Kako će izgledati tvoj novogodišnji provod

To sam ja, gremlin koji mora da se zabavi po svaku cenu - sad zamislite da čujete žamor žurke negde u daljini, taj zanimljivi mračni osećaj hrpe konfeta koje padaju oko vas, zvuk izbijanja čepa iz flaše šampanjca, ja kako nosim ogromne sjajne naočare u obliku brojke "2017", u havajki, zenica raširenih kao da sam uzeo sve droge ovog sveta, i uzvikujem, "Jeeee!", "Jeee!" tako glasno da svi u prostoriji osećaju moj zadah. Ma, samo se zezam, Nova godina je, mora da se izađe, jer tako treba!

Nažalost, samo je osam mogućnosti koje koje su pred tobom večeras:

– Otići u klub za koji si već uzeo karte

– Otići u klub za koji nisi uzeo karte, ali stalno ideš tamo i svakako ćeš "doći kasnije"

– Otići u kafić za koji si već uplatio provod

– Otići u kafić u kome nisi uplatio provod, ali stalno visiš tamo i svakako ćeš "doći kasnije, negde oko osmice"

– Veselje među masom nepoznatih uz vatromet u centru grada

– Otići kao padobranac na neku žurku

– Otići na jednu od kućnih žurki koje se organizuju pored šest drugih koje prave zajednički ortaci

– Ništa

Eto, to su tvoje opcije, svih osam. To su jedini mogući provodi za novogodišnje veče. I hajde odmah da odbacimo dve - "ništa" - što sam jedne godine uradio i da vam kažem, bilo je savršeno - ali se ne može podvesti pod izlaske i provod, tako da je brišemo sa liste; i "veselje među masom nepoznatih uz vatromet u centru grada", jer to svakako nećete uraditi, zar ne? Svi ti ljudi u debelim jaknama i štitnicima za uši, uhću i ahću na nebo prekriveno šljaštećim lampicama koje kao da odbrojavaju koliko je para bačeno na vatromet. A onda se svi guraju u isti prevoz da bi nekako stigli kući, svi, odjednom, u isto vreme. Da li je to baš ono što želite? Da li hoćete da platite 300 dinara za minijaturnu pljesku i još toliko za vruće pivo? Da li baš želite da vas pretresaju i privode što ste izvukli malecki džoint na ulici ili da vam komunalac piše prijavu što ste pokušali da se ispišate u nekom ćošku? Ne. To je noćna mora. Užasan način da se počne nova godina.

Pa da vidimo ostalih šest:

Sve fotografije: Bruno Bayley

Ovo može da se dešava na dva načina, jer svakako nisi organizovana osoba i obično ne bi sve ovo organizovao. Znači, ili je tvojim ortacima i tebi prišao tip u farmerkama, plavom sakou i beloj košulji, dok mu je jedna nozdrva zapušena, i razvučenim akcentom uspeo da vam proda priču o ludoj zabavi, prelepe devojke dolaze, besplatno piće do ponoći, soma dinži za jednog ili pet za svu četvorici - i da, svi ste bili zapanjeni kako je uspeo sve te reči da izgovori za manje od sekunde, i zaslepljeni fantastičnim prizorom, uzimate te karte i sad idete na neko mesto u predgrađu za koje niko od vas nikad nije čuo, a po nazivu zvuči kao da se radi o striptiz baru za kamiondžije.

Ili, što je još gore, neko od tvojih "prijatelja" na Fejsbuku je napravio ogromnu grupu pre mesec dana u kojoj se samo priča o Novog godini, rođenju Nove i takvim glupostima koje taj lik i još neki shvataju ozbiljnije nego bilo šta na svetu, pa si im poslao lovu da bi organizovali karte i prevoz do tamo, ali  ne i nazad, pa te čeka vesela vožnja prigradskim busevima u ranu zoru.

Mislim, možda i može da bude zabavno: svi ste stigli na vreme, možda i prerano jer je tek 9 uveče i niko još nije došao, pa možeš da razgledaš ljude s kojima bi se kresnuo dok si još trezan, pa čak i da zauzmeš neki sto da imaš za šta da se pridržiš kad krenu da zavijaju svetla lajt-šoua, malu bazu za piće dok pokušavate da pričate preko buke, a onda te uhvate pundravci da kreneš da đuskaš, polupijano, doduše, i bliži se ponoć a neki odvratni di-džej krene da se dernja - DEEEEESEEEET, DEEEEEVET, OOOOOOSAAAAM…. da to traje deset minuta, a ti vitlaš sa kriglama piva u rukama i pevaš balavo "SVI SMO SLOOOOOOBODNI!", sve dok ne promukneš, "DAAAA SE DOOOOBRO PROOOOVEDEEEEEMO", i onda kreneš kući u pristojno vreme, svratiš s nogu na pljesku dok ti u ušima odzvanja pakao buke i nekako se dokotrljaš do gajbe a da nisi pukao dve dnevnice na taksi.

Pa, bilo je… Kul, valjda? Bilo je okej?

Ah, da, ovo nije baš sjajno. Jer, već si počeo da cirkaš kod nekog na gajbi, naravno, jer nećeš "da plaćaš soma dindži za neko razvodnjeno pivo!" pričaš dok u grlo zabijaš flašu votke iz samiške, a onda sve počinje da se ubrzava i planovi da se krene u devet padaju u vodu, bliži se deset, i onda ste već počeli da igrate Super Marija dok se devojke spreme, pa vam treba još pola sata da završite turu, a taksi koji ste pozvali je otišao jer ga niko nije primetio kako čeka ispred kuće, i sad je 11.15 uveče i stojite u redu, i već se nervirate jer je, po slobodnoj proceni, negde oko 80 ljudi ispred vas u redu koji se nije pomerio otkako ste došli.

Na kraju ćete ipak ući pre ponoći, tik pre ponoći, ali je tolika gužva za šankom da nema šanse da dođete do pića pre ponoći, a u klonjama su se svi naređali da povuku crtu pre dvanaest ili da poduvaju džoks ili da se ispišaju, tako da ćeš se naći sam tačno u ponoć, apsolutno i potpuno sam, smoren, i sam, i pokušavaš da povratiš raspoloženje, ali nema šanse, pa plaćaš 500 kinti neko strano pivo na šanku jer samo to imaju sada, pa ćeš slučajno da se sudariš sa nekim ortakom dok kao đuskate i čini ti se da se svi bolje provode od tebe, i pre nego što se okreneš, već je tri ujutru i počinje i da sviće, i ti se pitaš, jebote, šta je ovo bilo, čoveče, a red za taksi je kao da je evakuacija pred Treći svetski rad, pa onda neki od tvojih ortaka kaže da je njegova gajba blizu, može se i peške, ali onda svi čekate da ta neka uplakana riba završi razgovor sa pandurima pošto su joj ukrali telefon, a ipak su neki već krenuli i ekipa se razdvaja - ovakve noći su ti već poznate - i onda shvatiš, jebiga, ništa se neće desiti i kreneš pešaka kući, ali pogrešno proceniš koliko je daleko, i ideš sam u tim novim giljama koje te žuljaju, prvi kilometar, drugi, kroz blokove, i kad najzad stigneš gajbi, pažljivo, tiho, i baciš se u krevet, a adrenalin te još radi, malo i zasuziš. Srećna Nova 2017!

Ovo je zaista bezvezan način da potrošiš soma i po dinara, ali za to ćeš dobiti rol-viršle veličine palca, imaćeš dva piva i gde da sedneš, a karaoke su smešne do bola. A neko je doveo i psa. Psa u kafić! Mislim, neko je uradio nešto što bi inače opisao kao "iskenjavanje mrtvaca" u muškoj klonji, ali sem toga, sve je po starom. Uživaj!

Neće moći, ortak, neće moći. "Ali…" pokušavaš, ali je baja na ulazu već čuo sve priče. Baje na ulazu su pametnije i bolje od tebe u jednoj jedinoj igri, a to je nepuštanje ljudi da uđu tamo gde im nije mesto. A vaš je šestoro, i jedan od tvojih ortaka se kleo da će sve biti okej, "Mislim, nemam karte, ali su mi svi rekli da neće biti frke na ulazu", kaže on, a ponoć se sad već opasno bliži, a ovaj kafić radi po principu "samo oni koji su platili", a tvoja bešika već ne može da izdrži, i tako je već 40 minuta, ali vas baja na ulazu ne pušta, i ne ulazite, iako ga taj tvoj ortak moljaka i dalje, "Molim te, ortak, pa samo nas je šestoro", i onda baja na ulazu povlači klasični potez baja na ulazu, "Okej, pustću vas petoro", i vi prihvatate, jedan ortak je ionako trebalo da se nađe sa devojkom i otići će tamo gde je ona, i vas petoro utrčava unutra, a ti jurišaš pravo do klonje, jer moraš, moraš, moraš da se isprazniš u to porcelansko utočište, a slušaš kako se napolju svi kerevelje i dernjaju i pevaju novogodišnje pesmice i, sranje: proveo si trenutak u kome 2016 postaje 2017 pišajući toliko jako da si ispišao i pantalone. A onda, 20 minuta čekanja za šankom. I sav čips je nestao. Zajebao si se.

Po mom skromom mišljenju, biti padobranac na žurci je najbolji način da proslaviš jebenu novu godinu. Ako želiš da uživaš uz: 1. droge, 2. dobro se provedeš, 3. ogrebeš se za malo seksa, ili 4. sve navedeno. Upadanje na žurku ima više čari, ionako onaj ko je pravi ne zna ko će sve doći. I svi su se učipili, pa ako ušetaš sa flašom žestine, bićeš kralj, i niko te neće mrko gledati. Ima više prostorija, svuda su različiti vajbovi. Možeš da glumiš didžeja. Ne moraš da čekaš za šankom. Klonja je usvinjena i nikakva, ali to i nije toliko važno. U bašti je mini-žurka gde svi puše i smeju se. Ne možeš da ostaneš napolju jer je hladno, a i ne pušiš, a i svi međusobno pričaju, a ti ne želiš nikog da prekidaš. Vraćaš se unutra i tvoj ortak se zabio u neki ćošak i priča sa nekom dobrom ribom, nećeš da mu sjebeš šansu. Obiđeš spavaću sobu koja deluje tiho. Ništa. Neki tip u kožnoj jakni i onoj kretenskoj kapici te pita da li nekog ovde poznaješ. "Da, druže", kažeš, "mog or…" i okreneš se ka tom ćošku, a njih više nema. Ne brini, priča ti baja u kožnjaku. "Ovo je moja kuća, moja žurka". Slučajno si nabo malo ketamina dok svi ostali napeto grizu vilice i pitaju te šta radiš u životu. Da li se zabavljaš? Ludilo, gotivno je, kažeš. Svi sastojci zabave su tu - cirka, lepi i zanimljivi ljudi, droge, mračni ćoškovi i ostveljen podijum u dnevnoj sobi. Ali, da li se ti, baš ti lično, provodiš? Ta tiha spavaća soba koju si malopre obišao, taj udobni veliki krevet deluje baš privlačno, zar ne? Oči te bole. Glava te razbija. Telo ti se raspada. Cela godina je jeziva. Proveo si se, zabavio, a sad je dosta. Proveo si se, i sad je već dovoljno kasno, to jest, rano, da možeš da uhvatiš prvi jutarnji bus do kuće. Idi, dete moje, idi kući i usni san hiljada beba bez snova.

Fora sa novogodišnjim žurkama u nečijoj gajbi je što je strašno teško napraviti spisak gostiju, jer čak i ako pozoveš svih svojih 800 prijatelja na Fejsbuku, možda će ih se pojaviti 16 - većina ljudi je otišla kući, ili imaju planove, ili moraju kod roditelja, ili idu kod roditelja svoje devojke, ili su u Njujorku, ili im se ne dolazi, ili će uraditi onako kako im dune te večeri, ili idu kod ortaka tu iza ćoška, mislim da ga ne poznaješ, kaže ti ortak, ali možda ću da ti svratim ako tamo bude sranje - te se ispostavlja da Novu godinu čini bezbroj tih simultanih mrtvih kućnih žurki na kojima se pojavi dvadesetak ljudi koji jedva da se poznaju, ali ćaskaju u kuhinji o nekom koga takođe ne poznaju baš najbolje, i proći će već 11 kad se neko seti da pusti muziku, a ti si ovde jer nisi imao gde drugde da odeš, i nisi imao s kim negde drugde da odeš, i u ponoć će neko baciti petardu koja će eksplodirati toliko glasno da će te strefiti napad panike, i shvatićeš da nesvesno kopaš po činiji sa čipsom sa lukom da ti cela šaka i još ponešto bazde na luk, i to je, moglo bi se reći, najbolji način da se pozdraviš sa svima, i sa godinom u kojoj se sve desilo, sve odvratno, da sve izgori u plamenu luka. A eto tebe na jednoj od najgorih žurki u životu, sat vremena noćnim busom daleko od kuće, nikako se ne provodiš. Zar to nije, na mnogo načina, savršena analogija prošle godine? Da bleneš u ribu čija je gajba koja već pere sudove u pidžami iako još nema ni jedan sat posle ponoći, i zavidiš joj i želiš da budeš takav: ovo je ta godina, zar ne, ona za prekid, za okretanje novog lista, 2017. Ovo je godina kada ćeš skinuti tih pet kila, početi da trčiš pet kilometara svakog dana, naći ćeš novi posao, postaćeš novi ti. 2016 je bila užasna, paklena u svakom smislu i sad možeš kao feniks da izrasteš iz pepela: ako si mogao da preživiš 2016, možeš da preživiš sve. 2017. je godina u kojoj će sve biti bolje, moramo da verujemo u to. Počnimo odmah. Počni tako što ćeš odjebati sve to i pozovi taksi koji ćeš platiti pravo malo bogatstvo da bi te odvezao kući. Lepo se ispavaj, dugo spavaj da bi mogao da se hraniš tim dugim spavanjem kad god ti zafali, hrani se njime kao da je nektar koji obnavlja život. I počinjemo sve ispočetka sutra.

Još na VICE.com

Novogodišnji pokloni u poslednjem trenutku

Svi pokloni koje ćeš dobiti za Novu godinu

Kakvi su praznici kada odlučite da ih provedete sami?

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu