Prvi „Divljak“

Američka ingenioznost je odgovorna za neke od najboljih kreacija na svetu. Na primer, može se reći da je čizburger najbolje jelo na svetu, a internet se graniči za božanskim, po svom obimu. Isto se odnosi i na komad odeće koji su usvojili i prljavi pankeri, i bajkeri sa pivskim stomacima, i japiji: kožna motociklistička jakna ne može da omane. Ovu vanvremensku ikonu utilitarne mode osmislio je Irving Šot, suosnivač kompanije koja je sada poznata kao Šot NYC, koji je stvorio istoriju svojim ikoničnim asimetričnim dizajnom jakne, poznate kao „Perfekto".

Smotani sin ruskih emigranata, Irving je započeo svoju karijeru kao pomoćnik krojača, početkom dvadesetog veka. 1913, sa svojim bratom Džekom je otvorio fabriku pod nazivom Šot Bros, u malom podrumu stambene zgrade na Louer Ist Sajdu na Menhetnu. Irvingov prvi uspešni proizvod je bio kišni mantil od ovčje kože, koji je prodavao od vrata do vrata. Kao i svaki dobri posao, Šot Bros su proširili svoj asortiman, i obeležavali svoje vrhunske kapute etiketom „Perfekto". Inspirisane Irvingovim omiljenim cigarama, etikete „Perfekto" su prišivane na sve njegove najbolje komade kožne i vunene odeće.

U to vreme, motocikli su verovatno bila poslednja stvar o kojoj je Irvin razmišljao, uzimajući u obzir da su se tek pojavili u slobodnoj prodaji, a on nije znao da vozi ni kola. U svet dvotočkaša ga je uveo prijatelj koji je bio član porodice Bek. Bekovi su bili jedni od najvećih američkih distributera Harlija Dejvidsona i objavili su katalog svojih artikala koji je bio popularan širom zemlje. Braća Šlot su počeli da šiju odeću za Bekov katalog 1920, uključujući i ranu verziju moderne motociklističke jakne.

Do tog trenutka, na tržištu nije bilo nijednog komada odeće koji je bio dovoljno otporan da bi u njemu mogao da se vozi motor. Vunene jakne nisu mogle da zaštite motoraša od jakog vetra pri velikim brzinama, a tadašnje kožne jakne nisu bile dizajnirane tako da bi u njima mogao da se nagneš ispruženih ruku i voziš motor; dodatni problem je bio i taj da bi čoveku koji bi vozio motor u jaknama kakve su do tada bile sve poispadalo iz džepova. Pojava rajsfešlusa je rešila te probleme, i oni su postali ključni element Irvingovog dizajna.

Moderni patent zatvarači – izumljeni 1913, iste godine kada je Šot otvorio svoju prvu fabriku – isprva su bili preskupi za proizvođače odeće. Ali onda je izbio Prvi svetski rat, i vojska SAD je iznašla nekoliko načina da upotrebi novu napravu za zatvaranje, što je pomoglo da se smanje troškovi i rajsfešlusi pojeftine i postanu pristupačni na komercijalnom tržištu. Osetivši potencijal ove nove tehnologije, Irving je bio prvi tekstilac koji je prišio rajsfešulus na jaknu, 1925.

1928, posle niza različitih verzija, Irving je dizajnirao ono što se sada prepoznaje kao moderna motociklistička jakna, sa prepoznatljivim dijagonalnim rajsfešlusom. Ugao pod kojim je rajsfešlus je bio od ključnog značaja za odbranu od vetra, i ne bi se naborala kada bi vozač seo na motor. Pravljena je od konjske kože, proizvođena za Beka pod etiketom „Perfekto", i prodavana po ogromnoj ceni od 5,5 dolara.

U to vreme, motociklistička jakna je bila potpuno čudnovata, i oni koji su bili dovoljno smeli da je nose verovatno su izgledali čudno među ljudima u dugim, formalnim kaputima koji su tada bili popularni. Skoro sve kod Šotove jakne je napravljeno da bi bilo funkcionalno, bez ikakvog obzira prema stilu. Dve decenije kasnije, taj dizajn je postao uobičajeniji, i počeo je da se stvara moderni mit o motociklističkoj jakni. Njen ulazak u pop kulturu koincidirao je sa pojavom u filmovima kao što je Divljak (1953), koji prikazuje besnog i besciljnog Marlona Branda koji nosi usku Šot Perfekto jaknu i predvodi motociklističku bandu koja teroriše jedan mali grad. Do kraja pedesetih godina, u školama širom SAD je učenicima bilo zabranjeno da nose tu jaknu, što je, naravno, samo zacementiralo njen status modernog simbola pobune. Eksplozija njene popularnosti je rezultirala u tome da naziv „Perfekto" postane sinonim za Šotovu motociklističku jaknu, zasenivši ostale proizvode ove firme.

Imidž kul tipa ledenog pogleda kojem se jebe za sve živo, koji je usavršio Brando, u narednim decenijama su usvojile ikone kao što su Džejms Din, Ramonsi, Brus Springstin i Džej Zi – od kojih su svi nosili neku verziju Šotove crne, kožne jakne. Kao i farmerke, to je klasična američka odeća čiju verziju ima bukvalno svaki poznatiji modni kreator ili modna kuća; od avangardnih čudaka kao što je Rik Ovens, do tradicionalista, kao što je Ralf Loren, i do divljih firmi koje proizvode jeftine kopije lošeg kvaliteta za buvlje pijace. Ali i dalje ništa nije kao original: niko nije uspeo da nadmaši motociklističku jaknu koju je napravio Šot NYC, i u kojem se i dalje koriste mašine s početka dvadesetog veka, i ručno seče koža u procesu proizvodnje.

Ove godine Šot NYC slavi stogodišnjicu postojanja. Mislili smo da je krajnje vreme da posetimo njihovu fabriku u Nju Džersiju i sa vama podelimo utiske o ovoj besprekornoj američkoj klasici.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu