Noć kada je pao Liverpul - veliki uspeh crveno-belih u slici i reči

Nama ovo treba pre svega da bude pokazatelj da mi možemo, to je jako bitno. Da nam bude nauk da se sve može postići vrednim radom. Treba analizirati šta je bilo dobro, to zadržati, i šta je bilo loše, to odstraniti. Bilo bi pogubno kada bi ovo bio samo jedan bljesak i da sve ostane na tome. Ne bih voleo da sad ostanemo tu gde jesmo, i kad godine prođu mi opet krenemo unazad. Ne smemo se zadovoljavati malim stvarima, a mi smo, nažalost, kao narod skloni tome. Ako se to ponovo desi, plašim se da nećemo napredovati.

Ovo što je prošlo je prošlo, i to treba ostaviti – zatvoriti knjigu i otvoriti novi list. Sledeće godine treba probati i postaviti nove, bolje rezultate nego što su ovi sada. Tako vam je i u životu, stremite da svake naredne godine budete bolji i uspešniji. To vas pokreće.

Ovako je, elem, govorio Vladan Milojević kada sam imao priliku da popričam sa njime prošlog decembra, malo nakon one histerije sa Kelnom i utakmice na kojoj je intonacija "Đurđevdana" u 92. minutu označila trijumfalni povratak Crvene Zvezde u evropske prolećne tokove. To "proleće" se završilo već u februaru, ali malo kome je to zaista bilo prebitno - u ćošku malog mozga, svi smo željno čekali da vidimo šta ovaj sastav može u kvalifikacijama u Ligi Šampiona na leto, pa nam je dvomeč sa CSKA nekako lakše legao nego što bi možda i trebalo.

I behu kvalifikacije, i beše plasman, i beše žreb, i beše gomila navijača Liverpula na Tviteru sa komentarima tipa "XEXE BEOGRAD XEXE ZVEZDA GDE JE TO ROĐACI NABIĆEMO IH", i onda jedan bod u Beogradu pa dva šamaranja na strani. I beše, naravno, mnogo vickastih, pa i zluradih komentara diljem medija. Što je i normalno.

Ali, znate šta…oni nisu pričali sa šefom onomad posle Kelna, a ja jesam, i znao sam da je šef jedan krajnje miran, staložen lik koji zna šta govori. I kada je posle gostovanja na "Enfildu" rekao da je ekipa naučila ponešto, ja sam mu verovao. Kada je Vujadin Savić rekao da će u Beogradu biti drugačije, i njemu sam verovao. U stvari, ja sam primarno verovao da Zvezda tu može da se pobije, da uradi nešto časno. Da da gol, pre svega.

A dobio sam najveću evropsku utakmicu Crvene Zvezde još od one na stadionu "sveti Nikola", i prvi kapitalni evropski skalp posle ravno dvadeset i sedam godina. Crveno-beli su u fantastičnoj atmosferi savladali Liverpul sa 2-0, nakon taktički briljantnog prvog poluvremena koje je sa dva gola krunisao odlični Milan Pavkov. I dobio sam još jednom potvrdu da nikome, ali nikome, nije svejedno da dođe u Beograd kad je ekipa orna da se pobije a stadion pun ljudi koji veruju. Pa ni vicešampionu Evrope.

I mogao bih možda sad ja da vam pišem bajke o mitskoj prvoj srpskoj pobedi u istoriji Lige Šampiona (barem otkako se tako zove). Ali nema potrebe o tome. Gledali ste, vrištali ste, plakli ste. Moje je bilo samo da vas podsetim šta je gospodin Milojević rekao. Da li nas je izneverio? Rekao bih da nije.

Zato, dosta sa rečima. Pogledajte bolje kako je naš fotograf Stefan Pribanović ovekovečio ovaj istorijski trenutak. Znate već šta kažu o slikama i hiljadama reči.