Pitali smo stručnjaka šta u stvari znači primirje između Amerikanaca i Rusa u Siriji

Početkom nedelje, svi mediji su objavili da su se Rusi i Amerikanci dogovorili o prekidu vatre u Siriji. Sporazum bi trebalo da stupi na snagu u subotu. Vest je prekinula sve rasprave i dospela na naslovne strane, a predsednik Vladimir Putin je izjavio: "Napokon imamo pravu šansu da prekinemo prolivanje krvi i nasilje koje već dugo traje."

Amerikanci i Rusi definitivno nisu prijatelji, ali nisu ni pucali jedni na druge u Siriji. Zašto onda potpisuju ovakvu vrstu sporazuma?

Prekid vatre nije najprikladnija reč. Sporazum ne znači da će sile prestati da bombarduju Islamsku državu ili druge organizacije koje su Ujedinjene nacije proglasile terorističkim. Ovo je samo pročetak dugotrajnog procesa tokom kojeg bi sirijska vlada i neke od pobunjeničkih grupa trebalo da pokušaju da dođu do neke vrste sporazuma.

Da bismo saznali više, obratili smo se Omaru Lamraniju, analitičaru prilika na Bliskom istoku iz Teksasa iz Stratfor grupe koja se bavi predviđanjem sukoba. Lamrani nije optimističan i ne veruje da je ovo početak kraja borbi u Sriji.

VICE: Hajde da na početku razjasnimo jednu stvar: da li je i Islamska država uključena u ovaj prekid vatre?

Omar Lamrani: Islamska država ne učestuje u prekidu vatre. Sjedinjene Američke Države, Rusija, pobunjenici i lobisti će i dalje moći da napadaju Islamsku državu.

Da li je ovo dobra vest za ljude koji bi voleli da vide manje nasilja u Siriji?

Ovo je način da se smanji nasilje i mislim da je to nešto naljbolje čemu smo se nadali – da neke od pobunjeničkih grupa bude skrajnute i da se tako borba prebaci na ekstremističke grupe. Ovo na prvi pogled izgleda poželjno, znači da ćemo konačno imati neku kontrolu na licu mesta, međutim, tu ima još mnogo prepreka koje moraju biti prevaziđene da bismo mogli da govorimo o smislenom prekidu vatre.

Šta su prepreke?

Ovaj prekid vatre je već ograničen jer je očigledno da Islamska država isključena iz sporazuma , a isto važi i za El Nusru, grupu koja se povezuje sa Al Kaidom. A ako je El Nusra isključena, onda je jako teško primeniti prekid vatre na terenu jer je El Nusra široko rasporostranjena. Ako to uzmemo u obzir, kao i činjenicu da su i SAD i Rusija već izjavile da njihovi saveznici mogu da nastave sa napadimo na El Nusru, to znači da pravog, značajnog prekida vatre, ustvari nema.

Šta sve treba da se desi pre stvarnog smanjenja borbi?

U principu, sledeći korak je da Rusija pridruži Asadovoj vladi, Iranu i ostalima koji podržavaju Asadov režim. Imamo ruskog ministra odbrane koji je trenutno u Teheranu i vrlo je verovatno da sa njim arazgovara o sporazumu i nekim drugim stvarima. A sa strane, SAD će se okrenuti saveznicima iz persijskog zaliva, Turskoj i zemljama sa jugozapada.

Znači, SAD i Rusija na neki način treba da prodaju ovaj prekid vatre svojim saveznicima?

Tome se svi nadaju. Rusi odlaze u Iran i kažu: "Vidite, mi smo sklopili dogovor sa SAD. Mislimo da je dobar. Mislimo da bi i vi trebalo da se pridružite". Isto rade i SAD sa svjim saveznicima. Nije sigurno da će opozicija prihvatiti sve ovo, ali zapamtitie - prekid vatre je trebalo da se desi još pre nedelju dana i nije se desio.

Samo da pojasnimo još jednom: zašto SAD sada podržava prekid vatre umesto da pokušava da zbaci Asada?

Njihov rezon je: veoma je loše na terenu. Hajde da se složimo sa prekidom vatre. Hajde da počnemo da razgovaramo o političkoj tenziji. Što pre to uradimo, ranije ćemo se koncentrisati na prekid ovog konflikta. To je stav SAD, što ne znači da ga i drugi dele.

Da li je ovaj sporazum kao Božić za Asada i Rusiju? Da li dobijaju ono što su želeli?

Oni su pokušavali da druge pobunjeničke grupe poput Al Islama i Al Šama proglase terorističkim organizacijama. To se ovde nije dogodilo. Najveći problem je što imaju nadmoć na terenu i time što su pristali na prekid vatre, ostavili su pobunjenicaima vremena za odmor.

Da li su Kurdi umešani u sve ovo?

Kurdi su oduvek imali stav da treba da budu uključeni u sve ovo. Od Drugih mirovnih pregovora, oni su bili isključeni uz obećanje da će kasnije biti pozvani da učestvuju u razgovoru, ali to se do sada nikada nije desilo. Što se tiče Turske, oni samo žele da dobiju uverenje da će Turska prestati sa napadima. Međutim, Turska nije pokazala volje tako nečim.

Da li bi trebalo da se nadamo da će ovaj sporazum na kraju dovesti do mira?

Da budem potpuno iskren, đavo nikad ne spava. Dve stvari će nam pokazati kuda sve ovo ide. Prva je kako će opozicija reagovati na terenu. Druga je na koji način će različite grupe na terenu odlučivati ko su teroirsti, a ko nisu.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu