Pet sranje stanova u kojima ćeš živeti u dvadesetim

Fotografija: Aleksa Vitorović

Život u dvadesetim zna da bude turbulentan. To su godine emocionalnog rolerkostera gde se u jednom trenutku osećaš kao da je ceo svet tvoj i sa entuzijazmom posmatraš sve mogućnosti pred sobom, da bi te već sledećeg uhvatila parališuća anksioznost zbog prvog pravog posla, prvih pravih troškova, prvih ozbiljnih veza i još ozbiljnijih raskida… Godine polako prolaze i osećaš kako nisi dostigao svoj pun potencijal. Ne osećaš se stvarno kao odrasla osoba, a tridesete već kucaju na vrata. Sve se dogodilo neočekivano i na brzinu, a u stvarnosti je prošlo deset godina.

U tom periodu ćeš živeti u pet sranje stanova. Izvini, ali takva su pravila. Ovo je drugi pubertet kroz koji svi nevoljno prolazimo: menjanje stanova, zaboravljanje knjige u jednom, neke lampe u drugom, tvoj ekspres lonac završava zauvek kod bivše, ali u novoj gajbi nalaziš nečiji stari set za šivenje. U svemu tome postoji određena kosmička ravnoteža.

Ovo je lista pet sranje stanova u kojima ćeš živeti i za koje ćeš plaćati bar 50 evra više nego što bi trebalo.

Šanse su takve da ćeš prvi stan imati kao student i da ništa neće biti onako kako si zamišljao. Prva stvar: nećeš živeti sam. U najboljem slučaju ćeš imati jednog cimera ili cimerku, u najgorem će ih biti pet. Ali tešiš se da je i to bolje od života u studentskom domu. Druga stvar: stan će biti daleko veće sranje od onoga čemu si se nadao i moraćeš da praviš mnogo više kompromisa nego što si očekivao.

Život na studentskoj gajbi postoji u dve varijante: ako ste svi muškarci, završiće se tako što ćete provoditi po 12 sati u potpunoj tišini igrajući Majnkraft i onaj koji je u ekipici najmanje psihološki sposoban da duva bez navikavanja će razviti ozbiljnu zavisnost. U ćošku sobe vam iz nepoznatog razloga stoji korpa iz Maksija.

Ako su sve devojke, stvar  je malo drugačija: sve počinje vrhunski, fotkate jedna drugu za Instagram, tegujete se, uveče zajedno gledate Girls… Posle četiri meseca dan započinjete vrištanjem jer je jedna opet potrošila svu vodu iz bojlera i želiš da ih ubiješ svaki put kada ti ukradu tampone. Stan je pretrpan gomilom stvari i "sistem" koji ste napravili u prvih mesec dana odavno ne funkcioniše.

Prokletstvo studentskih stanova je njihov rok trajanja. Na kraju svake godine neko mora da pali gajbi u drugi grad i već ti je loše od pomisli da ćeš za dva meseca PONOVO prolaziti kroz pakao traženja pristojnog mesta i pristojnih ljudi sa kojima ćeš ga deliti. U trećoj godini ćeš izgubiti svaki osećaj vezanosti za prostor u kom stanuješ. Postaćeš nešto poput nomada koji živi na nudlama i energetskom piću. Sada nije više bitno da li roletne rade na baš svakom prozoru i kakav je pritisak na tušu. Nisi više nerealno optimističan jer ti je odavno postalo jasno da su sranje studentske gajbe činjenica života.

Tokom poslednjih par godina studija najviše si priča slušao o "stvarnom svetu". U stvarni svet se ulazi  nakon diplomiranja. To je mesto gde više nije društveno prihvatljivo da živiš u svinjcu sa ortacima ili da kradeš čarape od cimerke. U stvarnom svetu ljudi ne menjaju stan svake godine i od tebe se očekuje da imaš zavese i da sijalice ne budu gole.

Funkcionalan nameštaj nije sve što se očekuje. Da bi mogao da živiš u "pravom" stanu potrebno je da nađeš posao. Da, roditelji će ti pomagati u startu, ali ako nisu neviđeni buržuji ne možeš računati da će ta pomoć biti dugog veka. Ovo je momenat za paniku. Ko još ima keša da mesečno daje 400 evra na stan? Prvi put u životu gledaš nameštaj i potrebno ti je veštačko disanje kada skapiraš da najbičnija stolica košta sto evra, a od tebe se očekuje da imaš bar četiri.

Već je prošlo mnogo meseci od kada si zvanično diplomirao i znaš da je krajnje vreme da se pokoriš očekivanjima savremenog sveta. Izračunao si da bi ti sa trenutnom platom bilo potrebno tačno 20,83 godina da bi mogao da kupiš sopstveni stan. To naravno pod uslovom da tih dvadeset godina provedeš bez hrane i nove odeće. Nakon kratkog pada u depresiju, vraćaš se na noge i ulaziš u potragu za novim stanom za iznajmljivanje.

Ubrzo ti postaje jasno da nema ništa od tvog zamišljenog života na Vračaru ili donjem Dorćolu. Najbolji stan koji možeš da priuštiš je i dalje sranje, ali bar si se unapredio od očajne studenteske gajbe.

U prvom "pravom" stanu si osetio prve probleme pravog života i skapirao da to možda ipak nije za tebe. Iskusio si samački život. Iskusio si i život u dvoje. Jedno je sigurno, nije ti bilo lako. Naučio si da praviš jela koja ne dolaze iz kesice ili tegle, naučio si pravilno da koristiš mašinu za veš i peglu. Skontao si i kako da promeniš onaj zajebani osigurač. Par puta si čak bio i na sastanku skupštine stanara. U startu si znao da neće biti lako i bio si potpuno u pravu. Sada si između poslova (čitaj: nezaposlen) i više ne možeš da se oslanjaš na roditelje da ti plaćaju račune. Ali zato možeš da im se privališ na gajbu.

Dok se sećaš bezbrižnih sredenjoškolskih dana čini ti se da život sa roditljeima i nije loša ideja. Keva i ćale su tu da ti srede stvari i ususaju sobu. Još možeš da im tražiš da neku kintu kad izvodiš devojku. Ono što je najbitnije - ne moraš više da sediš od stresa zbog neplaćenih računa za infostan. Može li bolje od toga?

U realnosti ništa neće biti tako. Umesto da se budiš na alarm za posao, budićeš se na zvocanje jer si nepokretna stoka. Svaki dan će te smarati da nađeš posao, jer se ni njima ne sviđa da imaju osobu viška u svom stanu. Pored konstantnog pritiska, nećeš moći ni da se zabaviš kao čovek, jer kako da dovedeš nekoga kući i imaš seks u svom malenom krevetu dok sa druge strane zida tvoja keva gleda Turske serije?

Svima je bilo jasno da ono sa roditeljima ne može da potraje. Zato prvom prilkom, odnosno sa prvim novim poslom bežiš glavom bez obzira. Na skali sranje stanova, roditeljski dom, iako daleko pristojnijeg izgleda, pada niže od najsranje studenteske gajbe.

Ovog puta ćeš biti stariji, iskusniji i pametniji, već si dovoljno puta tražio novu gajbu da znaš sve fazone. Našao si relativno lepo i dobro opremljeno mesto u ok delu grada. Imaš odlične linije gradskog prevoza i trafiku koja radi non stop na tri minuta od zgrade. Naučio si kako da biljke odžavaš u životu. Sada razmišljaš da kupiš neku mačku da ti pravi društvo i spreman si da lagano zakoračiš u tridesete.

Još na VICE:

Život u Studenjaku od 1950-ih do danas 

Sreća je sranje

Dom za decu koja su ubila svoje roditelje