​Tražili smo od ljudi da nam pokažu svoja stara ljubavna pisma

Ljubavna pisma su čudna stvar. Čim ih pročitate, izgube svoju prvobitnu namenu i postanu suvenir – parče papira od sentimentalne vrednosti koje priziva određeni vremenski period, dočarava emocije koje su često efemerne. Zato nikada nisam znao je li u redu čuvati ljubavna pisma nakon što se veza okončala. Treba li da ih zgužvam i bacim u kantu ili ih sačuvam u kutiji ispod kreveta? Šta ako moj novi partner pronađe neko od tih pisama – hoće li misliti da i dalje gajim osećanja prema osobi koja ga je napisala?

Da bih došao do odgovora na sva ta pitanja, odlučio sam da zamolim neke svoje prijatelje da sa mnom podele ljubavna pisma koja su dobijali ili pisali u prošlosti. Želeo sam da saznam zašto su sačuvali ta pisma i koja je njihova svrha danas.

Aleksandra, 23

VICE: Koliko ste ti i Freja zajedno?

Aleksandra: Zajedno smo oko godinu dana.

Možeš li mi reći nešto više o vašoj vezi?

Ja sam njena prva devojka i održavamo vezu na daljinu. Ona živi u Bedfordu, a ja živim u Mančesteru. Upoznale smo se preko Fejsbuk grupe početkom juna 2015. godine, a zajedno smo bile nepunih mesec dana kasnije.

Kako se desilo da budete razdvojeni pet nedelja?

U avgustu 2015. godine pošla sam na petonedeljno putovanje po Aziji. Ona je želela da mi napiše pismo da bih ga imala uz sebe dok sam odsutna.

Da li takva pisma pomažu kad niste zajedno?

Definitivno. Sama činjenica da mogu da joj vidim rukopis i sama svest o tome da je izdvojila vreme da mi piše podseća me da je tamo i da me čeka.

Kejti, 24

VICE: Na čemu je napisano ovo pismo?

Kejti: Ako se dobro sećam, upravo smo se vratili sa festivala posle haotičnog, tripoznog vikenda i jedino parče papira koje je verovatno mogao da nađe bio je zaostali paketić od droge.

Možeš li mi reći nešto više o vašoj vezi?

Bio mi je najbolji prijatelj od kada sam ja imala 16 godina, a on 18. I dalje mi je najbolji prijatelj. Odrasli smo zajedno i imamo mnoge lepih zajedničkih uspomena. Kad sam imala 21 godinu, desilo se nešto neobično; mislim da je otišao na neki festival i, kad se vratio, shvatio je "da me voli" – ili već tako nešto. Muvali smo se jedno mesec ili dva, a onda kao da smo se trgnuli iz nekog sna i bili u fazonu: "Šta mi to radimo?"

Da li vas je pismo zbližilo?

Sećam se da sam se osećala više kao da pismo znači da je u redu dobiti malo prostora za sebe. Kulirali smo neko vreme, a potom nastavili da budemo samo prijatelji.

Zašto i dalje čuvaš to pismo?

Čuvam puno toga, uglavnom razne stvari koje mi mnogo znače, naročito iz perioda koje ne želim da zaboravim – kao što su narukvice sa festivala, karte sa koncerata, vozne karte i definitivno pisma. Ova poruka bila je kao iz filma zato što je on ujutro nestao nakon što se vratio sa festivala, a ja sam se probudila sama i našla je ispod jastuka.

Nikol, 24

VICE: Kakvo je značenje psa koji se pominje u ovom pismu?

Nikol: Gaz i ja smo oduvek sanjali da imamo mopsa po imenu Albert; nazvanog po pesmi Nika Kejva "Albert Goes West". Mislim da smo svakog dana jedno drugom slali po pet slika mopsova i to je postala naša nezdrava opsesija. Sada imam Alberta i on je sjajan.

Kakav je bio Pariz?

Pariz je bio neverovatan. Bilo je to naše prvo zajedničko putovanje i dogodilo se za Gazov 27. rođendan. Posebno se istakla poseta katakombama; svi su se sprdali da smo gotičarski par iz Mančestera tako da smo se savršeno uklopili u ambijent.

Možeš li mi reći nešto više o vašoj vezi?

Bili smo zajedno od 2013. godine. Klasična "pričao o ljubavi na prvi pogled" zbog koje ljudi samo prevrću očima. Zajedno smo proveli svaki mogući sat dok smo bili budni i nismo radili, a prošle godine je trebalo da počnemo da živimo zajedno. U to vreme bili smo zajedno dve neverovatno srećne godine. Na nesreću, Gaz je iznenada i neočekivano umro u junu prošle godine.

Da li te boli dok ponovo čitaš sva ova pisma?

Kad sam prvi put pročitala ova pisma nakon što je Gaz umro, toliko me je bolelo da ih šest meseci nisam ni pipnula. Sada im se rado vraćam i prisećam kakvu smo neverovatnu vezu imali. Možda ću jednog dana ponovo imati takvu vrstu veze, ali za sada se samo smatram srećnom što sam imala šansu da gajim takva osećanja prema nekome. Neki ljudi nikad ne dožive takvu ljubav. Koliko god da nije fer ostati bez srodne duše na vrhuncu vaših života, zajedno smo proveli neverovatne dve godine i ne bih to menjala ni za šta na svetu.

Lena, 24 *

VICE: Koliko si godina imala kad si dobila ovo pismo?

Lena: Ono što me je nerviralo u ono vreme, ali na čemu sam zahvalna danas, jeste činjenica da je bio spreman da se zabavlja sa bilo kim – tako znam da sam kad sam primila ovo pismo imala samo 15 godina. A budući da je bilo u julu, verovatno sam preko leta bila u Irskoj. Bez telefona i interneta, morali smo jedno drugom da šaljemo pisma.

Možeš li mi reći nešto više o vašoj vezi? Koliko ste dugo bili zajedno?

Bio mi je ljubav još iz detinjstva. Zabavljali smo se sa prekidima gotovo čitavog trajanja naše srednje škole – dakle, otprilike šest godina, negde od 13. do 19. godine. Poticali smo iz veoma različitih porodica, što je ponekad predstavljalo problem. Njegovo isprano srednjeklasno vaspitanje značilo je da ne zna kako izgleda šolja sa flekama od čaja, što je jednom prilično gadno iznerviralo moju majku. Jednom smo zajedno gledali White Palace i bilo je neprijatno slično našoj situaciji. Ali tada smo bili totalno ludi jedno za drugim. Sve je bilo veoma romantično.

Da li te je konačno odveo u Fabas?

Jeste, imala sam priliku da posetim kolekciju kuća njegove porodice u Francuskoj. Bio je to sjajan odmor, ali sam inače mrzela kad je odlazio tamo, jer je on bio u Francuskoj, ja sam bila u Irskoj, a leta su strašno duga kad ste mlađi.

Da li ste ikad nastupili zajedno?

Nismo. Dok sam išla u školu imala sam bend i u nekom trenutku, dok se nismo zabavljali, kratko sam izlazila sa gitaristom, tako da je to na neki način pokvarilo ideju da nas dvoje sviramo zajedno. U školi smo bili zajedno u soul bendu, ali smo nastupili samo jednom i ja sam se previše napila u nameri da smirim živce, a njega je bilo veoma sramota jer sam zaplitala jezikom dok sam na mikrofon pevala reči pesme "Freddie's Dead". Često ga je zbog mene bilo sramota.

I konačno, kako to da si tako dugo čuvala ova pisma?

Dugo su mi puno značila zato što sam bila ludo zaljubljena u njega. Mislim da se svi dobro sećaju svog prvog pravog dečka. Iako su njegova pisma znala da budu malo drvena – bio je klasični engleski tip večito sa metlom u dupetu i u javnosti puritanac – bio je veoma duhovit i drag dečko, a ja sam bila veoma srećna tinejdžerka sa njim.

Ben, 24*

VICE: Iz kog razloga si napisao ovu poruku?

Ben: Ovu poruku sam napisao zato što smo moj dečko i ja skoro uvek razdvojeni, a to mi veoma teško pada. Pisanje ljubavnih poruka me smiruje i podseća na sve ono što volim u našoj vezi. I njemu su drage.

Možeš li mi reći nešto više o vašoj vezi?

Svog dečka sam upoznao 2010. godine dok sam bio na koledžu na Floridi, odakle potiču obe naše porodice. Zabavljali smo se povremeno tri godine, ali stvari nikad nisu u potpunosti legle na svoje mesto. Ozbiljni smo postali 2015. godine, ali je bilo neverovatno teško zato što smo bili u vezi na strašno velikoj daljini. Ja sam studirao u Londonu, on je živeo u Kaliforniji. Dobro se slažemo i ovog puta imamo osećaj da je došao pravi trenutak za nas, tako da sam svoje studije prebacio na internet kurs i seliću se bliže njemu kako bi naša veza mogla da poprimi novi oblik.

Da li i on tebi piše?

Piše mi, ali ne toliko opširno. Dobijam od njega razglednice i kratke poruke – po svega nekoliko rečenica, ali su mi one i dalje veoma drage.

Da li pisma pomažu kad se dugo ne viđate?

Pomažu; podsećaju nas na vremena koja smo proveli zajedno. Obično fotografišem pisma koja sam mu pisao i razglednice koje mi je slao da bih mogao da se podsetim kako nam je kad smo zajedno. Podsećaju me na to koliko sam srećan što imam tu osobu koja me čeka kod kuće.

Diarmuid, 25

Ko je osoba kojoj si napisao ovu pesmu?

Diarmuid: Bugarka iz Sofije po imenu Sofija.

Kako si se odlučio za pesmu, umesto za tradicionalno pismo?

Napisao sam je ne planirajući. Često zapišem sve što mi padne na pamet. U to vreme sam provodio mnogo vremena pijući sam po prčvarnicama, a ovo mi je pomoglo da ubijem vreme.

Možeš li mi reći nešto više o toj vezi?

Upoznali smo se u Španiji, a nju je kod kuće čekao dečko. Svako veče smo provodili zajedno šetajući po gradu, pričajući do ranih jutarnjih sati. Potom je ona otputovala kući. Pokušao sam da je nagovorim da se vrati.

Je li ti uspelo?

Avaj, nije. Pričao sam sa njom, evo koliko juče, i tražio od nje da mi kaže šta misli o našoj vezi, a ona je rekla: "Nikada se zvanično nije završila". Rekao bih, međutim, da nikad zvanično nije ni počela.

Tanja, 20*

VICE: Možeš li nam reći nešto više o vašoj vezi?

Tanja: Upoznali smo se preko zajedničkih prijatelja. Bio je šest godina stariji od mene, ali najčešće uopšte nije tako delovao. Mislim da je bio moja prva ljubav – obožavala sam ga. Kad god je bio kod kuće, išli smo na putovanja ili izlete, ali naša veza je uvek trpela veliki pritisak zato što je radio u vojsci.

Kako je biti sa nekim ko je u vojsci?

Teško. Uživala sam zato što ne volim sa nekim da budem non-stop, tako da je bilo dobro dobiti malo vremena za sebe, ali već posle par nedelja počeo je strašno da mi nedostaje. Vojska, međutim, menja ljude; pred kraj je postao paranoičan po pitanju toga sa kim se sve družim. Imala sam mnogo muških prijatelja. Ali osećala sam se strašno ponosno kad bih ga gledala na paradama i sličnim događanjima.

Je li te zaprosio?

Nije. Raskinuli smo pre toga. Obećao je da će me zaprositi posle godinu dana, ali naša veza je potrajala svega devet meseci.

Šta se desilo na kraju?

Umorila sam se od pritisaka i paranoje. Ionako malo zazirem od vezivanja. Ali i on je pred kraj otežao stvari. Raskid mi je došao kao olakšanje. Zapravo sam ga videla pre nekoliko meseci i za raskid je u ono vreme krivio udaljenost i moje godine. Pustila sam ga da tako misli da se ne bismo svađali, pretpostavljam.

Petra, 41*

VICE: Dakle, da li ste postali muž i žena?

Petra: Jesmo! U braku smo već 19 godina.

Možeš li mi reći nešto više o vašoj vezi?

Upoznali smo se kad smo imali oko 12 godina. Išli smo u istu crkvu, a ja sam mislila da je on totalni čudak. Mnogo godina kasnije završili smo zajedno u višim razredima srednje i postali nerazdvojni – mada u toj fazi samo kao prijatelji.

Poslednjeg dana naših srednjoškolskih ispita, udarila su ga kola i skoro je poginuo. U istoj nesreći stradao je i naš zajednički prijatelj. Sve mi se u glavi promenilo. Shvatila sam da mi je više od prijatelja – da nema šanse da mi ne bude bitan u životu.

Kako se osećaš kad gledaš vaša ljubavna pisma iz rane faze vaše veze?

Bilo je bizarno ponovo čitati ova pisma. Od nekih sam pocrvenela! Ali divno je ponovo se prisetiti kakva smo osećanja gajili jedno prema drugom i kako je čista naša ljubav bila –neukaljana mukama života odraslih.

Eh, da. Kako je prošao tvoj seminarski?

Za ime sveta… Ne sećam se. Verovatno je prošao dobro. Bila sam pomalo štreberka.

*Imena su promenjena da bi se zaštitio identitet sagovornika

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu