Ekskluzivno za VICE: Sajsi MC i Dragan Vurdelja u sado-mazo svetu

Sajsi je pokvarenica koja se ne plaši da eksperimentiše sa svim postojećim stereotipima i ne libi se da svoje politički vrlo artikulisane stavove, kaže i u pesmama i na ulici i u kafani. Zato je volim(o).

Sajsi znam iz grada sto godina, uglavnom smo se sretale po ćoškovima u svitanje kao ratnice i ranjenice klabinga. U rasponu od Dolara do Dragstora, sećam se i kad je počela, kad je nadrkano hodala u helankama kroz blokove, učestvovala u hip-hop okršajima kao jedina žena, fotkala se iza "palestinke", a onda u jednom trenutku sa švecom Tijanom napravila pometnju, postala prepička na visokim štiklama, pokorila fensi klubove, a žene širom Srbije su se prepoznale u Malo lajkiram malo nokte lakiram i još bitnije - kao Antifa kučke.

Sajsi je pokvarenica koja se ne plaši da eksperimentiše sa svim postojećim stereotipima i ne libi se da svoje politički vrlo artikulisane stavove, kaže i u pesmama i na ulici i u kafani. Zato je volim(o).

Nisam mogla da verujem da se i Dragan Vurdelja tako jako izložio na Sajsi. Njega znam zato što pratim živote poznatih i bogatih, a Vurdelja je u svom portfoliju, koji se kreće od JK, Cece, Brene, Seke i Dragane, (i Šarić i Mirković) do Pipe Midlton, Toma Forda i Stele Mekartni i poslednjeg indi hita SheriffCherry spojio srpsku i svetsku estradu. Švrćkao se uzduž i popreko od kraljevske palate do Picinog parka, transformisao queen u queer i obrnuto i zato ga cenim i maštam da me napravi na mačkicu tu noć kad se budem udavala ili kad budem primala Nobelovu nagradu, zavisi šta bude pre.

Pre neko veče, čuli smo se i ispričali kao dvoje dobrih drugara, u WhatsApp razgovoru, nešto između ogovaranja, psihoanalitičke seanse sa posebnim osvrtom na seks i žene, što se nastavilo do duboko u noć, razmenom seksi linkova i fotki, uz mnoštvo emotikona i znakova uzvika. Rekla sam da hoću da isto tako pričamo za VICE, kratko se dvoumio da li je okej da sve to kažemo javno, ali je onda uskliknuo "nek ide život, daj da pričamo ovako."

Uključili smo se na chat grupnjak, a lični beležnik je izlektorisao sve naše meditacije na temu aktuelnog editorijala koji objavljujemo sa bonus fotkama sa snimanja, seksualne emancipacije, početka jednog divnog prijateljstva i gorkog ukusa vanille.

VICE: Recite mi nešto više o tome kako je došlo do ovog fashion non fashionseta?

Dragan: Za Sajsi znam već nekoliko godina, a pravo otkrovenje sam doživeo kad je moj prijatelj iz vedra neba izveo „Malu pokvarenicu"u dragu.

Ivana: Sigurno mnogo bolje nego ja.

Dragan: Tada mi je bilo jasno da je moram upoznati i da moramo raditi zajedno. Stih Shame On Me me je dotakao duboko, tu je bio ključ.

Ivana: Pokvarenica šejming!

Dragan: Morao sam da istražim stid sopstvene nevaljalosti i da se pozabavim tim delom ličnosti. Sramota je bila moj pokretač!

Ivana: Čula sam za Vurdelju odavno, a moja sestra Tijana ga je sretala na ulici. Nisam znala čak ni kako izgleda, a Tijana mi je govorila kako je uvek strava obučen i odlično miriše i zgodan je. Tijana ima trip da kad god ona poželi da ja sarađujem sa nekim, to se i dogodi.

Gde ste kliknuli? Kako ste se skupili? Koga ste sve zvali?

Ivana: Kad smo se sreli na ELLE žurci bila sam totalno strejt, van moje "stage persone". Toliko sam bila opuštena s tim što Dragan govori, što inače nije karakteristično za mene, da smo kliknuli bukvalno odmah. Nisam inače opuštena sa nepoznatim ljudima, asocijalna sam i konstanto sam u gardu, jer uvek srećem puno novih ljudi. Sa Draganom sam bila potpuno opuštena i rekla sam "OK. Radićemo sve što kažeš".

Dragan: Te večeri Ivana je bila skoro nevidljiva. U jednom ćošku sam video devojčicu u velikoj jakni koja stoji sama, i kako me zanimalo da li je to ona, prišao sam joj i pitao je (onako zaplićući jezikom) "Kako se zoveš?", ona je odgovorila „Ja sam Ivana"„Ne, ne, kako te zovu?" dodao sam, a ona je tad rekla „Sajsi MC". Poklonio sam joj se i rekao (isto tako uvrćući) „Slušaj me sad dobro mala... ovo je ono što će se desiti" i tu sam negde manje-više prorekao našu budućnost. Onda sam počeo polako da okupljam ekipu, ne znajući da su svi Sajsicini ljuti fanovi – i fotograf Alek Zivković i stilista Ivan Mati' i frizer Ivan Milićević. Kliknuli smo odmah, da nisam stigao da analiziram kako se sve to između nas izdogađalo.

Estetizacija različitih erotskih i porn praksi je čest fenomen u modi i popularnoj kulturi, ali vi ste hteli više, kuda vas (i nas sa vama) vodi ova meditacija na temu fetish-porn-BDSM?

Dragan: Vas vodimo u naše glave, a mi... sve ovo sam doživeo kao terapiju. Oslonio sam se na svoj instinkt i nisam sumnjao, osećao sam da samo treba "da pustim". Bio sam okružen kreativnim i meni dragim ljudima pa se lepo razvijalo. Ovo iskustvo mi je jedinstveno i po tome što radim potpunu art direkciju. U startu sam istripovao da moram maskimalno da izdominiram i izdajem naređenja toj kreativnoj bandi, uvažavjući svakog ponaosob, kao ljudska bića (pozz!) i umetnike. Kad govorimo o estetici, pornići su obeležili moje odrastanje, pornografija mi je bila dostupna i prvi pornić sam pogledao u prvom razredu osnovne škole... Od tada kreće moja fascinacija. Teresa Orlowska je bila moja prva porno diva.

Ivana: Ja sam ti prvenac, Dragane? Bilo je neverovatno na snimanju kako je cela ekipa skapirala Dragana na keca i sve se odvijalo u jednom dahu. Porno pominjem dosta u svojim tekstovima i koristim kao metaforu, i kao poetsku sliku, tj. stilsko sredstvo i bukvalno. Pesma Srpska Doroti ide u Oz je zapravo otelotvorena ovim setom. To je neverovatno. Ta pesma je to snimanje Dragan: Ta pesma je moj London, sweety darling.

Ivana: Mama's crying... Ja sam u toj pesmi spojila crtani film „Čarobnjak iz Oza" i SM

Dragan: ...a ja sam želeo da ti izgledaš kao strip junakinja.

Kada sam prvi put čula za ovu priču, najzanimljivije mi je bilo što je i snimanje bilo barely legal, odnosno vaš odlazak u Zgradu železnice i boravak ekipe tamo. Ispričajte mi masne detalje sa snimanja?

Dragan: Odmah da se razumemo – ja volim i na brzaka. Ovo je bilo na brzaka, jer smo prostor zakupili na pet sati. S obzirom na broj scena koji smo imali, stvarno je bilo jebeno malo vremena. Prvi put sam u ovoj zgradi radio spot za pesmu Ja hoću sa tobom da đuskam (da, i to sam radio, i to pre 20 godina), a stilista Ivan Matić nas je podsetio na ovaj prostor. Kada sam otišao da pogledam prostor sa fotografom Alekom Živkovićem, bilo mi je jasno da su se u tom prostoru dešavale neke bitne stvari, pa tako i ovo snimanje je moralo da se desi tu. Atmosfera na snimanju je bila vrlo hot. Celo iskustvo je bilo vrlo seksualno i nabijeno adrenalinom. Jurio sam ekipu bičem, vikao na njih, kontrolisao ih, potom ljubio da prođe i voleo pre svega. Svi su bili deo moje fantazije i svi su uživali u tome. Highlight snimanja je bio kada se momak koji je bio obezbeđenje već posle sat vremena uključio i počeo da predlaže različite scene. Između ostalog, ponudio nam je i tajnu kancelariju svog šefa u koju smo upali kao neka gerila i za manje od 15 minuta presvukli Ivanu i postavili je u scenu sa modelom, i završili fazon dve sekunde pre nego što se ljuti šef vratio u kancelariju. To nam je svima podiglo adrenalin i kite, ko ih ima.

Ivana: Mi smo bili masni detalji! Čim sam videla prostor shvatila sam da odiše soc-realizmom. Od retkih sam osoba koja voli taj stil u arhitekuri, jer sam odrastala okružena tom estetikom, tako da je meni sve bilo poznato i udobno. Prostor nas je inspirisao, jer smo zamišljali šta se sve tu dešavalo i ko se s kim – direktor sa sekretaricom i sekretarica sa sekretaricom, šef sa majstorom... izmeđju dva svetska rata i za vreme ratova, kad je tenzija bila najveća.

Koliko to odražava pitanja seksualne, ali i svake druge emancipacije u okviru društva? I čemu sve to?

Ivana: Više verujem u mogućnost i efekat emancipacije iznutra, nego ove što nam dolazi spolja, ali ovaj set fotografija može mladim ljudima da bude neka vrsta edukacije. Smatram da je svako pomeranje granica odlično za ljude koji su otvoreni i koji mogu da prime informaciju na pravi način. Svi ljudi koji su izgrađeni umeju da prepoznaju šta smo hteli da (po)kažemo – dvostranost dominacije i submisivnosti. Sve u svemu, sa mnom takvu harmoniju niko nije uspeo da napravi do sada – da sam dominantna i poslušna u isto vreme.

Dragan: Sad se vraćamo na ono o čemu sam razgovarao sa komišnicom kod manikira, dok je lakirala nokte u srebrno - toliko ljudi zanima šta drugi rade između četri zida, više nego da otkrivaju sebe seksualno i pomeraju svoje granice. Ono što ja mogu je da edukujem ljude kroz svoju umetnost aktivirajući njihova čula i da učinim da osete šta god je potrebno gledajući fotografije ovog tipa - da osuđuju, uživaju, prepoznaju... Ljudi uvek imaju potrebu da se porede i svrstavaju u neku kategoriju, sve zarad osećanja pripdanosti nekoj ideji, pokretu, populaciji... Svaki put kad sam pokušao nešto slično, za mene je to predstavljalo veliki izvor frustracija – nesvrstan sam i time se ponosim. Gurao sam često sebe u situcije koj nisu bile nimalo prijatne, ali sam iz njih izvlačio neverovatne poruke tako da sad znam sta hoću a šta ne, šta bih da ponovim, a šta nikako jer "been there done that". Mislim da se tamo gde smo najizričitiji i najrigidni nalazi odgovor i rešenje naših frustracija... Strahovi su ozbiljan blok svega. Nesvesni mazohizam je dijagnoza našeg društva. Ljudi nisu svesni koliki su zapravo mazohisti u stvarnom životu... I kako bi ukoliko to osveste, mogli i da se zabave.

Kada govorimo o SM praksama, najkontroverznije pitanje je ono o izmenama odnosa moći, odnosu submisivnosti i dominacije, Ivana se u ovom setu pojavljuje u obe uloge. Koliko je zahtevno menjati ove uloge, čak i u okviru uslova snimanja?

Dragan: Dominacija i submisivnost su dve krajnosti jedne stvari a mi smo sve vreme plivali između te dve krajnosti. Granice su bile jasno postavljene a opet nisu bile rigidne, ceo odnos je bio nekako... pa... nežan.

Ivana: Meni nije bilo zahtevno, jer sam sve ovo shvatila kao jedan svet fantazije, koji je stvoren da bismo se mi igrali i baš to što sam morala da igram dve uloge je srž svega, jer pokazujemo obe strane.

Moram da pitam, Ivana, s obzirom na to da si žena koja govori i bori se za prisustvo ženskog govora u javnosti, kakav je osećaj imati gag ball u ustima?

Ivana: Nije mi bilo teško, pravo da ti kažem, malo sam se odmorila. Hahaha, ma najveći problem su bili korseti, jer ih nikad ranije nisam nosila i smatram da su potpuna budalaština.

Dragan: Ja bih da preformulišem ovo pitanje. Kako je bilo imati gag ball u ustima nakon što sam ga ja imao? Ma korseti nisu budalaština. Ti si konformista, Sajsi.

Ivana: Naravno da sam konformista. Uostalom, gag ball je jak symbol, takoreći antisimbol koji može da označava stvarni položaj žena u društvu.

___________________________________________________________________________

Pogledajte ekskluzivni video Making of

___________________________________________________________________________

Dragane, kako je tvoj život i rad u Londonu uticao na promenu fokusa u estetici i debi u art direkciji? Šta smo naučili, kako smo se promenili, idemo li dublje i tvrđe u novom pojavljivanju Vurdelje međ Srbima?

Dragan: Hvala bogu što se desio London. Četiri godine tamo su za mene životna specijalizacija na svakom nivou. Ono čime sam se u Londonu bavio je smirilo moj ego i naučio sam značenju reči "to let myself go". Stalna je borba između oca Drage iz manastira Vurdeljevo i male pokvarenice u meni. London je u velikoj meri uticao na moju estetiku i na moje stavove o seksualnim slobodama. Kroz rad sa internacionalnim umetnicima koje poštujem se rodila ideja o art direkciji. Bilo je potrebno da odem u London da shvatim svoje potencijale i pronađem svoj umetnički izraz. Morao sam da izađem iz zone komofora i promerim svoje granice. London je pomogao da se odvojim od onoga šta drugi o meni i mom radu misle. Dozvolio sam da me London provoza i bila je to uzbudljiva vožnja.

Prvo što sam se pitala kad sam videla fotke je da li ste snimanju ste imali shibari (japanska umetnost vezivanja) majstora, odnosno koliko ste duboko zašli u BDSM detalje i u doslednost?

Dragan: Master Sergej je bio prisutan na snimanju. Ideja o vezanom momku se javila naknadno i negde sam tačno znao kakvog momka želim – da je potpuno svetle puti kako bi se jasno videli tragovi kanapa na njegovoj koži. Trebalo mi je vreme da pronađem pravog modela i našao sam ga. Važno mi je bilo da se ideja vezivanja realizuje na autentičan način ili da se uopšte ne desi. Tražeći shibari majstora, preko korsetijerke Vilene saznao sam za Facebook stranicu Akademija lepih boli (toplo preporučujem!). Oni su me uputili na Sergeja, sa kojim sam se dogovorio vrlo brzo. Imao je slobodu da se potpuno izrazi kroz kanap i uradio je fantastičan posao i otkrio nam je Dragon vez. Shibari umetnost mi je prelepa. Jedino čime sam bio razočaran je ponuda sado-mazo opreme u našim sex shopovima, jer u sve u stilu kako mali Perica zamišlja SM.

Ivana: O tom "shibarenju", odnosno vezivanju, ništa nisam znala ranije i bila sam iz fazona vežite ga kako god, ali kad sam videla da je to vrhunska umetnost, bilo mi je drago što ga nisu vezali "kako god". Eto meni emancipacije.

U kakvom ste odnosu moći vas dvoje? Ili bolje da pitam ko je gore, a ko dole?

Dragan: Naš odnos je čista ljubav. Nema tu nikakve analize. Svejedno je ko je gore, a ko dole. Mada je nekako prirodno da sam ja gore (smeh).

Ivana: Pa da, ja se ne bunim što sam dole.

Vurdelja je poznat kao perfekcionista, Sajsi kao kučka, da li je bilo nekog šibanja ili gaženja iza kamere?

Ivana: Toliko su me svi voleli i dobila sam mnogo ljubavi na snimanju. Nije bilo šibanja.

Dragan: Bilo je kreativnog "šibanja" sa fotografom Alekom Živkovićem, ali je sve bilo i više nego ok. Ivana je bila dobra devojčica, što ne znači da će ovako mirno biti na bilo kom drugom projektu, sem ako nije u pitanju ponovo Ivanina i moja saradnja.

Okej, snimanje je jedno, a postprodukcija je drugo, moram da priznam da sam očekivala još više dirty&kinky fotke. Kakav je vaš odnos prema fotošopu, gde je granica koju nećete preći?

Dragan: Što se estetike tiče, na ovom setu ideja jeste da Sajsi izgleda kao junakinja iz stripa, kao sexy superherojka. Sajsi je bila maskirana i nije bilo potrebe za preternim intervencijama u Photoshopu. Imali smo sreće sa prostorom koji je beskrajno fotogeničan. Vraćao sam se sa Alekom više puta, dok nismo postigli efekat koji smo želeli. Makeup-om i stylingom sam hteo da naglasim razliku između Ivane privatno i Sajsi MC, sve je prenaglašeno grudi, struk, usne...Ivana Rašić u ulozi SajsiMC kao vladarice univerzuma, a njene moći su ljubav i shibari!

Ivana: Photoshop je bio samo u službi mojih moći. Volim da budem maskirana, pogotovo za scenu, kao ratnica koja se bori da je osvoji.

Hoćete da kažete da Sajsi ima zaista onako uzak struk? Mučili ste je?

Ivana: Struk sam od majke nasledila i ovo mi je prvi put da nosim korsete. Nisam mogla da verujem dokle to može da ide. Estetski to je stvarno zadivljujuće, ali pomisao da su se vaši unutrašnji organi sjedinili u jedno, da dišete kratke, brze udahe, i da ste na korak da se onesvestite, više liči da vas loše radi droga. Uspravno sam stajala, jer je drugačije nemoguće.

Dragan: Mučili je jesmo. Sajsica ima ozbiljno uzak struk, koji je dodatno naglašen korsetima a koje radi sexy gothic mačkica Vilena. (Šaljemo joj poljupce!) Sajsici nije prijao taj bol steznika i silne poze koje uopšte nisu bile jednostavne za izvesti. Mučili smo s ljubavlju i modela, Lazar je fantastičan maneken, koji je junački podneo sve zamisli, a mislim da je potajno i uživao. Mislim da su svi zapravo uživali.

Tematika ovog snimanja je vezana i za granice koje svakodnevno postavljamo sebi, ali se odnosi i na one koje pred nas stavlja društvo. Pričajte mi koji su to tabui ili ograničenja koje želite da srušite?

Dragan: Ovo je lično iskustvo koje delim sa svima. Da li ću usput srušiti neki tabu...ako srušim, nemam problem s tim, mada rušenje tabua nije moje namera. Ja samo pevam, ja samo sviram...

Ivana: Woww. Toliko ih ima. Društvu je potrebno da ima tabue, zato što se njegov identitet zasniva na tome. Svakako će se tabui smenjivati, neki će biti u modi a neki će iz nje izaći. To je nekako ciklično. Nikada neće biti srušeni, već će samo biti degustirani i izeksploatisani. Na njihovo mesto će doći neki drugi. Bitno je samo da neke tabue srušimo zarad sebe. Niko od nas nije bez tabua. Feminizam je u Srbiji jedan tabu.

Vaše prakse su neodvojivo vezane za ženska pitanja, u industriji popularne muzike, zabave ili mode, žena je tema, ikona, objekat ali sve češće nosi i vetar promene. Koliko je važno da pop bude političan, da se zalaže za neke bitne vrednosti kao što su pravo na izbor, jednaka prava i dnevnice, izmena odnosa moći?

Ivana: Morrisey ima jednu pesmu u kojoj kaže "Uopšte neću da idem u zemlju u kojoj crnac ili žena ne mogu da budu predsednik". Trenutak kada je pop postao političan je trenutak kada je pop postao zabavan. I dalje je feminizam u Srbiji ružna reč i termin kojim se manipuliše, što od strane onih koji ga propagiraju, što od strane onih koji ga ne razumeju i ne čine nikakav napor da bi ga razumeli.

Dragan: Ja sam feminista! Tvrdim da su žene vladarice. Tačka. Dolazi vreme žena. To je toliko jasno. Dolazi do vreme promena. Zalažem se za to da su žene vladarke, možda im problem samo malo pravi estrogen, jer ga je malo teže kontrolisati. (smeh) Da bi vladala, ona mora da poseduje razne veštine i da sve dobro i pametno uklopi. Žena mora sve da radi duplo, da ima muda, da bude nežna i nikad nije dovoljno...

Kuda dalje? Zajedno i odvojeno?

Dragan: Verujemo da smo svi mi jedni drugima na životnim putevima. Neko ostaje kraće a neko duže. Sajsi može uvek i za sve da računa na mene .

Ivana: Ja želim uvek da budem pod ovim patronatom.

I za kraj, volite li sladoled od vanile?

Ivana: Ko ne voli?! (smeh)

Dragan: Ponekad pomislim da je vanila jedino što mi treba, a već u sledećem trenutku razmišljam kojim drugim ukusima bih mogao da je obogatim. Uvek počinjem sa vanilom, a kako svršavam zavisi od inspiracije. (smeh)

Pogledajte i ostale fotografije

Fotografije: Alek Živković

Art direction: Dragan Vurdelja

Styling: Ivan Matić

Hair: Ivan Milićević

Make up: DraganVurdelja

Make up assistant: Bojana Stanković

Manicure: Dr Fish

Corsetiere: Vilena Viscaria

Shibari: Master Sergej