Svaštara

Zašto treba da nađeš posao preko leta

Ovde sam da ti pomognem da odgovoriš na večito pitanje: da li da radim ovog leta, ili ne?

pisao Drew Millard
20 Jul 2015, 5:35am

Ilustracije: Nick Gazin

Na kraju školske godine, svuda u svetu, studenti se nađu pred izborom: mogu da nađu sezonski posao preko leta, ili ne mogu. Naravno, tu postoje varijacije – možeš da ostaneš tu gde ti je faks i da tamo nađeš posao; možeš da odeš kući, i da radiš tamo; možeš da ne radiš ništa i da se grebeš od roditelja; da ne radiš ništa i budeš siromašan; možeš da studiraš u inostranstvu i na taj način na prevaru navedeš roditelje da te izdržavaju dok se ti opijaš i jebavaš unaokolo u stranoj zemlji; a moj lični favorit je neplaćeno stažiranje, koje na najgori mogući način kombinuje to što moraš da radiš, i to što nemaš ni žute banke.

Bilo kako bilo, ja sam pretprošlo leto proveo praveći „babl ti" u kafiću u gradu kome studiram. To je možda bio idealan letnji posao. Za one koje ne znaju, „babl ti" je napitak sa Tajvana koji se pravi od čaja, mleka, voća i tapioka bobica. Služi se topao ili hladan, i neverovatno ga je lako napraviti. Veći deo svog vremena na poslu sam provodio zajebavajući se sa neverovatno sporim „Del" kompjuterom koji je bio povezan sa kasom, časteći svoje ortak pićem i trpeći otrovne poglede lokalnih majki, koje su negodovale zbog toga što puštam DMX dok njihova deca pokušavaju da se odluče između manga i vanile.

Ali da li želiš ovog leta da radiš u kafiću? Da li želiš da rmbačiš čuvajući decu ili kao stažista? Ovde sam da ti pomognem da odgovoriš na večito pitanje: da li da radim ovog leta, ili ne?

Evo razloga za i protiv.

ZA: NOVAC

Imati posao je sranje. Posao je dosadan i nezahvalan, a sva je prilika da je razlog za to što ti imaš posao taj da je nekome toliko bilo mrsko da nešto radi, da je bio spreman da nekome da pare da to radi. Ali ovo na kraju – pare – je najveća prednost kod toga kada imaš posao. U zamenu za to što ćeš provesti određeni vremenski period radeći nešto što možda baš i ne želiš, svake dve nedelje novac će se nekim čudom pojaviti na tvom bankovnom računu. Postoji li išta bolje?

Šta ćeš sledeće učiniti je na tebi, zaista. Tim novcem možeš da platiš stanarinu. Možeš da ga iskoristiš za skakanje s padobranom. Možeš da odeš u bioskop. Možeš njime da kupiš kozu, a od ostatka da podmitiš lokalne vlasti da ti dozvole da držiš kozu. Što će reći: novac je divna stvar.

PROTIV: TROŠIĆEŠ NOVAC MNOGO BRŽE NEGO ŠTO GA ZARAĐUJEŠ

Sećaš se onog scenarija koji sam opisao u prethodnoj rečenici, da možeš da zaradom od svog letnjeg posla kupiš kozu, a onda podmitiš nekoga da bi mogao da je zadržiš? Pa, mito je skupa stvar. Prosečna zarada diplomaca u UK je između 18 i 24 hiljade funti godišnje. Ako uzmemo u obzir da si ti još uvek student, potpašćeš u donji deo, a pošto letnji sezonski posao traje oko dva meseca, realno ćeš zaraditi šestinu te sume – što znači maksimalno 3000 funti, bruto.

Prosečni troškovi za hranu i smeštaj studenata u UK iznose oko 770 funti mesečno. Dodaj tome cirku, droge, odeću, karte za festivale, vožnje Uberom, „Domino" pice za mamurluk i sva ona druga sranja koja kupuješ, a nisu ti stvarno potrebna, i neće ti preostati neka velika svota da staviš pokvarene birokrate na iskušenje. Ali hej! Zašto ne bi izvadio kreditnu karticu i nakarikao još dugova na već postojeće hiljade funti koje ćeš dugovati kada diplomiraš? Ili, ako više voliš kratkotrajne periode jada, pretpostavljam da bi mogao da založiš sve što imaš i okreneš se ispijanju polupopijenih limenki „tiskija" na kućnim žurkama.

ZA: TEORETSKI, DVA MESECA SI ODRASTAO ČOVEK SA IZVOROM PRIHODA, A BEZ IKAKVIH ODGOVORNOSTI

Još jedan sjajan aspekt toga kada se zaposliš preko leta je taj da više nisi vlasništvo svojih roditelja. Sav novac koji imaš je samo tvoj; nemaš ni dece, ni bračnog partnera (statistički govoreći), a ništa što radiš pre nego što diplomiraš se ne računa, tako da možeš da radiš uglavnom sve što poželiš. Možeš da razgovaraš telefonom osam do deset sati dnevno (kao što izgleda mnogi studenti rade), i pošto sam zarađuješ, roditelji ne smeju ništa da ti kažu!

Možda bi mogao da obiđeš letnje festivale i postaneš jedan od 65 posto britanskih milenijumaca koji radije troše novac na iskustva – gledaju Kanjea na Glastonberiju, puše „spajs" tokom Kanjea na Glastonberiju, osećaju se jebeno grozno pošto su popušili „spajs" gledajući Kanjea na Glastonberiju – nego na materijalna dobra. Ili da učiniš svoje roditelje ponosnima tako što ćeš biti prosečan student i trošiti dvostruko više novca na alkohol nego na hranu.

_________________________________________________________________

Ludački provod na Ibici

_________________________________________________________________

PROTIV: POSAO ĆE TI OZBILJNO SKRATITI VREME ZA ZAJEBAVANJE

Iako vlasti nisu definisale koliko radnih sati čini povremeni posao, generalno je prihvaćeno da je u pitanju svaki posao na kome se radi manje od 35 sati nedeljno. Takva vrsta obaveze će ti ozbiljno oduzeti vreme koje ti je potrebno za tradicionalne letnje aktivnosti, kao što su odlasci na kućne žurke i festivale, i ustanovljavanje procenta alkohola u krvi koji ti odgovara. Tvoji nezaposleni ortaci će ti neumorno slati poruke dok si ti na poslu. Sve vreme ćeš ih zamišljati kako sede u pabu ili u parku, švorc ali slobodni, dok si se ti zaglavio u pokvarenom globalnom sistemu koji tlači radnike na dnu lanca (što ćeš ti neosporno biti) da bi oni na vrhu profitirali (sredovečni regionalni menadžeri), i stružeš skoreli sir sa nepreglednog niza tanjira. Takve misli će ti konstantno biti na umu.

ZA: BIĆE NEKE VAJDE ZA TVOJE ORTAKE

Jedna od najbitnih stvari kod tvog letnjeg posla je ta da ga zloupotrebiš na svaki mogući način da bi pomogao svojim ortacima. Ako radiš za šankom, to znači da ćeš im krišom davati besplatna pića. Ako radiš u restoranu, donosićeš im hranu kući. Ako radiš u prodavnici odeće, davaćeš ortacima popust za zaposlene. Ako radiš u spa centru, noću ćeš otključavati bazen da bi svi mogli da se kupaju. Ako radiš u auto-školi, pomoći ćeš svom slepom ortaku da položi pismeni test. U idealnom slučaju, tvoji ortaci će takođe imati poslove od kojih ćeš ti imati koristi, i zajedno ćete stvoriti alternativni letnji ekonomski sistem. Neki bi rekli da tako iskorišćavaš svog poslodavca, ali ti koji tako kažu ti nisu pravi prijatelji. Reši ih se.

PROTIV: VEROVATNO ĆE TE OTPUSTITI

Poslodavcima je svojstveno to da im se ne dopada kada njihove stvari poklanjaš prijateljima. Tako da ako učestvuješ u gorepomenutom alternativnom letnjem ekonomskom sistemu, moraš da znaš da postoji realna mogućnost da ćeš biti otpušten. Ali čak iako ne pomažeš svojim drugarima, ima mnogo drugih zamki za studenta željnog para. Mogu da te uhvate kako psuješ na poslu, ili da provodiš suviše mnogo vremena na pauzi za ručak. Mogu da te otpuste zbog najobičnijeg tvita, možda čak i pre nego što si počeo da radiš. Ili možeš da dobiješ nogu zato što si pisao o svom poslu za studentski časopis.

Mogu da te otpuste i zbog toga što jednostavno nemaš pojma. Moje leto u „babl ti" kafiću se proteglo na godinu i po dana. Nikada nisam bio dobar radnik – kasnio sam na posao, često sam dolazio mamuran, i trebalo mi je po sto godina da napravim veoma bazičan napitak. Kada je došla nova uprava, jedan od mojih kolega mi je rekao da me je novi vlasnik okarakerisao kao „zamenljivog". Otpušten sam par nedelja kasnije.

PROTIV: BIĆEŠ LJUBOMORAN NA ORTAKA KOJI JE DILER

Slušaj; postoji JEDAN način da se ne zaposliš preko leta, ali i da se ne grebeš od roditelja, a to je da valjaš drogu (ili doniraš plazmu, ali to je bolno i ne toliko profitabilno). Stvarno deluje izluđujuće da moraš satima da stavljaš knjige na police u biblioteci, za pretenciozne štrebere, dok tvoj ortak ceo dan igra Eksboks, povremeno prekidajući maratonske trke da bi prodao malo trave nekim brucošima, ekstazi studentima druge godine i ketamin, uglavnom svima ostalima.

U aprilu ovde godine, jedan student američkog koledža Kolumbija je u studentskom časopisu objavio članak pod nazivom „Ispovest odlazećeg dilera", hvaleći se da je postao glavni izvor droge u studentskom gradu. „To što sam osoba od koje ljudi zavise da bi se zabavili", napisao je on, pod okriljem anonimnosti, „me neverovatno ispunjava i uzbuđuje". Tvrdio je da će, na žurci povodom kraja semestra, „nekoliko stotina studenata... pušiti moju travu ove subote. Biće još stotinjak studenata na ekstaziju, zahvaljujući isključivo meni". Prodavati drogu u tim količinama u suštini znači štampati novac.

ZA: PRESTAĆEŠ DA BUDEŠ LJUBOMORAN NA ORTAKA KOJI JE DILER, KADA GA UHVATE

Dva dana nakon što je njegov blog postavljen, objavljeno je da je student koji je dilovao drogu na Kolumbiji uhapšen i optužen za dva krivična dela vezana za drogu, kao i za nekoliko prestupa vezanih za drogu za koje ga neće krivično goniti. Priča se da diler, Majkl Gelzer (bivši odgovorni urednik studentskog časopisa), stoji iza tog drskog posta na blogu. Da stvar bude još zabavnija, takođe je objavljeno da je Gelzer primio isplatu preko lične finansijske aplikacije Vemno, na kojoj je fabričko podešavanje za transakcije javno.

Kazne koje čekaju studente koju su optuženi zbog droge nisu nimalo zabavne. Dva studenta sa Univerziteta u Salfordu su uhvaćena kako prodaju pilule, travu i ketamin, i obojica su osuđeni na dve godine zatvora za mlade prestupnike. Prošle godine, jedan student iz Louboroua je uhvaćen kako prodaje skank, i osuđen je na šest meseci. Ove godine, jedan student političkih nauka iz Dandija je uhvaćen u pokušaju da proda ekstazi izbacivačima u klubu i dobio je 200 sati društveno korisnog rada. Spisak se nastavlja.

Čak iako tvog ortaka koji diluje uhvate i ne osude na zatvor (kao što je slučaj sa mnogima kojima je to prvo krivično delo), i dalje će često morati da ide na sud, da se susreće sa službenikom za uslovnu slobodu kojeg mu je dodelio sud, kao i da vodi ekstremno napete razgovore sa svojim roditeljima. Zato nemoj da budeš glup: nađi već jednom taj posao.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu

Tagged:
rad!
Vice Blog
fenomeni
Leto
Tinejdžeri
Posao preko leta