Hrana i seks, spoj najvećih uživanja

Hrana i seks su odavno tesno povezani — ne samo po zajedničkom otelotvorenju sirove senzualnosti, već često i bukvalno. Imate scenu sa želeom iz Devet i po nedelja, razgovor o orgazmu u Kad je Hari sreo Sali i bikini od šlaga u Varsity Blues koji je nesumnjivo inspirisao hiljade tinejdžerki da isprobaju sopstvenu verziju zavođenja slatkišima. Manje je istražena — javno, makar — mešavina kuvanja i perverzije, ali se blog See Mistress Cook trudi da to izmeni.

Autorsko čedo 25-godišnjakinje koja sebe opisuje kao "fotografa, spisateljicu, dominu i hedonistu" Gospodarice Blant, See Mistress Cook uspeva besprekorno da ukrsti iskustvo multikulturalnih kuvanih jela sa nekonvencionalnom erotikom. Dobro, zavisi s kim pričate o osećaju za konvencionalno, ali može se reći da na svetskoj mreži postoji bukvalno na stotine hiljada blogova o hrani, ali samo mali broj njih prikazuje prženi foie gras, sajder od jabuke i francusku supu od luka na pačijoj masti zajedno s golim ženama koje kleče dok mole za čokoladni puding i maskiranim ćalcima koji roštiljaju u kožnim pantalonama sa isečenim dupetom.

Kao što se vidi po njegovom sloganu: " Dozvoli mi da ti nešto istucam ", blog voli da se našali na svoj račun. Gospodarica Blant je odrasla u razvijenoj poljoprivrednoj regiji na severu države Njujork, a provela je pet godina obučavajući se da postane dominatriks u BDSM-dvorcu po imenu La Domaine Esemar, tako da slobodno možemo reći da je verzirana i dobro upućena i u seks i u kuvanje ukusne hrane. ( La Domaine se na svom sajtu ograđuje da će "možda zlostavljati vaše telo, ali njihova hrana nikad neće" i navodi primere jela koja se serviraju u kući kao što su fazan sa lisičarkama i odrezak od bizona u koji je utrljana žalfija sa divljim šampinjonima sa ukusom badema.)

Gospodarica Blant je ljubazno odgovorila na neka naša pitanja o tome kako je nastao njen blog, šta on promoviše i kako će to pomoći zajednici perverznjaka.

VICE: Gospodarice, recite nam nešto više o svojoj prošlosti, i kad je u pitanju hrana i kad su u pitanju perverzije.

Mistress Blunt: Mislim da sam oduvek imala intiman odnos prema hrani. Ona je za mene oduvek bila veoma umirujuća i hranljiva. Imala sam sreće — dok sam bila dete, svako veče me je kod kuće čekala kuvana večera. A kad sam počela da se bavim perverzijom, koja je u početku bila više kao hobi, otkrila sam La Domaine, a oni stavljaju veliki naglasak na svest o tome šta unosite u svoje telo i na to da je vaše telo samo sredstvo za razne usluge, i jako paze na to šta konzumiraju. Tamo sam naučila da više kuvam po instinktu nego da strogo sledim recepte.

Kako upoznajete ili birate saradnike za svoj blog?

Išla sam na koledž na severu države Njujork, a gomila mojih prijatelja bili su farmeri i oni su imali odnos prema hrani koji nisam sretala u velikom gradu. Prvi put kada sam se preselila, nedostajala mi je domaća kuvana hrana i intiman odnos prema onome što unosite u telo. Naručila sam povrće sa lokalnih organskih farmi i stigla mi je ogromna kutija sa svim tim sastojcima sa kojima nisam znala šta da započnem. Bilo je to jedno tako sočno izobilje, a istovremeno sam istraživala svet perverzija u velikom gradu. Perverzija je za mene oduvek bila više intimna stvar, i tako, dok sam je istraživala javno, za mene je ona postala način da upoznam ljude više jedan-na-jedan, na ličnoj osnovi. Ne volim nešto posebno da izlazim — radim to vrlo povremeno — mnogo me više interesuje da vodim intimne razgovore sa ljudima. Blog je za mene postao sredstvo da istražujem perverziju na jedan drugi način.

Kada ste započeli da radite blog?

Mislim da je to bilo pre dve godine. Nadam se da ću nastaviti da ga razvijam. Sve se više zabavljam radeći na njemu i upoznajem sve neverovatnije ljude, a usput i učim nešto od svih njih.

Kakva je vaša publika?

Mislim da trenutno više potiču iz zajednice perverznjaka, zato što mislim da su posetioci uglavnom prijatelji prijatelja onih koji su predstavljeni na blogu. Imam gomilu drugara civila kojima se blog dopada i koji ga sve više pokazuju prijateljima koji pripadaju toj sceni. Dobijam vrlo pozitivne komentare od njih o mogućnostima da se perverzija izvede iz tamnice na svetlo dana i da se stvore raznovrsniji profili različitih ljudi.

Da li vaši saradnici nude sopstvene recepte?

Svaki post doživljavam kao kolaboraciju, tako da zavisi od toga s kim radim. Neki ljudi ne znaju da kuvaju, tako da ja više kuvam umesto njih. Neki žele da podele porodični recept. Obično unapred porazgovaram sa svakim i pokušam da utvrdim šta najbolje funkcioniše. Ali trudim se da u određenoj meri pronađem način da povežem njihove lične perverzije s onim što kuvamo i kako ćemo to pojesti.

Primetila sam da imate priličan broj postova o sakupljanju hrane.

Kada sam došla u La Domaine, kuću BDSM-a u kojoj sam se obučila, tamošnji gospodar kuće imao je tridesetogodišnje iskustvo sakupljanja hrane u prirodi, naročito pečuraka, koje su jedna od mojih omiljenih jela. Mislim da u kući imaju zamrzivač samo za ubrane pečurke. To je nešto što definitivno ne mogu da radim u gradu, ali kad god odem na sever zemlje volim da sakupljam stvari u prirodi.

Gledajući postove na sajtu, primetila sam da mnogi imaju složenu scenografiju. Da li se mnogo šalite dok snimate?

Šašavo je sve to. Mislim da su seks i BDSM u popularnoj kulturi predstavljeni kao nešto suviše ozbiljno, a seks uopšteno nije takav. On sa sobom nosi određeni stepen lake zabave i može da bude veoma razigran. Moja prijateljica Margo je potpuna apsurdna osoba tako da je to snimanje bilo veoma zabavno. Na slikama se ne vidi više od njegovih kolena i potiljka, ali AndraPoloutropon je veoma talentovan za vezivanje drugih, a Margo voli da se pretvara da je kuče, tako da smo spojili njihove lične perverzije. Ona je želela da na snimcima istaknemo koliko je on vešt s konopcem, tako da su te scene bile veoma složene.

Koje elemente kulture perverzije i vaše zajednice biste voleli da istaknete na svom blogu?

Mislim da mi je najvažnije da predstavim raznolikost zajednice. Profili tih ljudi i predstavljanje njihovih različitih kultura i ličnih interesovanja, i šta ih je navelo da se bave perverzijom. Mislim da je problem sa perverzijom u popularnoj kulturi taj da ljudi vide samo te dvodimenzionalne likove u sjajnom lateksu. Za mene je veoma važno da pokažem složene identitete ljudi iz zajednice. Toliko je pogrešnih predstava o ljudima koji se bave perverzijom kao žrtvama traume i tome slično, kako imaju probleme umesto da su zaokružena ljudska bića a da je za njih ovo samo jedan od načina da se izraze.

Definitivno. Hvala što se razgovarali sa nama.