Deset pitanja koje ste oduvek želeli da postavite osobi malog rasta

Svet je pun guzica od ljudi – naročito iz perspektive Ihaba Jasina iz Nemačke. Ihab je visok 130 centimetara i jedan je od 100.000 malih osoba koje trenutno žive u Nemačkoj, prema proceni Nemačkog udruženja za male ljude . U Velikoj Britaniji, broj osoba sa stanjem ograničenog rasta začudo iznosi svega 6.000.

Opšta definicija ograničenog – ili malog – rasta jeste kada je visina odrasle osobe ispod 150 centimetara, ali tu dijagnozu mogu da izazovu brojna medicinska stanja. U Ihabovom slučaju, to je ahondroplazija – genetski defekt koji je doveo do toga da gornji deo njegovog tela izraste na normalnu veličinu, dok su mu ruke i noge ostale mnogo kraće od prosečnih.

On sebe naziva " Malim parkur Hulkom " zato što poslednih šest godina iz zabave trči i penje se po kapijama, stepenicama i zidovima. Kad se Ihab ne bavi parkurom, uči za sertifikat profesora informatike ili dobrovoljno radi u zabavištu. On kaže da deca na razne načine reaguju na njegovu veličinu – neka su nervozna, druga znatiželjna. Zato što su deca praktično pijanci bez bilo kakvog osećaja srama, ne boje se da mu postave bilo koje pitanje koje im padnu na pamet u vezi sa njegovom visinom. Odlučili smo da sledimo njihov primer i postavimo mu deset svojih pitanja.

VICE: Je li sranje biti nizak?

Ihab Jasin: Ne, mislim da uopšte nije sranje biti patuljastog rasta – nikad mi to nije smetalo. Naravno, ima situacija u kojima moram da se oslonim na pomoć drugih ljudi, kao u supermarketu kad ne mogu da dohvatim neki artikal. Ali nije me zbog toga sramota, tako da mi ne pada teško da zatražim pomoć. I mogu neometano i bez ikakvog blama da buljim u ženska dupeta. To je prilično kul.

Da li ti se ikada desilo da ti neko slučajno prdne u facu?

Nije. Kad bi mi se to desilo, samo bih stisnuo nos prstima i staloženo prešao na drugu stranu ulice. Niko mi to još nije uradio, čak ni namerno.

Da li se zabavljaš sa drugim malim ljudima?

Za mene je najvažnija stvar kada se zabavljam s nekim da imamo zajedničkih interesovanja. Izgled igra veliku ulogu kod zabavljanja i tražim žene koje imaju pozitivan stav i ne nose previše šminke. Ali nije mi važno da li je ona patuljastog rasta ili ne.

Jesi li nekada imao odnos sa visokom ženom?

Ne, nikada nisam bio u ozbiljnoj vezi. Ali nisam ni tip čoveka za veze za jednu noć. Uostalom, većina žena – bilo da su male osobe ili ne – ionako se loži na "normalne" visoke tipove.

Da li te zaboli kad te žene šutnu zbog tvoje visine?

Ne toliko – pomirio sam se sa činjenicom da naše društvo određenu vrstu savršenstva doživljava kao normu.

Smeješ li se vicevima o malim ljudima?

Moji prijatelji se sprdaju sa mojom visinom i to je u redu. Dopada mi se i nemačka uzrečica koja glasi " Lügen haben kurze Beinen " ["U laži su kratke noge"]. Ako me neko retorski pita jesam li ja to hendikepiran, uvek kažem nešto u stilu: "Da, tako mi piše u invalidskoj knjižici – želiš li da je vidiš?" Mislim da bi bilo sranje kad bi mi ljudi prilazili samo zato što sam patuljak, ali, srećom, to se nikad ne dešava. Uprkos svemu tome, i sam volim da se šalim na račun svoje visine – u svečanim prilikama oblačim se isključivo kao patuljak iz bajki.

Kako se osećaš povodom činjenice da je " dobacivanje patuljcima " nešto što ljudi zaista rade na žurkama?

Na sreću, nikad me još niko nije pitao može li da me baci ili uhvati. Ali, da, postoje mesta koja angažuju male ljude zbog njihove visine i smatram da bi tako nešto trebalo da bude zabranjeno.

Da li kupuješ svoju odeću na dečjim odeljenjima?

Ne, zato što ne moram. Odeća sa muških odeljenja obično mi odgovara u veličinama X ili XS, a nosim cipele veličine 38 ili 39. Dakle, odeću obično kupujem na istom mestu gde i svi ostali. Moj stan izgleda prilično normalno, takođe. Kad god nešto ne mogu da dohvatim, popnem se na stolicu.

Da li ti smeta kad ljudi misle da si sladak samo zato što nisi prosečne visine?

Da, ljudi su mi nasred ulice govorili da sam sladak ili simpa, a to mi zaista ide na živce. Mada kad god se to desilo – što nije bilo tako često – ljudi koji su to govorili bili su obično pijani. Međutim, i dalje mi to smeta. Želim da me ljudi poznaju kao osobu, a ne da me svode na moju visinu.

Šta bi radio da odjednom izrasteš na prosečnu visinu?

Mali sam, pa šta? Mogu da jedem, pijem i igram fudbal, izlazim i plešem u klubovima. Ne osećam kao da me moja visina na bilo koji način sputava i da bih bilo šta radio drugačije da sam "normalne" visine.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu