Reklame
vesti

​Zašto je nelegalno rušenje u Savamali društveno opasnije od ubistva

Suočen sa nezgodnim pitanjem o umešanosti vlasti u nezakonito rušenje objekata u Savamali, te otmice čuvara premijer beži od odgovora izjavom da je to ubistvo teži zločin od rušenja.

pisao Ognjen Rašuo
02 Jun 2016, 8:38am

Naslov zaista zvuči paradoksalno. Posledice ubistva su trajne i teško da ćete naći teži zločin, a da u sebi ne sadrži ubistvo. Genocid, višestruko ubistvo i tome slično. Ali ovde ne govorim o težini dela već o tome koliko su dva konkretna zločina opasna po društvo u celini.

Povod za to je izjava premijera Aleksandra Vučića u kojoj je na novinarsko pitanje o nelegalnom rušenju u Savamali kojom je taj zločin uporedio sa ubistvom pevačice Jelene Marjanović, događajima oko hapšenja Slobodana Miloševića i ubistvom Momira Gavrilovića. Pominjanje ova dva potonja događaja je samo dalje mućenje vode i bacanje prašine u oči javnosti koje ne služi ničemu osim podgrejavanju mržnje prema političkim protivnicima i skretanju sa teme.

Ubistvo Jelene Marjanović je, sa druge strane, aktuelni događaj koji okupira srpsku javnost, a kome su sam Vučić i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović dali političku dimenziju predizbornim izjavama da očekuju hapšenje ubice u narednih 48 časova. Prošla su dva meseca od događaja i više od mesec dana od kad su te izjave date a ubica nije otkriven, iako su svi detalji zločina provlačeni kroz medije koji su paušalno okrivljivali koga su stigli.

Fotografija: Petra Živić

Suprug i svekrva kao standardni osumnjičeni. Neka dva brata koja žive u blizini mesta zločina. U slepoj jurnjavi da se slučaj što pre reši policija je otišla na potpuno pogrešan trag pa je jedan od njih dvojice uhapšen u Bosni, samo zato da bi po saslušanju u Srbiji bio pušten. Tu su i misteriozni robijaš iz Zabele sa kojim je žrtva navodno bila u ljubavnoj vezi, a koji je baš tog dana bio pušten na vikend, nepoznati momak koji se pojavio na pomenu, manijak sa Fejsbuka, osvetoljubivi i prevareni svekrvin klijent. Pošto su se kamere kojima je sniman nasip na kom je ubijena Jelena Marjanović nalazile na kući porodice koja se preziva Jahović, odmah je u medijima taj čovek ni kriv ni dužan proglašen za strica Emine Jahović.

Na kraju tu je neki tužni nesrećnik iz Borče, navodno ranije osuđen za silovanje. Jedina indicija da je on ubica tabloidima je bila ta što je izvršio samoubistvo nekoliko dana nakon najave političara da se očekuje hapšenje zločinca.

Dok tabloidi izmišljaju krivce radi veće prodaje novina, ne vodeći računa o dokazima ili o životima ljudi koje žigošu, političari su pokušavali da ušićare na zločinu tako što su pred izbore manipulisali javnošću. I jedno i drugo je eksploatacija zločina. Samo što je dobit različita. Skandalozno? Naravno da jeste, ali koga briga, pred izbore je sve dozvoljeno.

Ista eksploatacija tog zločina se vrši i sada. Suočen sa nezgodnim pitanjem o umešanosti vlasti u nezakonito rušenje objekata u Savamali, te otmice čuvara premijer beži od odgovora izjavom da je to ubistvo teži zločin od rušenja.

Jeste teži, ali po Srbiju i njene institucije opasniji nije.

U noći 25. aprila grupa maskiranih ljudi je oduzela mobilne telefone, zatim je otela i vezala čuvare objekata u Hercegovačkoj ulici. Nakon toga su bagerima bez registarskih oznaka a bez bilo kakvog rešenja porušili objekte iako su neki od njih imali dokaze da su legalni a drugi su bili u postupku legalizacije. Sami objekti su kupljeni preko stečajnog suda, a u rušenju je uništena i oprema firme.

Kao nalogodavci rušenja u Savamali su osumnjičene vlasti, ili ljudi bliski vlastima. Za ovo nema dokaza, ali jedini ljudi kojima takvo nezakonje odgovara su oni koji po svaku cenu žele izgurati projekat Beograd na vodi. Da li su u pitanju gradske ili republičke vlasti, biznismeni, funkcioneri ili neko drugi manje je bitno. Radi se o ljudima iz istih struktura.

Ukoliko je to tačno, grupa ljudi kojima su građani poverili vršenje vlasti je prekršila zakone i zloupotrebila poverenu im vlast kako bi ostvarile privatni cilj. Naime, Beograd na vodi je većinski privatni projekat, za koji bi trebalo da važe sva pravila koja važe i za ostale privredne subjekte.

U tom slučaju se ne radi o "kompletnim idiotima" već o ozbiljnom kriminalu u koji je umešan vrh vlasti. Manja je opasnost u tome da li je vlast angažovala kriminalca da obavi taj posao ili ne, opasnost je u tome što je država, ukoliko su sumnje tačne, naložila izvršenje krivičnog dela, odnosno kršenje zakona, te su tako sami državni funkcioneri postali kriminalci. Dalje, opasnost je i u tome što je to u interesu, ne države, nego određene grupe ljudi koja je na vlasti. Neko je okrivljen da je privatizovao poverene mu prerogative vlasti i da ih koristi u ličnu korist.

Opasno je i to što premijer izbegava da odgovori na ta pitanja. To indirektno potvrđuje sumnju da zna šta se desilo te noći, te ko je naložio da se to uradi na takav način. Iskreno, teško mi je zamisliti da on ništa ne zna ili da ne može vrlo lako saznati ko su ti ljudi. U tom slučaju, ne radi se samo o tome da su određeni ljudi iz vlasti naložili izvršenje krivičnog dela, već se radi i o zataškavanju u koje je umešan premijer lično.

Više puta su članovi SNSa isticali državništvo kao najveći politički kvalitet Aleksandra Vučića. Da je to floskula upravo govore njegovi postupsci u ova dva slučaja.

U slučaju ubistva Jelene Marjanović skandalozna je zloupotreba tog ubistva u političke svrhe, ali je isti takav skandal i činjenica da premijeru bliski mediji iznose i najsitnije detalje istrage, poput oruđa kojim je delo izvršeno ili šta se sve vidi na kamerama, a koje su mogli dobiti jedino tako što su imali uvid u spise predmeta.

U slučaju rušenja u Savamali imamo kolaps pravne države za koji su osumnjičeni ljudi koji bi trebalo da tu pravnu državu grade i čuvaju, koji su se zakleli na to, a koji se uostalom i izdaju za državotvorce. Ti ljudi su osumnjičeni da su zaštitu prava koju im je poverio narod gurnuli u stranu pred sitnim interesima politike i privatnog biznisa.

Težina takvog postupanja je u tome što je to ozbiljan znak da je Srbija potonula u još jedan autoritaran režim koji ne bira sredstva da ostvari svoje ciljeve bez obzira na to da li se radi o interesu njihovih stranaka, njihovom privatno interesu ili interesu njima bliskih ljudi.

Ljudi na vlasti su obavezni da grade i čuvaju institucije sistema koje bi trebalo da rade u korist svih nas. Ustav i zakone su naročito obavezni poštovati onda kada su oni usmereni protiv njihovih interesa, upravo zato što ne mogu očekivati da iste te zakone i isti taj sistem poštuju obični građani ukoliko ga krši vlast.

Pratite VICE na Facebook, Twitter, Instagram

Tagged:
Kolumne
Vice Blog
politika
Aleksandar Vucic
Ubistvo
Savamala
premijera
Hercegovačka
Pevačica