i po tome što konstantno koristi svoju platformu – i svoje iskustvo – da se bori protiv stigmatizacije. „Edukacija je toliko obojena strahom, i ljudi se zbog toga plaše da se testiraju“, kaže on. „Informacije i osnaženje su toliko mnogo važniji, i seksualni radnici obavljaju posao, ali aktivisti među seksualnim radnicima ne dobijaju pozive za dodele nagrada za aktivizam. Mi smo prvi koje brišu sa spiska. Kompanije se brinu zbog finansiranja i ugleda, misle da mi tome inherentno škodimo. Na kraju dana, to je samo diskriminacija“.

Ali ovo su ljudi koji su proživeli to iskustvo, i njihov glas je bitan. HIV pozitivni izvođači i aktivisti su od presudnog značaja za ovu diskusiju, kao i saveznici sa stvarnim znanjem o ovoj industriji, kao što je to Domino. I mediji i vlasti izgleda oklevaju da slušaju, pišući narativ koji i na opasan način ignoriše stvarnost, i ukorenjen je u strahu od otvorene rasprave o seksu. „Ima toliko mnogo kulturoloških faktora zbog kojima je nekim ljudima teško da govore o seksu“, priznaje Domino. „Možeš da slušaš svog lekara, ali to su stvarno samo klinički saveti. Na kraju se stvar svodi na to da treba da slušate nas, zato što ljudi razgovaraju o seksualnom radu, a da nisu saslušali seksualne radnike. Tu nešto ozbiljno nije u redu“.

@jake2103