Killing Eve Bi-Bi-Si Amerike je postao jedan od neočekivanih hitova ove godine. Njegovo preispitivanje same strukture detektivske priče, upareno sa fantastičnom glumom Sandre O i naizgled beskrajnim preokretima i zapletima, doprinelo je tome da bude jedna od istinski najboljih stvari na televiziji tokom 2018.O igra službenicu MI5, Iv Polastri, koja biva unapređena u detektivku i dobija zadatak da uhvati umešnu atentatorku pod imenom Vilanel (Džodi Komer). Njih dve postaju opsednute jedna drugom, i sezona se svodi na emotivnu intimnost jurnjave. U pitanju je spektakularan uspeh – jedna od retkih serija gde se broj gledalaca ravnomerno uvećavao tokom sezone.
Reklame
„Don’t I Know You?“ – treća epizoda serije – pogađa kao malj u lice. U pitanju je velika prekretnica u seriji, prvi nagoveštaj njene opsesivne pozadine. Shvatiš da nije u pitanju detektivska serija sa jurnjavom mačke i miša u tradicionalnom smislu, gde je žudnja za hvatanjem ubice čisto intelektualna, kao Šerlok Benedikta Kamberbača, koji podražava mentalne Morijatrijeve mahinacije. Umesto toga, u pitanju je žudnja radi žudnje. Seksualne tenzije su osnov zapleta, a ova epizoda je tizer za način na koji se Killing Eve prepliće sa različitim vrstama „transgresivnih“ činova – i onim morbidnim, kao što je opsesija Polastri stvranim zločinima, do te mere da se u pilot epizodi serije poseče, da bi shvatila kako teče krv, kao i nekom vrstom zabranjene seksualne tenzije između dve žene.
Foto: BBC AmerikaEpizoda počinje monologom Polastri, u kome opisuje Vilanel policijskom crtaču. Kamera polako švenkuje preko Oinog ekspresivnog lica, dok više opisuje utisak koji Vilanel ostavlja, nego što opisuje njen izgled – njen pogled je „gotovo sasvim nepristupačan“, kosa joj je boje „meda“, a crte lica su joj „veoma delikatne“. To više deluje kao ljubavno pismo nego kao opis osumnjičene, koje više govori o Polastri nego o Vilanel. Oina izvedba opčinjava, i od nje ti se niz kičmu spuštaju delikatni žmarci.Ostatak epizode dočarava međunarodne eskapade Polastri i njenog partnera u ovom slučaju, Bila Pargrejva (Dejvid Hejg), dok pokušavaju da uđu u trag organizaciji za koju Vilanel radi. U pitanju je školski primer dramske ironije – Vilanel je sve vreme posmatra, i krade kofer Polastrijeve, pregleda njegov sadržaj, i kupuje joj novu, laskavu, luksuznu garderobu. Vilanel takođe odvaja nešto vremena da proba odeću Polastrijeve, i upušta se u seksualnu fantaziju sa još jednom ženom, koja uključuje to da ta žena nosi njenu odeću i odaziva se na ime „Iv“. To je uznemirujuće i senzualno, i štrči u moru ekspozicije koja je, najiskrenije, manje lična.
Vilanel odlučuje da nosi šal Polastri po gradu – i tako je Pargrejv uoči. Atentatorka po profesiji, Vilanel je uvek jedan korak ispred. Ali ono što je čini toliko fantastičnom kao negativku je razmetljivost prilikom ubistava. Vilanel namamljuje Pargrejva u jedan noćni klub, gde joj glasna, haotična atmosfera omogućuje da ga ubije pred svima. Jedini zaklon joj je gomila ljudi na podijumu. Kada ga Polastri nađe, on je već skoro iskrvario od ubodnih rana. Njene pozive upomoć zaglušuje muzika. Ova scena – baš kao i veći deo upečatljivih scena u Killing Eve – je opčinjavajuća i košmarna.Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE US
