Reklame
Zdravlje

Zašto biste mogli iznenada da umrete u dvadesetim

Srčana bolest bez dijagnoze svake nedelje ubije 12 mladih ljudi u Velikoj Britaniji. Evo kako da otkrijete da li je imate.

pisao Amelia Abraham
08 Mart 2018, 7:00am

Annie Eagle/Alamy

Kad je Stiv Koks imao 18 godina, život mu se zauvek izmenio. Upravo je dobio sportsku stipendiju na jednom američkom univerzitetu, a njegov san da će postati profesionalni teniser odjednom je delovao ostvarivo. Njegov otac, Mark Koks, bio je već je uspešan teniser i mislio je da će i Stiv poći njegovim stopama. Ali tokom obaveznog univerzitetskog specijalizovanog srčanog pregleda, Stivovi lekari otkrili su da ima aritmogenu hipertrofiju desne komore, taloženje masti u srcu koje ometa sprovodni sistem, što je značilo da mora zauvek da se odrekne sporta. Igranje tenisa mogli bi bukvalno svakog časa da ga ubije.

Dvanaestoro mladih ljudi umire svake nedelje zbog srčanih stanja bez dijagnoze u Velikoj Britaniji ( neki kardiolozi misle da bi taj broj mogao da bude i do 25 odsto viši), a najstrašnije od svega je što vrlo malo njih dobije bilo kakvu najavu za to; kod 80 odsto iznenadnih smrti mladih od srčanog udara, nisu postojali nikakvi prethodni znaci ili simptomi. Posle samoubistva i saobraćajnih nesreća, srčani udar jedan je od najvećih ubica osoba uzrasta između 14 i 35 godina u Velikoj Britaniji. Mnogi od nas misle da su neuništivi, ali u našim telima mogla bi da se nalazi tempirana bomba koja samo čeka da eksplodira, a nešto tako uobičajeno kao što je sport ili uzimanje droga moglo bi da posluži kao okidač.

Nakon što je devedesetih Stivova priča završila u vestima – dobila je mnogo medijske pažnje zbog Markove slave – porodice su počele da šalju pisma Stivovoj majci Alison. Nepoznate osobe pisale su joj o ožalošćenosti zbog svojih bližnjih koji su umrli jer nisu prošli pregled kao što je Stivov. Znan kao EKG, što je skraćenica za "elektrokardiogram", on testira ritam vašeg srca i njegovu električnu aktivnost, i postao je obavezan za sportiste na Stivovom univerzitetu otkako je jedan drugi sportista umro od iznenadnog srčanog zastoja nekoliko godina ranije.

Alison, inače psiholog, bila je potresena kad je čula za ovu epidemiju iznenadnih smrti, te je odlučila da osnuje "CRY" – "Srčani rizik kod mladih" – dobrotvornu organizaciju koja se bavi tegobama izazvanim srčanim stanjima. Ona nudi i pregled srca mladima, finansira istraživanja, pruža podršku onima koji imaju retko srčano stanje kao što je Stivovo i trenutno lobira kod britanske vlade da uradi nešto da bi sprečila sve te iznenadne smrti. Stiv, danas kvalifikovani doktor, izvršni je direktor organizacije.

"Dešavaju se ljudima koji nisu vrhunski sportisti: normalnim ljudima dobre fizičke spreme. Mogu da ih pokrenu lekovi na recept kao što su antibiotici, tablete protiv malarije ili droge koje vam ubrzavaju rad srca kao što je kokain. Ili mogu naprosto da se dese bez ikakvog okidača."

"Kad govorimo o srčanom zastoju kod mladih, često smo usredsređeni na sport, zato što su sportisti slavni ili zato što se često prikazuje na televiziji", objašnjava Stiv dok pričamo preko telefona. On navodi primer Fabrisa Muambe, dvadesettrogodišnjeg bivšeg igrača Bolton Vonderersa, koji je kolabirao na utakmici 2012. godine. "Hiljade ljudi u publici videlo je taj događaj i iako je istina da je normalna vežba kao što je šetanje ili laki džoging dobra za svakoga, ekstremna takmičarska vežba – guranje srca dan za danom do krajnih granica izdržljivosti – izazivanje je sudbine ako imate već postojeće srčano stanje."

