Slayer prelaze na tamnu stranu zloslutnim singlom "When the Stillness comes"

Slayer mi je značio dosta dok sam bila klinka, a bogami i dan danas sam slaba na vremešne bitange thrash metala. Iako su vremenom dosta smekšali, pa čak iako se Tom Araya, nekada žustro, Hristo-nepomazano kupao u krvi i zavijao na mesec, sada priključio baladi o bogougodnom spasenju od ovozemaljske, profane egzistencije, pa čak i bez rahmetli gitariste i tekstopisca Jeffa Hannemana koji je bio i ključ ovog sastava, Slayer i dalje jebe majku.

Ne dešava se da nakon se takve vrsta uticaja na metal - pa i na muziku uopšte - kao što su oni postigli, da ih fanovi lagano i nežno uljuljkaju u zaborav nakon jedne ili dve sprdnje od izdanja.

Da, njihov opus je prošaran šakom punom ćoraka, ali brate, oni su napisali i Hell Awaits,South of Heaven iReign in Blood, a za razliku od svojih vremešnih kolega koje su smekšale toliko davno da se polovina nove metal publike još uvek nije ni rodila, ovi divljaci i dalje rokaju. Kada se još davne 1983. godine pojavio Slayerov prvi album Show No Mercy, ponudio je najekstremniji zvuk koji je prosečna metal glava mogla uopšte da zamisli, a kamoli poželi. Danas u svetu kojim vladaju Portal, Deathspell Omega i Gridlink, da li bismo uopšte bacili i letimičan pogled na stvari poput Raining Blood, da su izašle sada? Možda i ne bismo, ali barem se drže svoje priče i nemilosrdno rigidno održavaju tradiciju pisanja mračnih, potencijom punih thrash pesama, kao da su oduvek bili kraljevi stila.

When the Stillness Comes je singl koji će izaći na Međunarodni dan vinila (Record Store Day) i to na 7 inča (dok će na B strani biti live verzija Black Magic). A iako ćete iskreno - uopšte nije loša stvar. Spora, zloslutna gradacija ima šlagvort legendarne Seasons in the Abyss, i iako je nu-metallish bek vokal bio vrlo loš izbor, sam kraj, sa zaglušujućim vodećim vokalom i krljajućim thrashom je - čist Slayer.