Pedro iz Barselone je skupio petsto maskota Olimpijskih igara

Ovaj članak je prvenstveno objavljen na Vice Španija

Prva zvanična Olimpijska maskota bio je jazavičar Valdi koji se pojavio 1972. godine na Letnjim Olimpijskim igrama u Minhenu. Od tada, svaki grad domaćin je imao maskotu koja je predstavljala njegovo kulturno nasleđe. Jer koja je poenta potrošiti milione kako bi se sklonilo siromašno stanovništvo, ako ne može barem deo tog novca da se povrati prodajom plišanih igračaka, bedževa i majica.

Pedro Luis Martinez iz Barselone ima kolekciju od otprilike 500 predmeta reklamnog materijala sa Olimpijskih igara i većinu čine različite verzije Kobija, katalonskog ovčarskog psa koji je bio maskota Letnjih Olimpijskih igara u Barseloni 1992. godine. Našao sam se sa Pedrom kako bih saznao čemu takva kolekcija.

VICE: Ćao Pedro, kada si počeo da skupljaš maskote?

Pedro: Ne mogu precizno da kažem, ali znam da je bilo devedesetih. Bio sam klinac za vreme Olimpijade u Barseloni i sva deca su bila previše izložena reklamnim materijalima. Mnogi brendovi su poklanjali male igračke – olovke, podrezivače, gumice, priveske za ključeve… Najdraži mi je bio Frigov Kobi sladoled. Kao mali, voleo sam da se pretvaram da vodim ceremoniju otvaranja, koristeći pakovanje kao mikrofon.

Treba napomenuti da me nikada nisu vodili na ove događaje i da je možda navika da sakupljam maskote rezultat frustracije iz detinjstva, koju sam u međuvremenu uspešno prevazišao – ili barem ja mislim da je to razlog.

Koliko predmeta trenutno poseduješ?

Nikada nisam pravio popis kolekcije, ali procenjujem da imam oko 500 maskota. One su najčešče male, pa ne zauzimaju previše prostora kada se dobro rasporede po kutijama. Srećom, kolekcija se povećava na svake dve ili četiri godine, za vreme Letnjih i Zimskih igara.

Kada gledamo slike tvoje kolekcije, zaključujemo da je glavni junak Kobi. Da li je to zbog toga što predstavlja Olimpijadu iz tvog rodnog grada ili je još po nečemu poseban?

Havier Mariskalov Kobi je poseban u pogledu dizajna. Nacrtan je kubanskim stilom, po uzoru na Pikasove po uzoru na Pikasove Devojke. Mislim da je to prilično inspirativno.

Da li je bilo teško sakupiti sve ovo?

Ne. Pronaći maskote nije teško, ako znate gde da tražite: tu su eBay, buvlje pijace i antikvarne prodavnice gde možete naći interesantne proizvode sa Olimpijade. Najskuplje maskote su one koje su retke. Već godinama tražim sove sa Zimske Olimpijade u Naganu 1998. i čarobnjaka iz Albervila (1992.).

Koje su retke i najvrednije maskote koje imaš u kolekciji?

Imam Kobija teškog 5 kilograma koji drži Danone Jogurt. Jedno vreme nisam mogao da se koncentrišem na posao, jer sam non-stop razmišljao kako da ga se dokopam.

Neki ljudi misle da su Olimpijske maskote previše kičaste i besmislene. Šta ti misliš o tome?

Ljudi stvarno to kažu? Ne znam kako to da shvatim… Mislim da je koncept maskote kičast. Ali morate da obiđete Olimpijski muzej u Barseloni i vidite "veliku porodicu" likova sa nacrtanim večitim osmesima. Neki će misliti da su kičaste, ostali će se zaljubiti u njih, a neki će se uplašiti. Ja sam se zaljubio.

Pojedine maskote iz tvoje kolekcije su bile izložene u Kini? Kako se to dogodilo?

Da, organizatori Svetskog sajma iz Barselone su me kontaktirali tokom Svetskog sajma u Šangaju i pitali me da li mogu da im pozajmim koji primerak. Tada sam shvatio da je moja kolekcija nešto više od ekscentričnog hobija. Kobi je otišao u Kinu i vratio se nakon godinu dana, srećan zbog puta u kome bih i ja sam uživao.

Takođe je organizovana i izložba povodom Kobijeve dvadesetogodišnjice u umetničkoj školi Dudua u Barseloni, u kojoj sam izložio neke predmete, kao i interpretacije raznih umetnika. Sećam se koliko sam bio nervozan kada je trebalo da održim govor o istoriji ovih likova na festivalu ilustracija.

Hvala Pedro!

Pratite VICE na Twitteru, Facebooku, Instagramu