FYI.

This story is over 5 years old.

Tehnologija

​Tumblr mreža za podršku sponzorušama

Verovatno nikad ranije nije bilo lakše postati sponzor. SeekingArrangement.com je sajt za upoznavanje koji tvrdi da spaja članove koji su „uspešni" i „darežljivi" sa onima koji su "privlačni, mladi, skupih ukusa". Ima milion aktivnih sponzora i...
06 Januar 2015, 9:05am

Verovatno nikad ranije nije bilo lakše postati sponzor.

SeekingArrangement.com je sajt za upoznavanje koji **tvrdi**da spaja članove koji su „uspešni" i „darežljivi" sa onima koji su "privlačni, mladi, skupih ukusa". Ima milion aktivnih sponzora i sponzorki, kao i 2.6 miliona „sponzoruša" željnih upoznavanja.

Kažu da su sponzori ženskog pola izuzetno mali deo korisnika sajta, što samo ide u prilog tezi da postoji manjak ravnoteže moći između bogatih starijih muškaraca i mladih žena sa kojima bi oni hteli da stupe u vezu.

Ali većina tih mladih žena ne koristi internet samo da bi pronašle sponzora – takođe koriste društvene mreže i blogove da bi razmenile iskustva sa kolegama i koleginicama. Tumblr posebno koriste sponzoruše (uglavnom žene, u manjini gej muškarci) da bi delile jedne drugima razne vrste saveta – od bezbednosti na internetu do izbora šminke do izbegavanja poreske službe pri uplati keša. Pružaju jedna drugoj podršku u nezgodnim situacijama, kao i priliku da se ispričaju o vezama o kojima je uglavnom nezgodno da se povere porodici i prijateljima.

„Uzajamno se pomažemo koliko možemo, nudimo savete, učimo na tuđim greškama," piše u mejlu Sara Mari, dvadeset-jednogodišnja studentkinja, autor bloga Confessions of a Sugar Baby. „Ako se ispostavi da je neki tip baš govnar, upozorimo jedna drugu na njega."

One dele slike sponzorskih poklona i sa putovanja na koje su ih odveli; raduju se zajedno dobrim prilikama; teše jedna drugu ako se ispostavi da sponzor i nije bio tako darežljiv. Razvile su i svoj sleng, čija je terminologija uglavnom vezana za slatkiše (sponzoruše – sugar babies, sponzori – sugar daddies). Za sve one koje se ovim bave kažu da su „upali u činiju". Potencijalni sponzor je Pot („ćup"). Sponzore u besparici zovu Splenda po brendu veštačkog zaslađivača**,** dok manipulativni ili agresivni dobijaju etikete slanih".

„Izuzetno me ohrabruje kad vidim kako devojke jedna drugu podržavaju, i kako se uzajamno štite kad jednu od nas napadne ili povredi neko ko je u činiji," piše Kejti (24) sa tumblr bloga Stripping and Sugaring. „Mnoge su spremne da odgovaraju na konkretna pitanja ili dele savete manje iskusnima."

Sa više blogova kažu da je od posebne važnosti da se ženama koje tek ulaze u posao objasne ključni detalji..

„Ne možeš unapred da znaš šta sve krije svet sponzorstva," kaže autor bloga Blonde Angel Baby. "Niko to ne očekuje."

Ejndžel (21), kako sebe zove na blogu, nije bila spremna da otkriva detalje o svom privatnom životu; samo je rekla da živi na Jugu i odgaja dete dok studira. Imala je više sponzora, često istovremeno, koji joj finansijski pomažu da sastavi kraj sa krajem.

Foto: BlondeAngelBaby)

„Mogla sam da dam otkaz na dva posla, što mi je omogućilo da se posvetim školi i detetu," piše u mejlu, posle inicijalnog telefonskog razgovora. „Praktično momentalno mi je bio olakšan konstantan pritisak plaćanja računa i življenja od jutra do sutra."

Po njenoj procenu, većina tumblr sponzoruša su negde između 18 i 25 godina. Nekima treba pomoć da plate školarinu, stanarinu, ili porodične troškove; neke žele luksuzna putovanja i odeću; neke su više zainteresovane za poslovne veze koje im sponzor pruža, odnosno pristup društvenoj eliti i ekskluzivnim događajima.

„Najviše prija činjenica da sam ja za te tipove beg od stvarnosti, ali i oni su za mene," piše Sara Mari. „Na kratko mogu da se pretvaram da živim u luksuzu."

Ali kakvi god im bili ciljevi, postoji period navikavanja za mlade žene koje se odriču muškaraca iz sopstvene starosne grupe i prelaze na starije, uspešne ljude.

„One su često naviknute na svoju generaciju, na tinejdžere," kaže Ejndžel. „Kad stupe u vezu sa starijim moćnicima, to ume da ih obori sa nogu."

Ejndžel na svom blogu često odgovara na pitanja drugih sponzoruša; FAQ stranica nudi raznovrsne teme, od sastavljanja onlajn profila i odgovarajuće garderobe do neophodnih bezbednosnih mera.

„Dakle budi svesna situacije u kojoj se nalaziš, i ne dozvoli da te uvuku u seksualnu audiciju dok još nisu ni uplatili džeparac" piše Ejndžel na temu pregovora o uslovima veze. „Ne treba njima probni period u kom će da ispitaju da li se slažete. Ne daj da ti zamažu oči pričom o kućama, jahtama, i kolima koje poseduju."

Kao i većina sponzoruša-blogera, Ejndžel savetuje ženama da što ranije definišu svoje uslove i očekivanja, a zatim da od njih ne odstupaju.

„Mnoge devojke počnu da izlaze sa nekim gadovima koji im odmah traže seks, ni ne shvataju da imaju pravo da odbiju i postave sopstvene uslove," kaže osamnaestogodišnja studentkinja iz San Franciska po imenu „Eli".

Eli je naišla na onlajn zajednicu sponzoruša dok je još bila u srednjoj školi putem „money shot" slike koja je kružila tumblr-om, na kojoj je devojka bukvalno **fotografisala novac**koji je dobila od svog sponzora. Počela je da čita blogove na tu temu, i kad je već bila na koledžu, odlučila da i sama napravi svoj onlajn nalog iste svrhe.

„Nisam ni završila svoj profil, a već su počeli da me bombarduju porukama. Verovatno zato što je San Francisko na neki način prepun bogataša."

Tumblr sadržaj joj je definitivno pomogao da se spremi, ali kaže da joj je ipak bilo potrebno dosta iskustva pre nego što bi se osećala udobno sa sponzorom.

„Moraš da prođeš onih par loših sastanaka da bi naučila kako da razgovaraš sa tipom koji već ima uspešnu karijeru," kaže ona. „Prednost je definitivno na njihovoj strani."

Žene mogu da steknu utisak da sponzor diktira seksualne uslove veze, kaže Tejlor Džons, koja nudi life coaching putem Skajpa, pisanje profila na sajtovima za upoznavanje, podkast za pretplatnike, i razne druge vidove pomoći za koleginice sponzoruše.

„Muškarci, sponzori, zaista kontrolišu vezu u smislu da mi želimo ono što oni nude, i da nas je lako zameniti drugom. Nova žena tu postaje neočekivana kurva, jer misli da može da otme vezu nudeći seks."

Ali to ne mora da bude tako, ističe Džons (33), i tvrdi da je već više od deset godina u čisto platonskoj vezi sa svojim sponzorom.

„Nema nikakve seksualne intime," kaže ona i objašnjava da su oboje bili u vezama sa drugim ljudima tokom svog poznanstva. „Ova osoba prosto ima višak prihoda, pa plaća moje prijateljstvo i društvo jer sam ja jedina uvek spremna da čuje kakav mu je bio dan."

Njen sponzor je penzionisani privrednik ranih tridesetih godina, koji sa zadovoljstvom deli svoje bogatstvo da bi održao kontakt, i da bi ona pokazala interes za njegov život.

„On nema blisku osobu tog tipa, a ja sam tu da popunim prazninu," kaže ona. „Kad god ode sa prijateljima na golf ili u klub, svi se samo žale na svoje loše brakove."

Ideja platonskog sponzorstva i nije tako čudna kao što možda deluje na prvi pogled, smatra Džuli Olbrajt, predavač na USC i istraživač u polju ljudskih onlajn odnosa.

„To nije atipično – neki muškarci idu u striptiz klubove; neki plaćaju prostitutke samo da bi razgovarali. Oni su prosto usamljeni, žele društvo i spremni su da plate za njega."

Kad se navikla na svoju ulogu, Eli (ranije pomenuta sponzoruša iz San Franciska) je uočila da mnogi sponzori misle da ne umeju sa ženama. Na kraju krajeva, mnogi blogovi ističu , ti ljudi su sa razlogom na sponzorskim sajtovima umesto na sajtovima kao što su OKCupid ili Match.com.

„Bez obzira na to koliko dobro stoje sa novcem, često imaju problema da pričaju sa privlačnim ženama na ravnoj nozi, a to je slabost koja se može iskoristiti." Kaže Eli, koja često upoznaje muškarce iz tehnoloških startap kompanija.

„Čitala sam Wired, to mi je dosta pomoglo," kaže Eli i dodaje da i dalje više ceni iskusne štrebere sa solidnim poslom nego muškarce njenih godina.

„Muka mi je od tipova sa koledža," objašnjava ona. „Znam da tu ima žita među kukoljem, ali čak i takvi ne maju novca; sa njima uvek izlaziš u isti jeftini restoran brze hrane."

Eli kaže da neki od njenih prijatelja sa koledža znaju da radi kao sponzoruša. Zadržala je posao prodavačice da bi pred drugima imala pokriće za izvor prihoda, i da bi joj išao radni staž.

„Moraš da imaš šta da staviš u CV," kaže ona. „A moraš nekako i da pravdaš sumu novca kojom raspolažeš."

Poput mnogih žena iz istih krugova, Eli brižljivo krije svoj identitet, kako da bi izbegla da je spopadaju razni likovi sa sajta tako i da bi sačuvala svoju reputaciju pred ostatkom sveta. Tražila je da ne navedem koji univerzitet pohađa, čak da ne ostavljam ni link do njenog bloga.

„Dajem sve od sebe da održim prisustvo na društvenim mrežama sigurnim. Neću da me neko autuje, i neću da jednog dana moj poslodavac zna šta sam radila na koledžu."

Na to Olbrajt dodaje da sponzoruše često ne žele da njihovi budući partneri imaju pristup njihovim starim blogovima ili profilima na sajtovima tipa SeekingArrangement.

Mnogi od saveta na temu sponzorstva koji kruže tumblr-om su anonimni koliko god je to moguće – koriste se alati kao što su Google Voice i Tor da bi se sakrili pravi brojevi telefona i prave IP adrese, uklanjaju se meta-podaci**sa fotografija koje se šalju potencijalnim sponzorima, i vodi se računa o tome da se slike sa profila ne pojave van posvećenih sajtova da ne bi bilo moguće locirati im izvor putem Google ili **TinEye pretraga.

„Ko ne čita o iskustvima drugih devojaka, rizikuje da propusti veliki broj važnih bezbednosnih informacija," kaže Eli. „Ja sad znam zašto ne koristim istu sliku u profilu koju imam na drugim društvenim mrežama. Naručila sam opremu za samoodbranu. Uvek javljam nekom gde ću biti pre nego što izađem."

Naravno, osim što žele da očuvaju sopstvenu bezbednost, sponzoruše bi rado proverile da li potencijalni sponzori zaista mogu da ih izdržavaju kao što tvrde, pa se nadaju da oni nisu svesni istih predostrožnosti koje bi im garantovale anonimnost. Blogovi savetuju kako da se na osnovu slike ili broja telefona sponzora dođe do podataka o njihovim finansijama u javnom registru.

„Učlani se u biblioteku, mala" savetuje jedan popularan vodič, koji koristeći Comic Sans font i doge-meme dijalekt objašnjava kako se može ispitati identitet potencijalnog sponzora preko ReferenceUSA. Autor je odbio intervju.

Foto: Sugar Baby Blacklist)

Posebno gadni sponzori mogu da završe na nekoj od brojnih crnih**lista** na tumblr-u, koje sadrže ne samo spisak profila već i lične informacije ljudi koji su varali, zlostavljali, ili fizički napadali žene iz ove onlajn zajednice.

„Moram da istaknem da ovaj život nije uvek ni lak ni glamurozan," kaže Kejti. „Doživela sam neka neverovatna iskustva, ali sam takođe često bila sasvim izmoždena. Ljudi su me vređali, zvali svakakvim imenima, i pretili nasiljem samo zato što sam odbila njihovu sponzorsku ponudu."

Pa ipak, ona dodaje, generalno vidi sve ovo u pozitivnom svetlu, kao i brojne druge žene koje kažu da su od sponzorstva imale koristi ne samo finansijske prirode.

„Bez ovog iskustva, ne bih imala muda da zatražim bilo šta od nekog," kaže Eli, i objašnjava kako je sa mnogo više samopouzdanja pregovarala sa šefom na svom redovnom poslu oko zdravstvenog osiguranja i slobodnog vremena.

„Bilo je kao da pregovaram sa sponzorom; prosto sam mu rekla da želim da zadržim posao dok se oporavljam od hirurgije jer smatram da ga dobro radim, i da to mesto zaslužujem onim što sam do sada na poslu pružila."

Tekst preuzet sa Motherboarda