Šta sam naučila kada sam provela dane trezna na festivalu

Biti strejt na muzičkom festivalu nije ništa revolucionarno. Velikom broju ljudi je to potpuno normalno. Ja nikada nisam bila jedna od njih. Kao neko koji je na vikend gledao kao na priliku da se razvali od svega, pomisao da odem trezna mi je delovala zanimljivo koliko i odlazak u štiklama u preskupi klub gde je rezrevacija sa flašom šampanjca obavezna. Tokom izlazaka, nije bilo neuobičajeno da mi mali prst bude uronjen duboko u najrazličitije prahove pre nego što bi igla didžejevog gramofona uopšte dotakla ploču.

Photo by jpavulso

Međutim, pošto mi susret sa policijom početkom godine nije ostavio drugog izbora nego da prekinem svaku vezu sa nedozvoljenim supstancama – za vreme festivala, koncerata, porodičnih obaveza, samo recite - sada neće biti opojnih sredstava u meni. Iako je sama ideja da budem strejt tokom muzičkog festivala bila obeshrabrujuća, alternativa bi bila mnogo gora.

Sve u svemu, iskustvo nije bilo skroz neprijatno, ali je definitivno bilo nelagodnih i frustrirajućih trenutaka. Desio se i određeni broj neočekivanih lekcija naučenih usled uzdržavanja od droge i alkohola tokom vikenda i većina njih je bila korisna. Evo šta sam naučila:

Možda deluje idiotski, ali sam se iskreno zabrinula da neću moći toliko da uživam u muzici bez neke mućke koja prolazi kroz moj krvotok. Prijatno sam se iznenadila kada sam saznala da to ipak nije slučaj. Ako ništa drugo, bilo je lepo znati da sam se njihala uz muziku zahvaljujući iskrenom, čistom užitku. Sa druge strane, loši setovi nisu imali ništa (nikakav paravan, nikakvu podršku) što bi ih ulepšalo

Kad god bih uz fanfare saopštila da sam trezna i nenaduvana, ljudi bi me uglavnom hrabrili i nudili mi sok ili flaširanu vodu. Prijatelji su se trudili da svoje uobičajene festivalske aktivnosti obavljaju van mog vidokruga i neprestano su me hvalili tokom celog vikenda. Bilo je i onih nesrećnika koji su se ložili da me ubede da propuštam mnogo zato što nisam mogla da se uradim (napušim, uduvam, opet bilo koji sinonim) sa njima, ali oni verovatno nisu pravi prijatelji, niti vredni mog vremena.

Iako se festivali obično završavaju u ponedeljak uveče, još uvek mi nije bilo dosta plesa. Zato smo u utorak ujutru ortak i ja pošli u potragu za poslednjim aplauzom, trakom, svega sa čega se pušta muzika. Mnogi su pretpostavili da sam bila dosta urađena jer sam izdržala toliko dugo. Očigledno je mnogima teško da poveruju da bi neko mogao da bude toliko oduševljen svo vreme. I da, češanje nosa na žurci izgleda sumnjivo bez obzira na sve.

Bilo mi je lako da ostanem budna tokom dana – sunce podjednako zagreva kožu na mom licu i asfalt pod mojim nogama, pa igranje nije bilo nikakav problem. U prepunom klubu na podijumu oko tri ujutru, kroz agoniju sam postala svesna da sam trezna.To je bila najteža prepreka sa kojom sam se suočila tokom čitavog vikenda.

Nema mnogo situacija u kojima sam pokazala toliku odlučnost kao dok sam odbijala bezbroj crtica, sličica, džointa koji su mi bili na raspolaganju. Bilo bi lako prepustiti se iskušenju, ali odbiti tako nešto je bilo mnogo više ohrabrujuće. U najvećem broju slučajeva, što sam više zalazila u festival, lakše sam se mirila sa sopstvenim zabranama.

Znajući da je kofein jedino što bih smela da konzumiram, a što bi moglo da mi pomogne tokom vikenda, unapred sam napunila zalihe. Uz moje već prekomerne količine adrenalina i uzbuđenosti, još uvek sam uspevala da pratil ostale i držim tempo kao i svi drugi. Bonus: nema depresije izazvane dopaminom.

Naravno, može biti zabavno da doživite i ovo iskustvo i da vam vikend obeleže slova poput C, E, K i LSD, ali ako festival bez njih izgleda bezvredno, možda je vreme da malo iskulirate. Sve veze zahtevaju malo rada i kompromisa sa vremena na vreme. Provesti ceo vikend na festivalu strejt je bila prilika da učinim zdravijom svoju vezu sa muzikom i, što je još bitnije, sa samom sobom.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu