Šta bi bilo kada bi Severna Koreja bacila nuklearku na Ameriku

Možda niste obratili pažnju na Severnu Koreju tokom protekle godine – u kojoj velike nuklearne sile kao što su Rusija, Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i Kina kao da su se nadmetale ko je geopolitički luđi od koga – lako je bilo zanemariti da ovo izolovano kraljevstvo i dalje preti da nuklearnim projektilima satre sve svoje neprijatelje.

Možda ste tu pretnju toliko puta čuli da vam već zvuči kao isprazno hvalisanje, ali Severna Koreja je 2016. godinu provela u proizvodnji i testiranju tehnologija koje bi isprazne pretnje mogle da učine osnovanim, kao što je impresivni Kwangmyongsong, njihov interkontinentalni balistički projektil. Još u februaru, čuli smo da njim mogu da dobace do Los Anđelesa.

Sveže analize tvrde da bi do 2020. godine Severna Koreja trebalo da ima nuklearni arsenal kojim će moći da „pouzdano" ugrozi teritorije unutar Amerike. Ali Rodžer Bejker, glavni analitičar zadužen za pitanja Severne Koreje u obaveštajnoj firmi Stratfor iz Ostina u Teksasu, kaže da nije bitno kad će njihovi projektili postati pouzdani. „Već sad postoji solidna verovatnoća da bi uspeli da napadnu Sjedinjene države", kaže on i dodaje da američki vojni analitičari „rade pod pretpostavkom da je Severna Koreja tehnički sposobna da izvrši ovu vrstu napada, iako tu sposobnost još nije demonstrirala."

Drugim rečima, Severna Koreja je spremna za bespoštednu razmenu nuklearnih projektila baš kao što su tvoji ortaci iz benda spremni da nastupi na najvećem festivalu – svi smo prilično sigurni da bi se obrukali, ali nikad se ne zna.

Početkom godine, Bejkerov tim je za Stratfor sastavio opsežnu analizu metoda kojima bi SAD mogle da neutrališe severnokorejski arsenal, kao i mogućih odmazdi iz Pjongjanga. „Bavimo se tom vrstom važnih scenarija," kaže on.

Bejker je i meni pomogao da sastavim scenario koji bi stupio na snagu ako bi prva udarila Severna Koreja – od uvoda u frku do objave rata. Pojedini detalji njegove prognoze su me iznenadili. Na primer, kaže da samo loši vojni stratezi zamišljaju da bi SAD prosto ispritiskale svu crvenu dugmad i pretvorile Severnu Koreju u krater.

Imajući u vidu sve što se zna o tehnologiji severnokorejske vojske, ne očekuje se da nuklearni projektil iznenadno šibne iz podzemnog postrojenja. Imaju na raspolaganju nekoliko metoda za lansiranje, ali najpouzdaniji i najočigledniji bio bi stacionarni lansirni toranj. Bejker kaže da bi to za njih bila najgora varijanta jer bi strane obaveštajne službe imale vremena da izveste o tome šta se sprema. „Bilo bi potrebno nekoliko dana ili čak nedelja da se projektil pripremi i lansira."

Severna Koreja je uspešno testirala lansiranje projektila iz podmornice u decembru, ali teško da bi krševima od podmornica mogli da priđu na samo par stotina milja od obale.

Bolja opcija bilo bi lansiranje sa transportnog lansirnog erektora (TEL). „Nekad se pojavljuju po filmovima i serijama, nešto kao veliki kamion sa prikolicom", kaže Bejker. „U tom slučaju potrebno je samo sat vremena da se projektil iznese, postavi, i ispali". Smatra se da Severna Koreja poseduje TEL – kupila je par od Kine još 2012. i prošetala ih Pjongjangom.

Ali Bejker je ubeđen da bi čak i sat vremena bio dovoljan da svet primeti šta Severna Koreja planira, jer ovaj region intenzivno nadziru međunarodni radari, sateliti, i uređaji koji registruju toplotne emisije. "Posle svakog testiranja, SAD i Japan brzo izveste da li je bilo uspešno ili nije, što dokazuje da sve nadziru čak i kad Severna Koreja pokuša da ih iznenadi mobilnim sistemima."

Ukratko, iznenadnog napada verovatno neće biti. „Prva reakcija bila bi aktiviranje odbrambenih sistema," kaže Bejker. Zatim se japanski brodovi šalju na položaj.

Sve je spremno razmenu projektila.

Napad je, naravno, najbolja odbrana. Analitičari sa Univerziteta Džordž Vašington smatraju da bi SAD, u slučaju da špijuni dojave da se Americi sprema projektil opremljen nuklearnom bojevom glavom, to pokušali da preduprede istom merom. Kasnije bi mogli da se opravdaju pred Ujedinjenim nacijama tvrdnjom da su odgovarali na „neposrednu pretnju oružanim napadom".

Ta reakcija možda ne bi ni zahtevala da se nazove Predsednik Tramp, kaže Bejker.

„Mislim da će odluku doneti unutar vojske," kaže on i objašnjava da oficiri obožavaju preventivne udare. Rizično je čekati da protivnik prvi napadne i uzdati se u odbranu. Ali ako mi njih napadnemo preventivno, „šansa za uspeh skače na 100%, zato očekujem da će tu opciju izabrati".

Ipak, opravdati preventivni udar bilo bi prilično nezgodno, pa bi mogla da usledi reakcija iz Kine, Rusije, možda čak i Južne Koreje. „Politički gledano, verovatno bi bilo bolje da se dozvoli lansiranje i onda se projektil obori, nego da se gađa dok je još na platformi."

Znači nije isključeno – samo je malo verovatno – da će SAD svesno dozvoliti korejskom projektilu da uspešno poleti.

Čak i ako sve krene po planu, ništa ne garantuje da će severnokorejski projektil uopšte prići američkom tlu. Interkontinentalni balistički projektili su praktično svemirske kamikaze jer po lansiranju napuštaju atmosferu planete.

„Severnokorejci su demonstrirali bar u jednom testu da mogu da izvuku projektil iz atmosfere i onda ga vrate", kaže Bejker. Ali sama činjenica da nije nestao u orbiti ne znači da je bomba ostala neoštećena. „Testirali su na zemlji i zaključili da su bojeve glave potencijalno sposobne da prežive povratak u atmosferu."

Naravno, ostaje pitanje preciznosti ovog hipotetičkog projektila. Bejker kaže da nije moguće predvideti koju bi lokaciju u USA Severna Koreja gađala, jer Havaji i LA nisu jedine lokacije kojima je Kim Džong-un pretio. „Sećamo se one mape objavljene pre par godina na kojoj su linije možda išle pravo ka Ostinu".

„Radarski sistemi i satelitski sistemi konstantno motre čak i na same toplotne emisije koje podsećaju na lansiranje," kaže Bejker. SAD su planirale da postave zaštitne sisteme protiv projektila nazvanog THAAD, ali nedavna nestabilnost u Južnoj Koreji će to verovatno odložiti.

Ako THAAD bude postojao u vreme lansiranja i projektil ga nekako prođe, možda neće proći Japan, čiji će Aegis brodovi biti spremni da ga obore. Ako projektil uspešno pređe Pacifik, biće potrebno da ga obore američki sistemi na Aljasci. Ni oni nisu bez rupa. „Sistem nije savršen, nikad i neće biti savršen", kaže Bejker.

Znači, ako se Severnoj Koreji izuzetno posreći, možda bi nuklearna pečurka mogla da nikne iznad nekog američkog grada.

Pa ipak, Bejkerovo profesionalno mišljenje je da „ako budu lansirali samo par projektila, izuzetno je malo verovatno da će se oni probiti do mete."

Opet, vrlo je verovatno da će Severna Koreja uskoro unaprediti svoje naoružanje.

Bejker navodi primer projektila sa više bojevih glava koji bi mogli da zaobiđu američke odbrambene sisteme. „Potencijalno, više glava bi se sa istog interkontinentalnog nosača odvojilo u padu i krenulo na razne strane, svaka bi ciljala drugu metu, možda bi neke i bile lažne." Samo je pitanje vremena kada će Severna Koreja ovladati tom tehnologijom, a onda će pretnja nuklearnim napadom na SAD postati sasvim kredibilna.

Evo zašto bi predsednik Tramp možda mogao da prikoči u obračunu sa Kinom: u slučaju severnokorejskog napada, Kina bi prva delovala da bi se sprečio novi Korejski rat.

„Kina je sugerisala sa bi mogla, u slučaju da Severna Koreja započne oružani sukob, da interveniše u Pjongjangu, da okupira delove Severne Koreje, i ukine svu vojnu pomoć vladajućem režimu ove zemlje", kaže Bejker. „Ne bih rekao da Kinezi misle da bi uspešno parirali Americi u slučaju direktnog sukoba."

Ali ne tvrde svi analitičari da bi se Kina okrenula protiv svog korejskog saveznika. Džoel S. Vit sa Instituta za geopolitičke studije Džon Hopkins pisao je za NY Times kako Kina vrši pritisak na Severnu Koreju da se razoruža, ali osnovni pristup nije promenila. „Ujedinjena Koreja kao saveznik Vašingtona na granici Kine bila bi loša vest za Peking, imajući u vidu da su im SAD i dalje konkurencija u Aziji", kaže on.

Tramp je već najavio da bi rado koristio nuklearno oružje protiv Islamske države, valjda bi zveknuo i Severnu Koreju ako oni prvi počnu, zar ne? Bejker ne misli tako.

„Mislim da je malo verovatno jer je količina njihovog naoružanja izuzetno ograničena, sama teritorija poluostrva je mala, a posledice nuklearnog bombardovanja bi bile prilično negativne po bilo kakvu rekonstrukciju, kao i po stanje u Južnoj Koreji."

Umesto toga, Bejker predviđa „konvencionalni projektil značajnog kapaciteta, a zatim bombardovanje svoj artiljerijskih položaja duž granice." Ovako bi se onesposobio ofanzivni potencijal, da bi se zatim „pokrenule savezničke snage u regionu".

Posle razmene projektila, manje je bitno ko je prvi počeo. Ranije pomenuta Stratfor analiza o sukobu između dve Koreje uz SAD na strani južne zaključuje: „Sukob bi bio odlučen tokom prvih nekoliko sati, jer bi Severna Koreja bila prinuđena da odmah upotrebi sve što ima na raspolaganju", od bioloških do hemijskih oružja, da bi usporila kopnenu ofanzivu. Posledice po Južnu Koreju bile bi ozbiljne.

Rat bi se dalje razvijao, po Bejkerovom mišljenju, nepovoljno po Severnu Koreju.

Osim ako se ne dese neke neočekivane promene na političkoj sceni, pa narod Južne Koreje naprasno zavoli Kim Džong-Una, „izvesno je da će u borbi između dve Koreje, čak i ako se SAD ne budu umešale, sever veoma teško došao do pobede."

Još na VICE.com

Četovao sam sa adminom srpskog fan kluba Kim Džong Una na Fejsbuku

Fotografije povlašćenog života nove elite u Severnoj Koreji

"Pusto kraljevstvo": Severna Koreja očima Dejvida Gatenfeldera

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu