Uspon i pad paganskog bataljona u istočnoj Ukrajini

"Ovaj rat se vodi u sklopu šireg evolutivnog procesa", kaže Sergej. "Pre bilo kakvog preporoda, mora doći do istrebljenja."

Ovaj vojnik nosi nadimak "Jarosvet", što znači "Jarko svetlo". Njegov saborac, takođe Sergej, nosi nadimak "Svitanje". Ove nesvakidašnje ratnike upoznao sam u aprilu kod njihovog paganskog hrama skrivenog u šumi na obodu grada Donjecka u istočnoj Ukrajini, gde već više od godinu dana besni rat između lokalnih separatista i centralne vlasti u Kijevu.

Visoki stub u koji je urezano lice bradatog boga stoji poboden u zemlju usred kruga od kamenja. Idol predstavlja Roda, navodno vrhunskog tvorca. Tu su i slični idoli boga kovača Svaroga, za koga kažu da je iskovao naš svet svojim čekićem i nakovnjem, kao i boginje Lade, koja je navodno istovremeno Marija, majka Božija. Krug obeležava tačan centar Meta-sveta, objašnjava Svitanje.

Vojnici su deo Svaroškog bataljona, za koji kažu da je nekad bila vojna formacija sastavljena od hiljadu pagana na čelu sa Olegom Orčikovim, lokalnim ocem četvoro dece. Zajednički im je panslavenski nacionalizam koji pokreće većinu borbi ovde, ali ono što njih izdvaja je verovanje u šire versko značenje sukoba.

"Biti paganin znači razumeti da smo ujedinjeni sa prirodom i našim precima", objašnjava Jarko svetlo. To jedinstvo ogleda se u monoteizmu u kom se jedan bog manifestuje u mnoštvu božanstava. Ovdašnji vojnici veruju da je čovečanstvo u evolutivnoj potrazi koju predvodi slovenska rasa. Cilj je steći znanje — prosvetljenje — kroz niz preporoda sve dok čitavo čovečanstvo ne postane sam Rod.

U njihovoj svetoj misiji Slovene predvodi, ili je makar predvodio, Orčikov. Njihov komandant je od početka rata vodio ljude u bitku protiv "neljudi" Ukrajinske vojske sve dok ga u novembru u zatvor nije strpala Donjecka Narodna Republika, pro-ruska vlast na čijoj se strani borio. Orčikov je i dalje tamo, prema rečima njegovih ljudi, u iščekivanju podizanja optužnice. Oni deluju pomireno s tim da će se za sada rasformirati, ali ako i kada se Orčikov vrati, uvereni su da će se ponovo ujediniti pod njegovom komandom.

"Optužen je za ubistvo i pljačku", objašnjava Jarko svetlo. "Naravno, sve je to laž." On smatra da je njegov komandant žrtva politike. "Bio je suviše samostalan", dodaje vojnik. "Sticali smo sve veću moć. Ostavljali smo simbole svuda. Ima ljudi koji ne žele da u svetu bude bilo kakvog dobra."

Kao dokaz zavere, on navodi primer zastave DNR-a. "Crna se nalazi iznad plave i crvene. Crna je zlo. Crna je kao ugalj, koji se nalazi ispod zemlje. Crna je teška boja i zbog toga odozgo pritiska ostale boje. Zastava stoji naopačke. To je satanistička zastava. Satanisti sve izvrću."

On pokazuje prišivak na svom ramenu: zastava DNR-a stoji obrnuto. "Ovo je pravi raspored. Kada zastavu budu okrenuli da odražava pravi red, sve će se promeniti nabolje."

U tom trenutku u razgovor se uključuje moj taksista, koji je do tada stajao po strani i neobavezno slušao. "To je istina. Čuo sam kako mnogi obični ljudi govore da crna deluje neprirodno na vrhu."

"Da", slaže se Jarko svetlo. "Ne mogu da objasne zašto je pogrešno, ali osećaju to u svojim srcima."

Za pripadnike Svaroškog bataljona, to je jedini pravi način da se shvati bilo šta. "Vaša glava može da vas prevari, ali ne i vaše srce", objašnjava on. "Vaš um formirale su spoljne stvari — knjige, televizija, drugi ljudi. Ali vaše srce nikad nije zatrovala nikakva spoljna informacija."

Pripadnici Svaroškog bataljona veruju i da ih podriva lokalna duhovna vlast. "Pravoslavna crkva nas ne voli zato što želimo da prosvetlimo ljude", objašnjava Jarko svetlo. "Mi ih poštujemo, kao što poštujemo sve vere, jer Bog je samo jedan i svi se klanjamo istom Bogu. Ali ako pogledate Bibliju, u njoj u Starom zavetu imate sve te užasne stvari kao što su ćerke koje siluju oca i silna ubistva. Strašno je u šta oni veruju, kako varaju ljude i teraju ih da plaćaju crkvi zato što žele stado ovaca. A opet, nikad se nismo sukobili s njima."

U Orčikovom odsustvu, Svaroški bataljon je imao visoku stopu rasipanja svojih pripadnika. Preostale vojnike vlast je razaslala u dva postojeća, tradicionalnija bataljona. "Želeli su da nas podele", žali se Svitanje, "po principu zavadi pa vladaj. Želeli su da nas okrenu jedne protiv drugih. Umesto toga, mi moramo da se ujedinimo kako bismo se borili protiv zla."

Pagani veruju da je zlo neznanje. "To je sve ono što još ne znaš", kaže Jarko svetlo. "Zlo je kad nečega ima previše. Kad ljudi previše vole svoje dete, oni ga razmaze. Previše ljubavi može biti štetno."

Njihov cilj je da pronađu ravnotežu. "U svakom muškarcu postoji malo žene, u svakoj ženi malo muškarca. Kad slušaš druge, to je u tebi ženski deo, kad se boriš, to je u tebi muškarac. Kad se muškarac i žena pronađu, oni postaju jedno. Žena muškarcu daruje energiju zemlje, a muškarac ženi energiju neba."

"Zvuči kao jin i jang", primećujem.

"Jeste, simbol za jin i jang je zapravo slovenski simbol koji su Kinezi preuzeli od nas. Mi smo bili pravi Kinezi. Pre sedam hiljada petsto dvadeset i tri godine izbio je rat između Slovena i pseudo-Kineza. Sloveni su pobedili.". Da bi priznali poraz, dodaje on, pseudo-Kinezi su izgradili Veliki kineski zid kako bi zatočili sami sebe pred svojim novim slovenskim gospodarima. "Pogledajte samo Veliki kineski zid", tvrdi Jarko svetlo, "i videćete da su procepi za strele okrenuti ka unutra, a ne ka spolja."

Zajedno sa simbolom jin-janga, pagani iz Svaroškog bataljona nose ukrštene krugove koji predstavljaju nastanak Meta-sveta i šarene kukaste krstove.

"Kukasti krst je drevni slovenski simbol koji predstavlja ujedinjenje svih slovenskih plemena", kaže Svitanje. "On ide u suprotnom smeru od Hitlerovog kukastog krsta. Ide u smeru kretanja kazaljki na satu, poput sunca. To znači da je konstruktivan. Suprotno od kazaljki na satu je destruktivno — što dovodi do preporoda."

Kad smo završili razgovor, ljudi prilaze ivici Meta-sveta. Mole se svojim idolima raširenih ruku. Potom hodaju u krug oko Roda — prvo u smeru suprotnom od kazaljki na satu, potom u istom smeru.

"Za šta se molite?", pitam ih dok se rukujemo i opraštamo.

"Slavimo ih", odgovara Jarko svetlo, "ali nikad ništa od njih ne tražimo. Oni uvek znaju šta da nam daju. Samo oni znaju šta nam treba."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu