Sve nepristojne ponude koje smo odbili

Ukoliko pokušate da proguglate šta je "nepristojna ponuda" jer sami ne umete da procenite da li ono što su vam upravo ponudili spada u taj domen, nažalost, naići ćete samo na znojave fotografije iz istoimenog filma i zbunjenu facu Demi Mur koja se nećka. Odluku ćete morati da donesete sami, vođeni ličnim moralnim vrednostima.

Istraživači sa Hardvarda i Univerziteta Juta otkrili su da vrlo često zbog ponuđenih suma novca donosimo odluke za koje i sami mislimo da su neetičke. Drugo istraživanje koje je sproveo New York Daily News, a koje je uključivalo 1000 ispitanika, govori da bi šest odsto stanovnika Amerike počinilo ubistvo za sumu od milijardu dolara, a jedan od deset njih bi samo zbog novca snimilo pornić.

Nepristojne ponude nisu samo na filmu, sa njima se, nažalost, svako od nas na ovaj ili onaj način susreće. Čest problem je što ih je nekad vrlo teško prepoznati na prvu loptu. Umeju da budu upakovane u ukrasni papir sa mašnicom na vrhu, pa pomislite da je unutra vaša omiljena torta, pre nego što iz kutije iskoči čudovište. Sa druge strane, mi smo ti koji postavljamo granice i koji rešavamo da, ipak, nema baš svako cenu i da je odluka koju donosimo isključivo naša.

Od jahti, egzotičnih putovanja, pa sve do stranačkog zaposlenja. Ovo su nepristojne ponude koje smo, za razliku od Demi Mur, rešili da odbijemo.

Fotografija: Youtube skrinšot

Radila sam u maloj privatnoj firmi u kojoj nas je bilo oko dvadeset. Nisam bila zadovoljna poslom, ali to je bilo nešto najbolje što sam u tom trenutku mogla sebi da priuštim. Iako se firma nalazi u Beogradu, često sam imala utisak da radim u najmanjem mogućem selu. U kancelariji su se stalno vodili abrovi.  Spremala sam se da dam otkaz, a onda sam dobila poziv na poslovno putovanje. Obradovala sam se, konačno zrnce motivacije koje će me održati u tom paklu, no sreća nije dugo trajala. Dva dana pred put, koleginica me je pitala da odemo na kafu i predstavila mi plan putovanja. Rekla mi je da ću biti sa šefom u sobi i ako planiram da dobijem veću platu treba da radim sve što se od mene traži. To je podrazumevalo različite "poslovne večere" sa njim i njegovim kolegama, kao i spavanje u istoj sobi.  Celog sledećeg dana sam bila sluđena. Nisam mogla realno da razmotrim da li je to što se od mene traži normalno.

Prolazilo mi je kroz glavu da je to spavanje u istoj sobi možda normalno i da možda namig koliginice pri pominjaju istog ne znači ništa? Možda ja previše analiziram? Nisam mogla da spavam cele noći. Griža savesti me je izjedala. Osećala sam se kao da sam uradila nešto loše, kao da sam kriminalac, ubica. Osećala sam se krivom što je takva ponuda uopšte stigla na moju adresu. Da li sam ja je prizvala? Nisam prihvatila putovanje, a otkaz sam dala posle mesec dana tokom kojih sam saznala da je spavanje sa šefom normalna praksa i nešto bez čega CV u toj firmi ne prolazi.  Pre nego što mi se ovo desilo, mislila sam da se takve situacije javljaju samo u filmovima.

Kao i dobar deo moje generacije, dugo sam bila nezaposlena. Moji su bili u teškoj finansijskoj situaciji, a ja sam se osećala loše zato što ne doprinosim i zbog toga je u kući stalno bila tenzija i klanje. Bila sam svesna da su mladi ljudi koje poznajem uglavnom dobijali posao preko ličnih poznanstava, pa je to bilo granično da li je „veza" ili preporuka.

Keva je jednog dana ušla u sobu i saopštila mi da su mi našli posao, da je sve dogovoreno sa našim rođakom koji je neka bitna pozicija „u stranci". Trebalo je samo da pošaljem CV i da od sledeće nedelje počnem da radim u opštini, na nekoj administrativnoj poziciji koja nema veze sa mojim fakultetom. Bila sam zbunjena, znala sam da ne mogu to da prihvatim, ali sam bila svesna i koliko je jeziva situacija u kojoj sam. Opterećivalo me je to što su i mojima trebale pare, kevi su trebale pare za terapiju, a ćaletu za popravku kola da bi mogao da je vozi na preglede. Nije bila u igri samo moja mizerija.

Ako prihvatim, sigurno bih rešila dosta porodičnih problema. Ako odbijem, oni bi se samo povećali. Ostala bih tu sa mojima u atmosferi u kojoj ispadam nezahvalnica. Razmišljala sam ceo dan i celu noć. Nisam spavala. Ako prihvatim, to znači da podržavam ceo taj sistem koji kritikujem. Sutra sam rekla roditeljima da neću slati CV ujaku i da slobodno kažu da nisam zainteresovana. Dobila sam očekivanu salvu uvreda, ali je trajalo kraće nego što sam mislila – možda nedelju dana. Tri meseca posle toga dobila sam posao na konkursu.

Bavim se modelinom već desetak godina. Više sam u inostranstvu, nego u Srbiji, jer ovde od tog posla ne možete zaraditi ni za kiriju. Nepristojne ponude u tom svetu vam dođu kao "Dobar dan". Iz nekog razloga, ljudi prema vama gaje milion predrasuda da biste sve uradili za novac, verovatno zbog čestog upliva prostitucije u celoj priči. A ima i ljudi koji misle da su sve devojke koje lepo izgledaju kurve.

Poznavala sam devojke koje samovoljno pristaju na plaćen seks, ali mene nikad to nije interesovalo, a ljude koji se bave tim stvarima sam naučila da namirišem. Jednom mi se desilo da pogrešim u proceni. Sa tim likom sam se združila u Parizu. Kretao se u modnim krugovima, lepo se oblačio i poznavao je sve u gradu. Nisam bila sigurna da li je gej. Izašli smo nekoliko puta čoporativno svi zajedno, pili, đuskali, a onda mi je jednog dana pisao na Fejsbuku i zvao na krstarenje jahtom.

Obradovala sam se pozivu i već smišljala šta ću sve da ponesem i ko će od mojih drugarica ići, a onda mi je stigla rečenica: Plata je 200 evra po danu. I dalje ne znam kakvu vrstu usluga je podrazumevala ta plata, ali to svakako nije nešto čime se ja bavim. Kao što sam pomenula, zbog ne tako velikih plata u modelingu, ovakve stvari su česte, ali ih ovog puta nisam prepoznala. Momentalno sam ga izbrisala iz prijatelja i blokirala. Nikada ga više nisam srela.

Prošle godine sam nenajavljeno ostao bez posla u jednoj prehrambenoj firmi gde sam radio kao komercijalista. Kada sam dobio otkaz nisam mnogo očajavao. Bio sam siguran da ću zbog bogatog i dugog iskustva u branši brzo pronaći novi. Međutim, situacija nije bila baš takva kakvom sam je zamišljao.

Moje traženje posla u struci ubrzo se pretvorilo u traženje bilo kakvog posla. Razglasio sam svima u familiji, društvu i komšiluku da tražim posao i da me obaveste ako čuju nešto. Nakon nekoliko dana javio se drug sa pričom da njegov ortak drži kladionicu i ima posao za mene. Kladio sam se kao dosta kao mlađi, pa sam znao kako funkcionišu kvote, tiketi i sva ta mašinerija sportskog kockanja. Nisam imao bolju opciju, pa sam rešio da odradim taj Skajp intervju u dogovoreno vreme.

Čovek sa kojim sam razgovarao bio je zapravo neki klinac, koji je samouvereno počeo da mi objašnjava o čemu se radi. Dakle, moja uloga nije protir na info pultu, niti čistač, a ni čuvar kladionioce. Posao je podrazumevao da svoje ortake ložim da uplate keš na određene utakmice, tako što bih ubeđivao da su nameštene i da ja to provereno znam jer radim u kladionici. U svetu klađenja ovaj fenomen je poznat kao "dojave". I to one lažne. One posle kojih uvek psujete osobu koja vam je javila. Nisam odmah odbio posao, rekao sam da ću se javiti.

Sećam se da nisam mogao da zaspim te noći. Novac mi je trebao, nisam imao ni dinara. Posle dugog razmišljanja shvatio sam da ne mogu tek tako da obmanjujem ljude za pare, naročito ne one koje poznajem. Sada kada razmišljam, i da sam prihvatio posao ubrzo bih ga verovatno izgubio jer ne umem da lažem. Na kraju sam našao posao u kol centru i za sada je okej. I tu moram da lažem, ali bar one koje ne poznajem.

Raskinula sam dugu vezu od šest godina i odselila se od dečka sa kojim sam živela. Neko vreme sam bila sama, a onda sam rešila da instaliram neke aplikacije za dejting i malo se zajebavam, onako, za svoju dušu.

Prvih nekoliko dana su mi svi bili užasno dosadni i preslikani: pričali su iste priče, izgledali su isto, mislili su isto. Onda se pojavio taj lik. Dopisivala sam se sa njim non stop. Imala sam osećaj kao da je sve vreme sa mnom. Prenosila sam mu svaki detalj svog života. On je bio malo škrtiji sa informacijama, ali me je uredno zasipao komplimentima i pažnjom.

Dopisivali smo se bez prestanka dvadeset dana, a onda mi je ponudio putovanje sa njim na more, uz priloženu cenu. Kao da kupuje but u mesari. Isprva nisam razumela o čemu se radi. Mislila sam da je to bila cena koju bi ja trebalo da platim za taj aranžman. Deset puta sam čitala poruku. Počela sam da razmišljam gde sam pogrešila i da li sam mu dala povod da pomisli da sam ja osoba za nešto takvo. Odbila sam ga i blokirala.

Dugo sam razmišljala o svemu i shvatila da bih verovatno otišla sa nepoznatim čovekom da mi nije napisao cenu. Srećom, jeste.

Zbog prirode svog posla u medijima navikla sam da idem na razna fotografisanja, snimanja reklama, promocije i slične događaje. Tu se uglavnom kreću isti ljudi koji rade po različitim marketinškim agencijama. Mahom sam ih do sada upoznala i uglavnom imam poverenja u ljude sa kojima radim.

Jednom prilikom sam dobila sms sa molbom da se fotografišem za neki navodno sportski brend u, jelte, sportskoj opremi. Iskulirala sam poruku jer nije sadržala precizne informacije, a određeni fotograf nije odustajao. Onda se pozvao na zajedničkog prijatelja i zakazali smo sastanak. To mi je delovalo kao najbrže rešenje da ga otkačim. Otišla sam u neki podzemni studio za fotografisanje, a gospodin sa kojim sam se našla je počeo da mi objašnjava kako sam ja jako erotična i kako bi trebalo to da iskoristim. Ispostavilo se se sportska oprema podrazumeva sportske tange i da je ogavni starac navaljivao da se svučem, pa sam samo ljutito izletela.

Rečeno mi je da ću dobiti mnogo veći novac ukoliko se budem skinula. Međutim, sumnjam da bi se priča završila na skidanju, jer posle određenog vremena je postalo više nego jasno da fotografije nisu primarne. Najviše sam bila besna i ljuta na sebe što sam uopšte otišla. Osećala sam se grozno iako ništa nisam uradila, ali sama situacija u kojoj se nađete učini da se osećate jeftino i poniženo. Kapiram da taj starac pokušava redom, pa koja nasedne.

I dan danas ne mogu da izbacim njegov pogani osmeh iz glave.

Kad smo bili siromašni miljarderi u Srbiji

Kako su me bivši ucenjivali kućnim porno snimcima

Žene iz Beograda su nam pozirale u odeći zbog koje su ih šefovi prozivali