"Liga pravde" mi je ubila sva očekivanja od filma

* Tekst, naravno, sadrži spojlere

Ne bih to tako nazvao, ali recimo da postoji rivalstvo između Marvela i DC-ja i kada bih bio prinuđen da izaberem stranu, izabrao bih DC. Ovo je moje javno priznanje. Ja sam Uki, imam 26 godina i sebe smatram DC fanbojem. Mada gotivim mnogo i Marvel. Morao sam ovo da dodam, inače mi nikada ne bi objavili tekst.

Kao takav, logično je da imam određena, reklo bi se i velika, očekivanja od sadržaja koji mi se nudi. I ta očekivanja su mahom bila ispunjena, nekad i prevaziđena, kada je reč o stripovima kao matičnom izvoru ovih priča, animiranim filmovima i video igricama. Međutim, kada dođemo do filmova (konkretno o proširenom filmskom univerzumu koji je startovao Snajderovim Man of Steel, dakle ne računamo Nolanovu blaženu trilogiju), tu DC, za razliku od “konkurentskog” Marvela, ozbiljno puca. Zapravo, totalno je sranje.

Moj problem je što sam uvek očekivao nešto od DC-jevih filmova i što sam stalno tražio opravdanja kada bi se ispostavilo da je film potpuni fijasko. A uvek je bio. Kada je izašao Man of Steel, reakao sam: “Pa dobro, jebi ga, postoji hiljadu problema, ali ovo je tek početak franšize, makar je vizuelno interesantan i tehnički impresivan u pojedinim delovima”. Kada je izašao Batman V Superman: Dawn of Justice, rekao sam: “A jebi ga, žurili su da ubace više likova, bili su preambiciozni, ali dobro, ima par spektakularnih scena i Aflek nije baš toliko sranje”. Kada je izašao Sucide Squad, rekao sam: “Dobro, jebi ga, čekam directors cut, možda se zapravo tu krije film”. Posle Wonderwomen sam dugo pričao, ali još duže ćutao i tešio se: “Dobro, sklepali su sve kako su sklepali, ali imaju dovoljno materijala i koliko toliko utabanu stazu za Justice League”.

Sa istom nadom sam otišao sinoć na pretpremijeru Lige Pravde (Justice League/JL). Možda je trebalo da mi bude sumnjivo čim sam video brkatog Betmena.

Pogledao sam JL i ispao je gori od svakog filma koji mu je prethodio. Ovde apsolutno ništa ne funkcioniše.

Fora je u tome što, nekim čudom, ja ne mrzim Zeka Snajdera, iako objektivno imam milijardu razloga da ga prezirem iz dna duše. Ne mrzim ga zato što znam da je veliki fan i da se zaista trudi da napravi što bolji film. Ali to prosto nije dovoljno. Nikada nije ni bilo.

Zek Snajder je morao da se povuče sa projekta nakon porodične tragedije, pa je Džos Vidon pristao da dovrši film umesto njega. To su, naravno sa striktno produkcijske strane, bile dobre vesti, jer je Vidon na velike ekrane doneo nenadjebive Osvetnike. Iako se stilovi ove dvojice režisera potpuno razlikuju, pojavio se tračak nade da bi Vidon mogao da ispegla sve problemčiće koje Zek Snajder već onako prirodno pravi u filmovima, naročito zato što su brojne scene snimane opet. Producent Čarls Roven je rekao da nekih 80 - 85 odsto filma čine originalni snimci, dok je ostatak Vidonov.

Međutim, to uopšte nije pomoglo. Jer film srlja iz sranja u sranje i svakim kadrom tone sve dublje u propast.

Nemam blagu predstavu šta se dogodilo na ovom filmu. Ako sam u nekom trenutku tokom ranijih filmova stekao utisak da se likovi razvijaju, ovde se sve to anuliralo. Ovo više izgleda kao prvi dan u domu na razmeni studenata, nego na skup junaka od kojih bi polovina barem trebalo već da se poznaje.

Dakle, svet je u sve većem haosu zato što je Supermen dva metra pod zemljom, iz dubina dolazi Stepenvulf koji želi da pronađe tri kutije (nebitno kakve sad, da ne smaram), spoji ih i zavlada planetom, a Betmen nekako oseća da se sprema pičvajz, pa želi da okupi tim metaljudi koji bi poslužili kao prva i jedina linija odbrane. I tako Bets kreće u potragu, gde se u jednom trenutku vozi privatnim avionom, a drugom jaše konja i nosi nekakvu odvratnu jaknu s krznom na kapuljači. Naravno, nisu svi oduševljeni idejom o pristupu ovoj maloj grupi, pa im je potrebno malo ubeđivanja, što je normalno i već viđeno kada su ovakvi zapleti u pitanju. Ali znate kako izgleda to ubeđivanje u JL?

Betmen: Hej, da li bi hteo da se pridružiš privatnoj polu-legalnoj organizaciji koja će voditi računa o bezbednosti planete?

Fleš: Naravno! Mislim, nisam ti ja uopšte za borbu, ali toliki sam luzer i imam samo jednog prijatelja, pod uslovom da to uključuje tebe jer upravo razgovaramo. Niko ne želi da sluša moje fore, ali vi ćete morati, jer, heh, potreban sam vam.

Betmen: Akvamene, šta ti misliš?

Akvamen: Odjebi, bre! Sasvim mi je dobro u ovo pripizdini na minus dvadeset.

Betmen: A ako ti dam džambo pakovanje klipsija sa sirom i ovu greb-greb karticu za popust u Deichmann-u?

Akvamen: Tvoj sam bio još kod klipsija!

Kao da je koeficijent inteligencije čitavog kastinga opao. Stepenvulf, koga glumi Kijaren Hajnds, ubedljivo je najgluplji i najsmotaniji negativac koji se pojavio u nekom superherojskom filmu, a trebalo bi da bude nekakav baja koji dolazi iz svemira da nam svima jebe mater. Fleš (Ezra Miler) je tip koji želi da postane forenzičar, a ne zna strane sveta, Sajborga (Rej Fišer) pucaju kompleksi jer, jebi ga, neko ima skoliozu, neko ravne tabane, a on je završio sa bioničkim telom i podacima sa svakog mogućeg uređaja koji radi na struju. Akvamen (Džejson Momoa) funckioniše kao da je ponavljao šesti razred, a onda otrkio Miroljuba Petrovića na Jutjubu, pa rešio da zajebe sve. Pokušaji Brusa Vejna (Betflek) da uradi bilo šta konstruktivno sa ovom ekipom pucaju, jer jedina koja ima malo mozga je Dajana (Gal Gado). Zato Brus, kao najveći detektiv na svetu, dolazi na ideju da oživi Supermena (Henri Kevil, skapani smarač), jer, realno, on im je jedina nada.

I ožive ga, za petnaest minuta i iz prvog pokušaja, ušunjavši se u onaj svemirski brod sa Kriptona, koji još uvek čami u sred Metropolisa. Supermen izleće iz improvizovane kade i reaguje kao jebeni King Kong, rušeći sve pred sobom i udarajući ove budale koji su ga digli iz mrtvih. I jedina koje može da ga smiri je naravno Lois Lejn (Ejmi Adams koja plače kroz ceo film), jer kada nju vidi, iznenada se seti svega i zapita “Jebote, šta radim ja ovo?”.

Da li me zajebavate?

I tu film dolazi do sopstvenog ultimativnog idiotluka (a tek je na pola), jer je jedan od prvih komentara koje Lois upućuje do malopre mrtvom čoveku: “Lepo mirišeš”, a zatim ga, kao prava dobitinica Pulicera, što i jeste, pita kako mu je bilo u zagrobnom životu. Ekskluziva je ekskluziva, makar i od vaskrslog verenika.

Zapravo, najveći problem ovog filma je što je neverovatno dosadan. Istovremeno je zbrzan i nenormalno spor (ima previše neobjašnjivo usporenih snimaka, jebena čaura pada u sloumoušnu dva puta). Imate film sa tolikim herojima koje ste želeli da vidite na velikom platnu, a ne uspevate da se naložite ni na jednu jedinu scenu. Nijedna borba ne izgleda spektakularno, nijedan potez vas neće oduvati. Zapravo, više ćete se smejati Aflekovom pokušaju besnog režanja i dramatičnih skokova, nego što ćete stvarno otkinuti kao što ste to uradili, recimo, kada Tor jednim okom sleće na onaj most, a po drugi put u filmu kreće Immigrant song. Svaka scena koja uključuje Betmena, kao da pokušava da dokaže da on jadan nije ni za šta drugo sposoban, osim da prevozi ostale i daje im lovu.

Sve iole prihvatljive fore su već viđene u trejleru, dok bi ostale mogle da posluže jedino u reklamama za sokovnike na Topšopu. Sa druge strane, iako je ovo plod čiste (i jako loše) fikcije, ni u jednom trenutku ne osetite bojazan za budućnost sveta, jer Stepenvulf prosto ne izgleda zajebano. Izgledao kao neki tip koga bi mogao da skenja Popaj. A i kako da se iole uplašite kada vidite da ljudi uspevaju da pobegnu od smaka sveta u nekakvom ladinom pikapu. Inače, smak sveta počinje iz neke ugašene nuklearne elektrane u Rusiji.

Glava me je zabolela od hiljade švenkova u filmu, dok CGI izgleda kao da ga je radio moj ortak sa Elektrotehničkog u svom podrumu, jer je dobio šljaku preko Upworka. Sve je toliko neuverljivo, dok rupe u scenariju ne mogu ni da izbrojim. Bez prethodnog čitanja stripova ne možete da pohvatate o kojim se likovima radi (jer se neki prosto pojave i mahnu), odakle je šta uzeto, pa sve stavljeno u blender kao da se pravi namaz za kebab, a ne scenario.

Zapravo, najbolji uvid u to koliko je sve loše u ovom filmu, dobićete isticanjem onih malobrojnih dobrih stvari.

Džej Kej Simons kao narednik Gordon – Mada izgovara jednu i po rečenicu, tako da je više kameo, nego pravo pojavljivanje.

Džeremi Ajrons kao Alfred – Ne znam kako ne izdrži da ne lupi šamar Brusu na svaki njegov glupi predlog ili telenoveličnu metaforu.

Gal Gado – Zajebana je, pametna, nije trapava i ne predstavlja uvredu po čitav ženski rod i ljudsku inteligenciju kao što je to slučaj u Wonderwoman, ali je ostali članovi tima jednog trenutka gledaju kao kevu, a drugog kao “Jebote, kakva si ti ribetina”, pa imam osećaj da se malo potiru stvari.

Ulazak Akvamena u vodu – Kada je u plićaku. Ostalo je sranje.

Druga after credits scena – I ovo su zdipili od Marvela, što im je jedini pametan potez. Uliva nadu, ali budi strah od ponovnog razočaranja.

To je sve. Bukvalno sve što valja. Boli me dok ovo pišem i ne želim da bude tako, ali tako je. Nažalost. Kritike su ga uništile, opravdano.

Mnogo nade sam polagao u JL. Trejleri su mi delovali super i to Vidonovo preuzimanje kormila je delovalo optimistično, ali jednostavno nije vredelo. Toliko se dugo čekalo na još jedan bućkuriš koji može biti interesantan jedino klincima. Mada i ti klinci danas čitaju stripove, a i gledaju Marvel, pa valjda stvaraju neki rani kriterijum.

Ne kažem da ne treba da gledate JL. Stvarno mislim da je bezobrazno da ovo propuste ukoliko ste pravi fan. Ja ću ga gledati još jednom sigurno, barem nekraćenu verziju, čisto da bih video scene iz trejlera koje su mi delovale interesantno. Samo nemojte da imate bilo kakva pozitivna očekivanja. Očekivanja koja ja očigledno moram da potisnem kada je DC u pitanju.

U prošlom filmu su sahranili Supermena. Sada su sahranili franšizu.

Još na VICE.com:

Saga: Naučnofantastični vodič za mlade roditelje

Bio sam na X-Men maratonu i bolje je sa mutantima

Živeli "Runaways", najzajebaniji supertinejdžeri iz Marvelove štale