Nauku u Srbiji je teško razumeti

Kada je krajem nedelje poništen konkurs za finansiranje naučnih projekata, odlazeći ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srđan Verbić rekao je da oseća moralnu obavezu da premijeru ponudi ostavku.

To je pomalo smešno, obzirom na to da je trenutno ministar u tehničkoj vladi, ali i nije, s obzirom na zvižduke koje je dobio dan ranije na tribini "Šta se desilo sa naukom u Srbiji?" u Beogradu.

Na tribini koju je organizovao Centar za promociju nauke bio je ministar lično, predstavnici SANU-a, Sindikata nauke, predstavnici Zajednice instituta Srbije i Pokreta za nauku. Povod je konkurs kome se naučna zajednica protivi, a zaključak da para nema i da ministar Verbić, šta god da kaže, od naučnika može da dobije samo zvužduke.

Na to da je, kada je raspisan prvi konkurs pre šest godina, za novac kojim se raspolaže konkurisalo nešto više od 11 hiljada istraživača, a danas je taj broj 18 hiljada, ministar je naučnicima rekao: "To je to. Para više nema."

Ali tu je Strategija, kojoj se deo naučne zajednice protivi, a koja bi trebalo da reši problem. Ona bi trebalo da probudi takmičarski duh kod naučnika i zadrži samo one koji doprinose "inovativnosti srpske nauke."

- Cilj je da zadržimo ljudski kapacitet i da nagradimo izvrsnost, posebno relevantnost - rekao je Verbić na tribini.

Tada su počeli zvižduci. Sala beogradskog Parobroda je bila puna – naučnici su sedeli i na stepenicama u ulaznom holu i vikali "Ua". Naučnici kao na utakmici?

Glavno pitanje koje su mu dobacivali sa stepenica je – kako se to meri?

Maja Kosanović radi na Institutu za primenu nuklearne energije u Beogradu. Naukom je počela da se bavi devedestih.

- U to vreme na fakultetima nije bilo ni grejanja, a da ne govorimo o materijalima potrebnim za istraživanje.

Danas je drugačije, ali daleko od toga da nije teško. Nije zadovoljna kako mediji godinama unazad izveštavaju o problemima naučnih radnika. Kada je, krajem prošle godine, naučna zajednica protestovala tražeći institucionalno finansiranje, kaže da su različiti mediji preneli jedan isti tekst.

- A zapravo, da bi razumeo značaj nauke, ne treba da budeš ni naučnik, ni političar - kaže.

To koliko prepoznajemo značaj nauke, zna dobro – kada je počela da se bavi istraživanjem ekstraćelijskih vezikula, novogotkrivenog načina komunikacije ćelija, pokvario se mikroskop koji je koristila. Bila je prva naučnica u Srbiji koja se bavila nečim za šta svet nauke do pre deset godina nije ni znao da postoji. Komunikacija ćelija ekstraćelijskim vezikulama može u skorijoj budućnosti da doprinese dijagnostici i terapiji različitih bolesti uključujući i rak.

- Nekoliko meseci sam čekala popravku mikroskopa, da bi na kraju kolege iz Irske objavile rezultate svog, skoro istog istraživanja, pre mene, kaže.

Naučnici iz inostranstva bili su brži. A kako i ne bi – Maja mi je objasnila kako funkcioniše finansiranje po projektu.

- Kada se dobije novac za određeni projekat, naše je samo da napravimo spisak svih potrebnih stvari, a nabavku vrši Jedinica za upravljanje projektima (JUP). Naručene stvari bi trebalo da dobijamo četiri puta godišnje, ali je JUP to radio katastrofano loše - objašnjava mi.

Većina naručenih materijala i instrumenata stiže sa godinu ili dve zakašnjeja, a deo ne stigne ni do kraja projekta. Maja kaže da njene kolege van Srbije na materijal čekaju najviše dve nedelje.

- Nauka se u svetu, pa i u regionu, dešava mnogo brže - kaže.

Institut na kome radi je 2013. godine dobio važnu opremu u vrednosti od više od 60 hiljada evra. Međutim, nedostajao je deo opreme u vrednosti oko 5 hiljada i potrošni materijal znatno manje vrednosti – bez toga, sva već pristigla sredstva bilasu neupotrebljiva.

Institut još uvek čeka na dodatnu opremu.

Naglašava problem hiperinflacije naučnih radova i pokušava da mi objasni komplikovani sistem vrednovanja objavljenih radova – teško je to razumeti. To je jedan od glavnih okidača za zvižduke koje je odlazeći ministar Verbić dobio na tribini - mnogi pripadnici naučne zajednice ne podržavaju trenutni sistem vrednovanja jer ostavlja previše prostora da se prave vrednosti izgube u brojevima.

- Nauka ne treba da zavisi od politike, nauka prevazilazi politički ciklus - kaže Maja.

Foto via Flickr user

Ono bez čega nauka ne može je sigurna egzistencija naučnika. U sadašnjem sistemu, naučnici su honorarni radnici. Zbog toga protestuju od 2013, ali se ništa ne menja.

- To je zbog nesolidarnosti naučne zajednice i toga što pristajemo na loša rešenja. Neki misle da se mogu provući kroz sistem na osnovu ličnih veza i po principu ja-tebi-ti-meni - rekla je predstavnica Zajednice instituta Srbije Aleksandra Pavićević na tribini i dobila aplauz.

Od kada je 2010. godine ukinuo Ministarstvo nauke, niko od nadležnih se nije izborio za veći budžet za naučnu zajedinicu. Naučnici kažu da ni aktivizam naučne zajednice zapravo nije onakav kakav treba da bude – ima ga samo kada se dese "ekstremna iskakanja iz sistema".

Nadam se da su zvižduci na tribini znak da će se to promeniti jer je još jedna od nebuloza koju sam naučila o tome kako tretiramo nauku to da: "Ukoliko projekat istraživača ne prođe konkurs, istraživač će biti raspoređeni uz dobru volju rukovodioca institucije u kojoj radi i biće finasiran u skladu sa budžetom".

Kojim budžetom?

Pratite VICE na Facebook, Twitter, Instagram