Iako naporan sport ne izaziva srčani zastoj, mogao bi da dovede do njega, povećavajući rizik od nekih srčanih stanja i do četiri puta. Stiv mi, međutim, kaže da do većine srčanih zastoja dolazi u opuštenom okruženju ili čak tokom sna: "Dešavaju se ljudima koji nisu vrhunski sportisti: normalnim ljudima dobre fizičke spreme. Mogu da ih pokrenu lekovi na recept kao što su antibiotici, tablete protiv malarije ili droge koje vam ubrzavaju rad srce kao što je kokain. Ili mogu naprosto da se dese bez ikakvog okidača."

Kažem mu da me to brine najviše od svega – da to može da bude toliko nasumično i iz vedra neba. Stiv se slaže s tim. Svi ti formulari koje ispunjavate za života propituju vas da li imate neku srčanu boljku, a velike su šanse da vi za nju ni ne znate, kaže on. "Gubljenje svesti tokom vežbi, padanje a da niste ispružili ruke ili doživljavanje ekstremnih bolova u grudima, sve se to smatra ozbiljnim znacima da biste mogli da imate neke srčano stanje", kaže on. "A ako imate porodičnu istoriju iznenadne smrti od srčane boljke u mladosti, onda bi čitava vaša porodica trebalo da dobije uput za pregled jer su ova stanja veoma često nasledna."

Stiv kaže da neobjašnjive smrti prilično često mogu da se svedu na srčani zastoj – kad se neka mlada osoba udavi, na primer, to bi mogla da bude nesreća koja se desila nakon srčanog zastoja. Isto tako, kad mlada osoba kolabira nakon što je uzela drogu ili bila u društvu gde se uzimala droga, policija može da pomisli da se radilo o uzimanju prekomerne doze, ali čak i male količine droge mogu da pokrenu već postojeće srčano stanje. "Ljudi prosto donose zaključke naprečac – to ume da bude veoma uznemirujuće za porodice", kaže Stiv.

Pola Bek, lični trener iz Epsoma, nedavno je otkrila da ima srčano stanje koje se zove Brugada sindrom, nakon što je iznenada umro njen brat Kreg. Isprva su bolničari mislili da je uzeo drogu, ali je dokazano da je nije imao u sistemu. Imao je 31 godinu, bio je u dobroj fizičkoj formi, zdrav, mnogo je vežbao, bio otac dvoje mlade dece i u to vreme živeo u Austrliji. "Moj brat se onesvestio mesec dana ranije, otišao kod lekara u Australiji, ali mu oni nisu uradili EKG", kaže Pola. "Onog dana kada je umro samo je sedeo na krevetu i pričao sa drugarima, potom je pao na pod peneći na usta i boreći se za vazduh. Dok su stigla bolnička kola, već je bilo kasno."

Pola je padala u nesvest nekoliko puta u prošlosti, ali je to samo objasnila činjenicom da je jednom prilikom izgubila mnogo krvi, a drugom prilikom bila trudna. Tragedija njenog brata nagnala ju je da ode u bolnicu i uradi EKG, koji nije pokazao da ima stanje koje je njega ubilo. Potom je uradila test sa ajmalinom, kad vas lekari nakljukaju lekovima da bi izvršili pritisak na vaše srce i videli kako se ono ponaša. Ubrzo nakon toga, njoj, njenoj sestri, njenoj majci i njenom ocu postavljena je dijagnoza Brugade.



Pola, po zanimanju lični trener, odlučila je da ugradi ICD, pejsmejker nalik kutiji koji vam se hirurški ubaci ispod kože. "Ako vam srce ispadne iz ritma, ono ga vraća za nekoliko sekundi, mnogo brže nego, na primer, kad biste radili vežbe, doživeli srčani zastoj i morali da čekate prvu pomoć ili ambulantna kola", objašnjava ona.

Operacija nije baš do kraja prošla kako treba: Poli je ponuđena anestezija ili sedacija, a ona se odlučila za ovo drugo, ali nije funkcionisala, tako da je bila budna pri kraju kad vam srce izlažu šoku da bi ga testirali. "Bio je to košmar u budnom stanju", priseća se ona. U jednom trenutku joj je čitavo telo poskočilo iz kreveta. Ne moramo posebno da napominjemo, ona sada ljudima preporučuje da se odluče za anesteziju.

Uskoro će Pola voditi svoje dvoje dece na pregled. Stiv smatra da testiranje mora da postane rasprostranjenije u Velikoj Britaniji jer, kako stvari danas stoje, ljudi čekaju da dođe do smrtnog slučaja u porodici ili srčanog zastoja umesto da preduprede takav događaj. "Jedna na svakih 300 osoba u čitavoj populaciji imaće srčanu manu koja može potencijalno da bude smrtonosna", kaže on. "Ako dođe do srčanog zastoja, možete da primenite veštačko disanje ili upotrebite lokalni automatizovani eksterni defibrilator [AED, koji efikasno šokira srce i vraća ga u život], ali nakon što osoba kolabira, svaki minut koji prođe pre nego što započnete primenu veštačkog disanja ili upotrebite AED za 10 odsto smanjuje šansu da će ona preživeti."

CRY stoga pokušava da razvije infrastrukturu za EKG pregled u Velikoj Britaniji, u potrazi za 10 najuobičajenijih stanja kod osoba koje testira. U sportu, Stiv bi voleo da vidi testiranje na mnogo bazičnijem nivou: "Četrnaestogodišnji sportisti koji dolaze tek kasnije saznaju da je trebalo da odu na EKG u trenutku potpisivanja za klub. U Italiji, na primer, propisi su mnogo stroži i ne dozvoljavaju vam da igrate u fudbalskom klubu, čak ni da malo pikate loptu nedeljom ujutro, ukoliko niste otišli na EKG."

Britanski Nacionalna zdravstvena služba je preopterećena, EKG je skup i zahteva specijaliste za srce, ali CRY je otkrio da testovi spasavaju živote. "U Velikoj Britaniji imamo Nacionalni odbor za preglede koji nadgleda sva testiranja, ali im je istovremeno veoma teško da organizuju preglede širom zemlje", kaže Stiv. "Vlada bi volela da vidi istraživanje koje bi joj pokazalo značaj tih pregleda, ali takvo istraživanje više nije održivo. Ono se oslanjalo na nasumične kontrolisane studije, gde otkrijete nekoga sa stanjem, ne kažete mu da ima to stanje i pustite ga da nastavi da živi normalan život. To nije etički – nismo mogli to da radimo, zato što moramo da lečimo ljude kod kojih je otkriveno dotično stanje." Stiv bi voleo da vidi pozitivniji stav prema važnosti pregleda mladih ljudi među članovima Nacionalne zdravstvene službe kad sledeći put dođe na odobravanje predloga.

"Kad mi je prvi put postavljena dijagnoza, moji prijatelji nikad nisu čuli za Brugadu. Ja nikad nisam čula za nju, a čak ni doktori nisu znali za ovo moje konkretno stanje", kaže Pola.

"O ovim smrtima često se ne priča dovoljno ili se uopšte ne zna za njih – ali to se polako menja", zaključuje Stiv, objašnjavajući da, uz testiranja, moramo da vodimo otvorenije razgovore o srčanim bolestima kako bi mladi ljudi bili svesni nekolicine simptoma koji postoje i da mogu da se obrate CRY-u radi testiranja ako dožive neki od njih, pre nego što postane prekasno.