Svaštara

​Kako je venčati se na strelištu

Nalazili smo se u "Prodavnici oružja" u Las Vegasu, prvoj ustanovi koja nudi bukvalno "venčanje sa sačmaricom".
13 Avgust 2015, 5:00am

Ove slike nisu sa venčanja opisanog u tekstu, ali shvatićete kako to otprilike izgleda. Sve fotografije objavljene posredstvom "Prodavnice oružja".

"Vidi!", uzviknula je mladina sestra. "Tvoja zaštita za uši slaže se s tvojom haljinom."

Bio je to dirljiv porodični trenutak podcrtan gromoglasnom paljbom iz oružja. Grimizno crvene ružine latice prhnule su na pod kapele, prostorije koja obično služi za čišćenje oružja. Registrovani sveštenik obratio se mladom paru sa pištoljem u futroli na bedru: "Da li ti, Džefe, uzimaš Sandru * da je voliš i poštuješ, u zdravlju i bolesti, u bogatstvu i siromaštvu, da je čuvaš i paziš, dok vas smrt ne rastavi?"

Poslednjih nekoliko reči bilo je prigušeno rafalom iz mitraljeza, koji se oglasio na strelištu u susednoj prostoriji. Miris baruta štipao mi je nozdrve.

Nalazili smo se u " Prodavnici oružja" u Las Vegasu, prvoj ustanovi koja nudi bukvalno "venčanje sa sačmaricom". Parovi se venčavaju u oružarnici strelišta, a potom potvrđuju svoje zavete paljbom iz AK-47, uzija i poluautomatskog oružja MP5. Jedino što bi ovo venčanje činilo više američkim bilo bi da ceremoniju drži beba Isus lično.

"Glasno je. Gosti ponekad uzmu zaklon", kaže Emili Kutur, kojoj je ova ideja pala na pamet 2011. godine. Kutur je na strelištu radila kao kontakt za medije kad se obratila svom šefu i predložila da se mesto koristi kao prostor za venčavanja. "Pogledao me je kao da sam neka ludača", priseća se ona.

Ali Kutur je imala dobar predosećaj, pa se i sama registrovala kao matičar. U "Prodavnici oružja" je prvo venčanje održala 2012. godine.

"Dopuštamo im da se venčavaju na strelištu gde se puca iz oružja. A onda i sami dobiju priliku da pucaju na mestu na kom su se uzeli 20 minuta pre toga."

Nije slučajno da se sve ovo dešava u gradu u kom je sve moguće kao što je Las Vegas (slučajno prestonica sveta za venčavanja). Kutur se drži politike nemešanja u pristup čitavoj stvari: "Ako žele da se venčaju na strelištu držeći u ruci veliki debeli uzi, ko sam ja da im to branim."

Svadbeni paket od 500 dolara u "Prodavnici oružja" podrazumeva iznajmljivanje prostora, ceremoniju, papirologiju, kesu s poklonima i VIP pristup strelištu, sa po pet opaljivanja iz sačmarice, i za mladu i za mladoženju. Nudi se i paket od 450 dolara za obnovu zaveta.

U proseku drže pet venčanja mesečno. Nedavno je Kutur održala svoje prvo istopolno venčanje , sad kad je ono legalno u saveznoj državi Nevadi. Par su bili meštanke Las Vegasa koje su bile oduševljene što mogu legalno da izjave ljubav jedna drugoj uz oružje.

Pročitajte: Zašto oružje u video igrama ne liči ni na šta

Mnogi parovi koji dolaze u "Prodavnicu oružja" zapravo su iz Velike Britanije i Kanade pre nego Sjedinjenih Država — turisti spremni da usvoje američku slobodnu kulturu oružja i uzmu se na strelištu pretvorenom u kapelu za venčanja koja nije dostupna u okviru granica njihove domovine.

Neobično je — a bogami i uznemirujuće — što broj rezervacija za venčanja obično skače posle tragedije izazvane vatrenim oružjem, tvrdi Aron Dikson, koordinator "Prodavnice oružja". Posle masakra u Sendi Huku, nijedno venčanje nije otkazano.

Za vikend kad sam posetio "Prodavnicu oružja", tokom venčanja para iz Kanade okolo je bio izložen čitav arsenal. Par je posle 12 godina provedenih zajedno konačno bio spreman da repetira i nategne udarnu iglu romantike.

"Od tri venčanja koja sam radila, dva su se završila u suzama", šapće žena iz zadnjeg dela prostorije, zadužena za puštanje ceremonijalne muzike. Suze nisu bile izazvane čaurama koje su upale nekom u oko, kaže ona — već navalom emocija koju neko može da doživi samo kad se venčava u streljani.

Svadbena povorka od njih osmoro stigla je u svečanoj odeždi — muškarci u besprekornim odelima, žene u dugim crnim haljinama. Članovi porodice smestili su se na sivim stolicama na rasklapanje. Cvećem ukrašena drvena rešetka na priručnom oltaru bila je okružen uzijem i tompsonkom.

A kad se sa CD plejera začula klasična muzika, ušla je prelepa mlada u dugoj lepršavoj haljini. Sala se ućutala, a iz susedne prostorije se začula baražna paljba: BAM-BAM-BAM!

Ako izuzmemo artiljeriju, bila je to manje-više tradicionalna ceremonija: poljupci, aplauz, suze, paljba i još paljbe. A onda je mladina majka zaplakala od sreće.

_________________________________________________________________________

Pogledajte VICE dokumentarac koji će vam pomoći da sami napravite oružje

_________________________________________________________________________

"Hoćeš li mi pridržati cveće?", upitala je mlada, zamenivši buket za automatsko oružje. Ona i njen novopečeni suprug slikali su se ispod svadbene ukrasne rešetke svako držeći uzi i tompsonku. Njihovi roditelji su na smenu ljuljuškali AK-47, što je svakako najčudnija porodična svadbena fotografija koju sam u životu video.

Kad se ceremonija okončala, među formalno obučenom svadbenom svitom razdeljena je zaštita za oči i uši. Hodnikom pored reda aktivnih strelaca premestili su se na specijalno VIP strelište ukrašeno mermernim podom. Tu će par proslaviti svoj brak praskom.

Osoblje "Prodavnice oružja" upoznalo ih je sa osnovnim pravilima: novopečenim mladencima nije dopušteno da bace buket u vazduh i izrešetaju ga mecima (iako se to često traži). "Definitivno ćemo okačiti vaš buket na strelištu i moći ćete da pucate na njega tamo", objasnila je Kutur. "Moći ćete da pucate u šta god želite."

Šef strelišta, koji je stajao u blizini poput predusretljivog konobara, napunio je oružja i doneo supružnicima naramak artiljerije. Iako je izbor bio širok, za dodatnih 370 dolara "Prodavnica oružja" nudi i proširenu uslugu — paket "gospodin i gospođa Smit i Veson" — sa "još više oružja, municije i meta" za parove koji su zaista zaluđenici za oružje.

"Prodavnica oružja" je prilično otvorena za svaku vrstu venčanja sa oružjem. Jedan par je čak držao "seljačku svadbu". Jedino što nije dozvoljeno je pravo prinudno venčanje sa sačmaricom: trudnim mladama nije dopušteno da pucaju jer zvučni odjek iz MP-40 može da škodi nerođenom detetu.

"Najneobičniji telefonski poziv bio je molba za nudističko venčanje, a mi nismo imali ništa protiv", kaže Kutur. "Ako žele, mogu da imaju pravo nudističko venčanje i pucaju goli." Mada za razliku od zaštite za uši i oči, "Prodavnica oružja" ne nudi zaštitu za genitalije golih mladenaca, tako da "ako ih pogodi i sprži čaura, to je njihov problem."

A ako ljubav prođe, "Prodavnica oružja" nudi i obeležavanje razvoda. Kutur se priseća jedne grupe žena koja se pojavila obučena u crno na dan kad je okončan razvod. "Došle su i imale slike njenog bivšeg koje su izvadile iz rama — bilo je to takmičenje da se vidi ko će bolje pogoditi sliku bivšeg muža. Takve stvari ne podržavamo."

Posle toga, kad je razvedena supruga videla izrešetane fotografije lica svog bivšeg muža, prokomentarisala je: "Vidi ti to, jeftinije od terapije." A uzima manje vremena od zatvora, dodao bih.

Ne podržava svako ceremonije na kojima se vitla oružjem. "Odgovorni vlasnici oružja razumeju rizike koji idu sa posedovanjem oružja", kaže Džonatan Hatson, portparol Brejdijeve kampanje za sprečavanje oružanog nasilja . "Oni se ne odnose prema oružju nehajno, kao da je neki rekvizit za zabavu."

Voleti oružje toliko da ga uvrstiš u svoj venčani zavet problem je naše kulture, tvrdi Led Everit, predstavnik Koalicije za zaustavljanje oružanog nasilja iz Vašingtona. "Živimo u društvu u kom određena podvrsta vlasnika oružja fetišizuje vatreno oružje, doživljava ga kao nekakve religijske idole", rekao je on. "Na delu je snažan duhovni momenat, gde se direktno krše opšteprihvaćene verske maksime kao što su 'Ne ubij' i 'Nemoj imati drugih bogova osim mene'. Kultura oružja se ponosi ignorisanjem rizika koji idu uz vatreno oružje i veliča patnju koju izaziva: 'To je cena slobode.' Neki bi čak tu filozofiju nazvali nihilizmom."

Dok smo gledali kako u "Prodavnici oružja" okolo fijuču meci, obratio sam se sestri mlade. "Šta ste pomislili kad ste čuli da vam se sestra venčava na strelištu?"

"Bila sam malo iznenađena", priznaje ona. "Bila sam u fazonu, A što da ne? Bar je originalno."

Mlada je pucala iz svog benelija; svadbeni gosti su se grčili sa svakim narednim hicem. Zaboleli su me zubi od glasne pucnjave.

"Ništa ne brinite", rekla je ona gostima. "I vi ćete stići na red."

Šef strelišta predložio je da ona i mladoženja zajedno pođu na strelište "da bi brak odmah započeli kako i dolikuje — deljenjem svega u životu." Srećni par pošao je zajedno da uništi zombi naciste (najpopularniju metu za novopečene mladence) koristeći poluautomatsko oružje, a potom pištolje i uzije. Mlada, koja je izgledala anđeoski u lepršavoj dugoj haljini, čvrsto je držala svoj AK47.

"U redu, sad je legalno", rekao je mladoženja nakon što je oduvao poslednju metu.

Posle toga, par je bio nabijen adrenalinom od pucnjave. "Svi koje poznajemo kažu da im je žao što oni to nisu uradili", izjavio je mladoženja. "Venčanje nam nikad nije bilo nešto bitno u životu, zato nam je verovatno trebalo 12 godina. Delovalo je kao originalna ideja. Baš je bilo smešno."

Pitao sam ih kako ovo najavljuje njihov zajednički život.

"Nadamo se da neće biti ovako nasilno", rekla je mlada smejući se. "To je za početak dobar način da se čovek malo izduva. Prilično je jedinstveno iskustvo."

Kutur kaže da parovi koji dolaze ovamo više veruju jedni drugima, jer je neophodna određena doza poverenja da dopustite drugoj osobi da puca iz oružja u vašoj blizini. Kako ona kaže: "Par koji puca zajedno, ostaje zajedno."

Možda je to istina — dok god se ovi brakovi ne završe onako kako su počeli.

* Prezime mlade i mladoženje nije uvršteno da bi se zaštitila njihova privatnost.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu

Reklame