„Odrkovlačenje“ je poslednje utočište preopterećenog, nezadovoljenog radnika

Tokom pisanja ovog članka pet puta sam počinjala ispočetka, osam puta proverila Tviter, četiri puta rifrešovala mejl, porukama se dogovarala sa dva prijatelja i poslala jednu instant poruku trećem, četiri puta mi je ponestalo kafe, i masturbirala sam dvaput. Sve su ovo oblici odugovlačenja, ali samo jedno je oblik „odrkovlačenja."

U „Urbanom rečniku" piše: „odrkovlačenje je odugovlačenje masturbacijom"! Malo nerazumljivije objašnjenje može se naći u članku u časopisu „Psihologija danas", u kome piše da „odlaganje izvršenja nekog zadatka izaziva veoma dobar osećaj, izaziva… euforiju", što je definicija koja me je naterala da se zapitam da li je autor tog teksta ikada valjano masturbirao. U aprilu 2013, Džon Stjuart je sugerisao da je to „korišćenje masturbacije da bi sebe preokupirao nečim drugim, dok te hitne stvari čekaju."

Možda se čini da tako jednostavno odlažeš nešto za kasnije, jer sada možeš malo da maziš mačku, ali odrkovlačenje je mnogo više od toga. Njime mučenje – ili barem nešto dosadno – zamenjuješ zadovoljstvom, i kao što mu i samo ime kaže, pomalo je nepodnošljivo. Odrkovlačenje je mladalački čin u svetu odraslih. To je škrabanje grafita po zidovima korporativne Amerike, mastilom koje može da se vidi samo pod luminolom. Još preciznije, odrkovlačenje je nešto što smo vi, ja, i svi koje poznajemo naučili kada smo bili adolescenti.

Kao i vi, i ja sam nekada imala sve vreme ovog sveta. Bilo mi je grozno u adolescenciji. Za neke stvari sam sama bila kriva, ali za većinu nisam. Biti adolescent je jezivo i teško – to je ispitivanje nove teritorije u telu koje se neprekidno menja, izbacuje dlake i hormone. Pokušavaš da sazriš, iako te dosadne kandže detinjstva i dalje čvrsto drže. To su bubuljice i bes. To su menstruacija i zbunjenost. To su iznenadni naleti napaljenosti i otuđenje. Adolescencija je prilično užasna, kada se sve uzme u obzir.

Jedan od sjajnih načina za spas u tom dobu je masturbacija. Orgazmi leče mnoge bolesti, to sam pročitala sa jedanaest godina u knjigama Nensi Frajdej „Moja tajna bašta" i „Izveštaj Hajt", koje su imali moji roditejli. Iz ove dve ključne knjige sedamdesetih sam naučila kako da se dodirujem. Zauzeta kakva sam sada, orgazam na brzaka na kraju dana, posle pisanja i gledanja bezbrojnih epizoda serije Arrow na Netfliksu, vraća me u ta mirna vremena, u pretinejdžerske godine, kada sam mogla da masturbiram do mile volje.

Savladavanje tehnika masturbiranja transformiše tvoje tinejdžersko telo od sprave za mučenje do igrališta, ali i označava tvoje telo kao tvoje. Masturbiranje je zabavno jer to radiš u potaji, kao kada krišom pušiš cigarete ili bežiš sa časova, i radiš to jer je to najbolji način da pokažeš da si svoj čovek. To je prvi način za ljude da zadovoljstvo pretvore u politički čin – ali nije i poslednji.

__________________________________________________________________

Pogledajte naš dokumentarac o digitalnoj industriji ljubavi:

__________________________________________________________________

Sa 12 godina sam mislila da mi kada odrastem više neće biti dosadno i da me više niko neće nadgledati. Nisam mogla da zamislim pregrade, rokove, mikro-menadžerisanje srednjih rukovodilaca, ni članke koji su zapravo samo spisak nečega što voliš ili ne voliš. Ali kao odrasla, sada sam se pomirila s činjenicom da po nekim pitanjima nikada neću prestati da budem adolescent, i jedno od tih pitanja je i masturbacija, a naročito odrkovlačenje, čin koji je moguć samo zbog današnje tehnologije.

Ja radim kod kuće, kao i popriličan deo populacije – negde između 25 i 30 odsto zaposlenih obavljaju posao kod kuće barem jednog dana u nedelji, u zavisnosti od toga koje statističke podatke imate. Toj grupi dodajte studente, i potencijalni broj onih koji odrkovlače raste. Brzi internet omogućuje poslovnu komunikaciju i interakciju između kolega, ali vam takođe omogućuje i da čitate ovaj članak, a čitajući ga ste počeli da razmišljate o tome da biste mogli malo da se pipate. Ne lažite da niste.

Iako nam omogućuje da radimo zajedno, brže i bolje nego ranije, internet je napravljen i za pornografiju, a pornografija je napravljena za masturbiranje. Ljudska bića su prepredene životinje željne zadovoljstva. Neki od nas će odložiti zadovoljenje da bi kasnije dobili dve bombone, ali većina nas će smesta navaliti na tu jednu bombonu. Mali je korak od rada do drkanja, kada tvoj pretraživač izbaci YouPorn kada otkucaš slovo „Y".

Pametni telefoni još više smanjuju tu razdaljinu. Zanemarimo na trenutak fizički čin milovanja, trljanja i maženja u jednačini masturbiranja. Zadržimo se samo na erotskom sanjarenju kao činu odrkovlačenja. Koliko nas nikada nije zastalo usred nekog posla da bi otišlo na Tindr, Grindr, ili 3rdnr? Koliko nas nikada nije blejalo na Instagramu i voajerisalo? Samo želim da kažem sledeće: onaj koji nikada nije tokom radnog vremena slao seksi poruke, neka baci prvi kamen.

Mogućnost za odrkovlačenje pokazuje nam koliko je granica između rada i dokolice postala zamagljena. Ako primaš firmine mejlove na telefonu, onda zapravo nikada ne odlaziš sa posla. Tehnologija je ukinula granicu između posla i privatnog života, i obrisala podelu dana na tri „osmice" – osam sati rada, osam sati dokolice i osam sati sna. Iako možda živimo u zemlji gde nas Veliki brat posmatra, takođe živimo i u svetu u kome su nam šefovi zamenili roditelje. U tom kontekstu, tvrdim da je odrkovlačenje nešto više od traćenja vremena. Ono je i čin zadovoljstva, i čin otpora. Po marksističkom viđenju, kada smo otuđeni od svog rada – a ko to nije – masturbacija tokom radnog vremena je politički čin. Na taj način ponovo sebi dajemo vreme koje su nam oduzeli; time premošćujemo jaz između radnika i ličnosti na najprimalniji, najprijatniji mogući način.

Kao geološki slojevi načičkani fosilima ili ruševinama prošlih civilizacija, odrasli u sebi nose tragove ličnosti kakve su nekada bili. Ne možemo to uvek da znamo; ne možemo to uvek da prepoznamo, ali naša prošlost je tu. Ono jedanaestogodišnje ili dvanaestogodišnje dete koje odlunja u svoju sobu sa bočicom losiona i primerkom Penthausa je možda skriveno, ali nije nestalo. Baš kao što je samozadovoljavanje odredilo tvoj predtinejdžerski identitet, razdvojilo te od roditelja, porodice, vere ili škole, tako i odrkovlačenjem obeležavaš svoju teritoriju. Onih nekoliko slatkih minuta maštarenja i lepršanja, nisi na poslu. Nemaš obaveza. Nisi ozlojeđena, ne pišeš članak u formi spiska stvari koje mrziš, ne moraš da opereš veš, nije ti dosadno. Imaš dvanaest godina i slobodna si.

Učinite to sada, kao što ste činili nekada. Ali i sada – baš kao i nekada – potrudite se da vas ne uhvate.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu