Iraklija u grčkog okrugu Ser je poznata je po svojim kobasicama. Međutim, u siromašnim mahalama, u kojima žive Romi, gde voda teče ulicama, a dimnjaci se stalno puše, zvuci zurne i doboša dominaraju danom. Romi Iraklije su rođeni muzičari, i deca od malena u ruke uzimaju zurnu ili bubanj koje sviraju na slavama i proslavama širom severne Grčke.
"Muzika nam je u DNK, kao da postoji čip u našim glavama koji nam određuje da se time bavimo. To je naša umetnost," kaže Elias Dimos. On važi za vrhunskog dobošara, koji jako dobro poznaje tradicionalne grčke plesove i muziku.
Reklame
"On je kao nuklearni fizičar, toliko je dobar," kaže mi Kostas Meritakis, dobošar dobro poznate grupe Takim.
Tog jutra, u Herakliji je glasno. U kući Dimosa je troje dece. Dve devojčice sviraju zurne, a dečak, desetogodišnji Aleksandros, udara u doboš. "Pošto pada kiša, danas vežbamo unutra, a s obzirom da nam je komšija bolestan, pazimo da ga ne uznemiravamo," kaže Dimos.Dimos je ponosan na to što je rođen u mahali Iraklije, uz zvuke doboša i zurne, dva instrumenta koja podjednako voli i koji zajedno zvuče savršeno.
"Ovde možda ima osamdeset muzičara," pokazuje rukom napolje na mahalu. Napolju i dalje pada kiša, iako je oko 20 stepeni. Lice mu se raširi u osmeh kada ponovo začuje svog desetogodišnjeg sina, koji nije otišao u školu tog dana da bi pomogao ocu. Dimosu je jasno da Aleksandros preferira doboš. "Imam trogodišnjeg unuka koji, kada mu je dosadno, udara u doboš," nastavlja Dimos, pričajući o svojim potencijalnim muzičkim naslednicima. "Sada je sve drugačije. Pokušavamo da probudimo apetit u mladima, ali oni imaju kompjutere i internet, i idu u školu," priča on. Dimos nije išao u školu. Njegova braća, koja sviraju zurnu, završila su samo osnovnu."
U maloj sobi Dimasove kuće, zvuci tradicionalne muzike su prvo intimni, ali kako melodija trade, tako decibelu rastu, a svi se znoje. Iz zurni dopiru visoke, delikatne note, a Dimos ih prati na dobošu i daje instrukcije. Tokom ovih sesija, prema Dimosu, oni stvaraju.
Reklame
"Niko ne može da se takmiči sa njim u sviranju. On stalno meša tradicionalne i moderne elemente muzike, jer sa jedne strane on duboko poznaje tradiciju, ali se ne plaši da eksperimentiše, jer poznaje muziku celog Balkana i ima savršenu tehniku. Zbog svega ovoga, njegova muzika ima karakter", kaže Kristofer Dulmac, poznati bubnjar.
"Takođe, on stalno istražuje, gotovo kao naučnik. Stalno priča o muzici, kao filozof. Zato i može od tradicionalne muzike da stvori nešto novo," dodaje Kostas Meritakis.Sa prestankom kiše, muzičari mahale izlaze napolje i počinju da sviraju. Dimos sa svojim orkestrom svira po slavljima, venčanjima i koncetrnim halama širom grčke Makedonije. Pitam ga šta preferira. "Više volim slavlja," kaže on sa razoružavajućim osmehom. "Na koncertima moraš da budeš precizan i pažljiv. Na slavljima si slobodan, sviraš dušom," nastavlja on.
Kostas Meritakis kaže da je Dimos na slavljima kralj. "Na njima je on kao fudbaler na stadijumu. Za njega, sale su tereni sa veštačkom travom."Sofija, njegova žena, kaže da Elias pevuši i u snu, i da, kada vozi, lupa prstima po volanu u ritmu doboša. On mi objašnjava da traži muziku na Jutjubu za isnpiraciju, ali da pre svega vuče uticaje iz svih delova Balkana.
"Muzika je za mene sve. Sve što sam ja. A takođe je i moj posao. I to mi se jako sviđa," kaže on na kraju.
