Zaboravite Nirvanu, Pearl Jam je najuticajniji bend devedesetih

Prvobitno objavljeno na Noisey.

Pre par godina, intervjuisao sam Toma Delonga. Iznova mi je ponavljao kako ga je privlačio uticaj sedamdesetih, brend The Jam i ezoterični simbolizam okultnog. Stvarno je rekao to. Morao sam da dam sve od sebe da se suzdržim da ne kažem “Ne, ti si batica iz Blink-182. Odrastao si slušajući NOFX, i svi smo te gledali.”

Tom je samo hteo da zvuči kao da je više kul nego što jeste. Što je u redu. I ja hoću da zvučim kul u intervjuima. A on je hteo da zvuči kao da je rođen kul, što je isto razumljivo. Ali bio sam oko dovoljno beba da znam da se svi rađaju grozni i bezveze i da treba mnogo vremena da bi postao kol. Nema sramote u “ne biti kul”. Tako da skratim. Zaboravite Toma i ezoterični simbolizam na trenutak, nego da vas pitam nešto stvarno o muzičkim uticajima: koji bend je važniji – Pearl Jam ili Nirvana?

Ako ste kao skoro svako na planeti, smejete se na to koliko je ovo glupo pitanje, jer očigledno je Pearl Jam super muzika za matorce, ali Nirvala je SPASILA ROK MUZIKU, BRATE! Međutim, ja ne mislim da je to toliko jednostavno. Mislim da postoji skrivena istina u tenziji između Nevermind i Ten, i ja sam ovde da je otkrijem.

Iako su obe ploče stravično bitne, jako teško ćete naći novinara ili kritičari koji bi rekao da je Ten imao podjednak uticaj kao i Nevemind, koji je navodno ubio kenjažu osamdesetih i učinio rok muziku prihvatljivom ponovo. Ja sam skoro uhvatio sebe kako na žurkama tvrdim da je Nirvana pokupila svu slavu a Pearl Jam stalno nadničio. Naravno, grešio sam i ranije, pa sam odlučio da sednem i prođem kroz brojke prodaje i sve ostale podatke da bih ispitao ovo na pravi novinarski način, da bih mogao da donesem objektivnu odluku o ovoj temi, koja muči sredovečne tipove koji i dalje redovno bude ženu i decu svojim rokanjem na gitari u podrumu.

Skočio sam na Vikipediju i Billboard.com uveren da će brojke podupreti moj osećaj u stomaku: da je Pearl Jam stvarno bio uticajan i da nije bilo smrti Kurta Kobejna (i mitologije i teorija zavere koji su je pratili), da bi Pearl Jam postao bend koji je ubio metal i zauvek promenio radio a da je Nirvana mnogo više kul, ali mnogo manje uticajan bend.

Da budem skroz iskren, ja mislim da su oba benda okej, ali nisam super-fan nijednog. Mogu da pevam “In Bloom” i “Black” kao i svi, ali nikada nisam kupio album nijednog benda, i ne planiram to da uradim. Tako da, kada sam seo da istražim, setio sam se srednje škole i kako je Pearl Jam bio svuda a Nirvana je bila u marginama. Mislio sam da odem na Billboard i da vidim brojke koje bi sigurno pokazale da je Pearl Jam od početka bio popularniji, ali to se nije baš desilo.

Obe ploče su izašle kada je krenula školska godina 1991/92 i nijedna nije eksplodirala. Ništa bitno se nije desilo do 1992, kada je Nevermind preuzeo prvo mesto na listi albuma Bilborda. Tokom cele godine, Nirvana bi padala i vraćala se na prvo mesto, zbog popularnosti singlova. Album nije na prvom mesto koliko i Ropin' the Wind Gereta Bruksa, ali se dobro držao. Nevermind je dobio diamantski status (10 miliona prodatih kopija), “promenio svet” i postao prva stvar koju ste kupovali ako ste želeli fotografiju tromesečnog golog deteta.

Sa druge strane, Ten, nikada nije došao do prvog mesta, što je potvrdilo poziciju Pearl Jam kao “uvek drugog” u grandžu. Iako izgleda kao da je svaka stvar sa albuma bila singl, samo “Alive”, “Jeremy” i “Even Flow” su bili hitovi. Da li je taj album postao dijamantski? Naravno, ali tek 2013. godine. A nije bilo ni nijedne fotke gole bebe. “Kaver” albuma je bio mnogo, mnogo više lejm nego Nevermind. Što se tiče brojki, izgledalo je prilično jasno da je Nirvana mnogo bolja.

ALI!

Jeste li slušali rok radio poslednje 24 godine? Kantri radio? Ako jeste, bilo bi vam jasno koliko je uticaj Pearl Jam. Sećam se da sam kao dete video njihov spot za “Alive” i da me je zainteresovao glas Edija Vedera do te mere da sam govorio “jebote, nikad niko nije ovako zvučao”. Ali u septembru 1992, samo 13 meseci nakon što je Ten izašao, Stone Temple Pilots su objavili Core i sinl “Seks Type Thing”, koji je postao platinasti uglavnom zbog besramnog kopiranja Vederovog glasa od strane Skota Vilarda. I oni nisu bili jedini, ali su bili najpopularniji. Gotovo svaki bend, od Collective Soul do Nickleback do JEBENE METALIKE, preuzeo je njegov stil pevanja. I danas je njegov glas standard za sve što čujete na rok radiju. To je dosta veliko nasleđe za bend koji je uspeo da zadrži dostojanstvo i poštovanje fanova, bez obzira na količinu đubreta koje su vremenom proizveli.

A ko zvuči kao Kurt? Odgovor je niko. Izgleda da je Nirvana bila previše čudan bend da bi mogao da se kopira ili da služi kao uticaj. Svi kažu da im je Nirvana jedan od uticaja, ali to je zato što žele da zvuče kul. Ali činjenice govore. Bush, čuveni imitatori Nirvane pokušali su sve da ih isprate i završili su kao…pa Bush. Glas Gevina Rosdejla nije ni blizu slomljenom, pucketavom glasu kojim se Kurt služio. Koliko god se trudio da zvuči kao on, Rosdejl je uvek zvučao kao bilo koji anonimni bend iz grandž ere.

Ako tvrdite da vam je Nirvana uticaj, ali niko to ne čuje u vašoj muzici, onda samo lažete sebe. Kao i svi, i Gevin je pokušao da bude kao Kurt, ali onda je shvatio da je lakše biti kao Pearl Jam. I nije jedini.

Edi Veder sigurno obožava ovo. On je postigao nešto. Stvorio je nešto što je zvučalo kao druge stvari u prošlosti ali ga je učinio komercijalnim i uspešnim. I modernim. Stvorio ne “nepretenciozni” rokenrol. Kobejn je svirao izmučeni, deformisani, agresivni pop koji se povezao sa svetom ali koji niko nije mogao da ponovi.

Pearl Jam nije baš nipodaštavan. Oni i dalje putuju i sviraju svetom. Ali Nirvana će otići u istoriju roka kao kul bend devedesetih i mi smo im pomogli u tome. Svi su kupili Nevermind jer su hteli da budu kul i važni. Ali čak i kada postanete matorci, duboko u sebi ćete znati da ste se u stvari više ložili na Pearl Jam. Pokušali ste da pevate kao Edi Vezer kada ste bili sami u sobi. Jeste, jeste, vi jebeni lažovi.

JOŠ NA VICE.COM:

Kako muzičari danas prodaju milione primeraka albuma kad ih niko ne kupuje

Kad pukne nostalgija: Pesme koje slušaju ljudi koji su otišli iz Srbije

Beogradski "Boiler room" u fotografijama