Fotografija: Mike Beyer
Oporavak od zavisnosti od droge nije tipično jednokratno iskustvo. Ljudi često lutaju između lečenja i povratka na staro, i to ne zbog neke lične mane ili slabosti, već zbog toga što je to ekstremno teško.Studije sugerišu da između 40 pa sve do 85 procenata pojedinaca koji se muče sa zavisnošću prođu kroz povratak drogi, mnogi u roku od godinu dana od lečenja. Veliki deo toga može da se pripiše činjenici da je, prema Nacionalnom institutu za zloupotrebu droge, zavisnost hronična bolest, u velikoj meri nalik dijabetesu tipa II, kardiovaskularnim bolestima i raku.Malo ljudi to bolje razume od Frenka Holmsa.NAVUČENA NACIJA, VICELAND-ov dokumentarni serijal o industriji rehabilitacije u južnoj Floridi, prati Holmsa dok radi sa onima kojima je potrebna pomoć, obezbeđujući im besplatan boravak – ili "stipendiju" – u centrima za lečenje. Kao i mnogi drugi koji rade u industriji lečenja, Holms je i sam rekovalescent, i tokom emisije je otvoren povodom svojih vrtoglavih iskustava sa zavisnošću.Holms, koji takođe vodi fondaciju Jebeš heroin, zajedno sa svojom mamom, otvoren je i povodom sopstvenog puta, vraćanja drogi u prošlosti, i mučenja sa za trezvenošću. A kao što ćemo saznati u predstojećem finalu serijala, završio je na detoksikaciji zloupotrebljavajući Sabokson, lek koji se koristi tokom medicinskih tretmana, što je dovelo do toga da uzima heroin, travu i kokain."Oni misle da mogu da nas srede uz pomoć još medikamenata", kaže mi Holms preko telefona, više dana otkako je izašao sa detoksikacije, konkretno misleći na ono što on opisuje kao pritisak osiguravajućih društava da se pristupi takvom obliku lečenja. "U pitanju je nešto više od toga".VICE: Kako si počeo da se baviš ovim poslom?
Frenki Holms: Pokušao sam odvojeno da potražim pomoć, zvao sam verovatno 100 ustanova. Davali su mi nasumične brojeve koji me nisu nikuda odveli. Srećom, neko je želeo da rizikuje i dao mi je stipendiju. Počeo sam da shvatam zašto je ta industrija dole na Floridi toliko posrana. Želeo sam nešto da učinim. Pre oko pet godina, moja mama i ja smo počeli nešto da preduzimamo po tom pitanju.Dakle, iz prve ruke si iskusio problematični sistem na Floridi.
Da, počeo sam da shvatam kako ljudi zarađuju pare na bespomoćnim klincima koji samo pokušavaju da nađu pomoć, i kako ih zapravo recikliraju. Pokušavamo da se suprotstavljamo takvim ljudima.Možeš li da mi kažeš nešto više o tome?
U to vreme, uvek sam pokušavao da se suprotstavljam ljudima. Penio sam na Fejsbuku, i tako to. Moj sponzor mi je reko, "Ne radiš ništa pozitivno povodom situacije. Samo je pogoršavaš". Tada sam rešio da osnujem pokret i pokušam da pomognem ljudima, bez obzira na njihov finansijski status.Kako se staraš od sebi, pokušavajući da održiš balans u tom teškom poslu?
U većini slučajeva, kada mi je potrebna pauza, u redu mi je da isključim telefon. To se odnosi i na druge. Trudim se da nateram moju mamu da radi to isto, da bude u stanju da napravi pauzu. Iskreno, trudim se da sebe stavim na prvo mesto. Teško je naći tu ravnotežu. Zapravo ne postoji savet koji bih mogao da dam, zato što i sam radim na tome da to otkrijem.Znam da na poslu moraš da deliš teške trenutke. Ali ima li ikakvih pozitivnih iskustava koja su ti se zaista urezala u sećanje?
Ima mnogo toga, i dobrog i lošeg. Desi se i da nas tokom nekog lošeg dana pozove neko ko slavi tri godine trezvenosti, ili se upravo venčao ili dobio prvo dete. Znati da si imao udela u tome je sjajan osećaj. Ljudi svakodnevno umiru od ove bolesti. Ponekad su u pitanju ljudi kojima mi pomažemo. Ponekad oni kojima smo pomagali u prošlosti. To ne možeš da sprečiš. Teško je to prihvatiti.I sam si nedavno prošao kroz te programe detoksikacije i rehabilitacije. Da li je to promenilo način na koji pristupaš ljudima kojima pokušavaš da pomogneš?
To iskustvo mi je poznato. Znam kroz šta u tom trenutku prolaze, na tom nivou lečenja. Tako da pretpostavljam da to pomaže. U istom smislu, oporavak je svojevrsno iskustvo. U pitanju je ono što u tom trenutku učiš. Bol je ono što je isto. Ono što sam ja onda osećao, oni osećaju sada. Znaš šta hoću da kažem? To je ono što tera ljude da dostignu taj nivo detoksikcije.Koja su tvoja razmišljanja o negativnoj percepciji prema ljudima koji se muče sa zavisnošću?
Da je u pitanju bolest, dokazali su naučnici, lekari, kao i ljudi koji se oporavljaju i to proučavaju. Niko se ne ljuti na obolele od raka. Rak pluća često izaziva izbor, pušenje cigareta. Izabereš da to radiš. Niko na to ne gleda kao na nešto što počinje izborom, odluka da ćeš postati zavisnik se ne donosi na početku. Posle bude prekasno. Pokušavaš da prestaneš, znaš. Koliko god da su ljudi ljuti na zavisnike, zavisnici se dvostruko više ljute sami na sebe. To je jedna od najtežih stvari. Koliko god da ih osuđuješ, oni verovatno sami sebe osuđuju dvostruko više. Ako nemaš ništa lepo da kažeš, onda bolje ćuti.Koje je tvoje mišljenje o odvikavanju uz pomoć lekova?
To kod mene nije upalilo. Najiskrenije, u jednom trenutku mi je od toga bilo još gore, što se tiče depresije. Potpuna apstinencija je nešto što kod mene najbolje funkcioniše. Ima ljudi kod kojih to sjajno funkcioniše – zaista ne mogu ljudima da savetujem da li to da rade ili ne. Ne mislim da bi trebalo da budu stigmatizovani. Ako rade ono što mogu i ostaju živi, neće svakodnevno biti suočeni s rizikom od prekomerne doze. Koga je briga?Koji je značaj lečenja mentalnog zdravlja u okviru ove zajednice?
Definitivno mislim da mentalni problemi i zavisnost idu ruku pod ruku. Ako postoje problemi sa mentalnim zdravljem koji se ne rešavaju, ni zavisnost se verovatno neće rešavati. Čovek se vrti u krug ako se ne pozabavi time i ne rešava oba ova problema. Mislim da mentalna bolest mnogim ljudima ne dozvoljava da ozdrave. Leče samo jednu komponentu.Za šta se nadaš da će ljudi shvatiti gledajući ovaj program?
Da nisu svi koji se muče jednostavno "propalice". Svako ima svoju priču. Svako ima porodicu. Nije u pitanju samo gomila narkomana. To bi svakome moglo da se dogodi. Prestanite da osuđujuete, i počnite da pomažete.Ovaj intervju je blago redigovan i sažet zbog jasnoće. Oni koji se muče s zavisnošću i problemima vezanim za nju mogu da posete zvanični vladin sajt SAMHSA National Helpline, za informacije o lečenju.NAVUČENA NACIJA dostupna je i na VICELAND-u, i na internetu, na VICELAND.com. Ovde možete videti kako da mu pristupite.
Reklame
Frenki Holms: Pokušao sam odvojeno da potražim pomoć, zvao sam verovatno 100 ustanova. Davali su mi nasumične brojeve koji me nisu nikuda odveli. Srećom, neko je želeo da rizikuje i dao mi je stipendiju. Počeo sam da shvatam zašto je ta industrija dole na Floridi toliko posrana. Želeo sam nešto da učinim. Pre oko pet godina, moja mama i ja smo počeli nešto da preduzimamo po tom pitanju.
Reklame
Da, počeo sam da shvatam kako ljudi zarađuju pare na bespomoćnim klincima koji samo pokušavaju da nađu pomoć, i kako ih zapravo recikliraju. Pokušavamo da se suprotstavljamo takvim ljudima.Možeš li da mi kažeš nešto više o tome?
U to vreme, uvek sam pokušavao da se suprotstavljam ljudima. Penio sam na Fejsbuku, i tako to. Moj sponzor mi je reko, "Ne radiš ništa pozitivno povodom situacije. Samo je pogoršavaš". Tada sam rešio da osnujem pokret i pokušam da pomognem ljudima, bez obzira na njihov finansijski status.Kako se staraš od sebi, pokušavajući da održiš balans u tom teškom poslu?
U većini slučajeva, kada mi je potrebna pauza, u redu mi je da isključim telefon. To se odnosi i na druge. Trudim se da nateram moju mamu da radi to isto, da bude u stanju da napravi pauzu. Iskreno, trudim se da sebe stavim na prvo mesto. Teško je naći tu ravnotežu. Zapravo ne postoji savet koji bih mogao da dam, zato što i sam radim na tome da to otkrijem.Znam da na poslu moraš da deliš teške trenutke. Ali ima li ikakvih pozitivnih iskustava koja su ti se zaista urezala u sećanje?
Ima mnogo toga, i dobrog i lošeg. Desi se i da nas tokom nekog lošeg dana pozove neko ko slavi tri godine trezvenosti, ili se upravo venčao ili dobio prvo dete. Znati da si imao udela u tome je sjajan osećaj. Ljudi svakodnevno umiru od ove bolesti. Ponekad su u pitanju ljudi kojima mi pomažemo. Ponekad oni kojima smo pomagali u prošlosti. To ne možeš da sprečiš. Teško je to prihvatiti.
Reklame
To iskustvo mi je poznato. Znam kroz šta u tom trenutku prolaze, na tom nivou lečenja. Tako da pretpostavljam da to pomaže. U istom smislu, oporavak je svojevrsno iskustvo. U pitanju je ono što u tom trenutku učiš. Bol je ono što je isto. Ono što sam ja onda osećao, oni osećaju sada. Znaš šta hoću da kažem? To je ono što tera ljude da dostignu taj nivo detoksikcije.Koja su tvoja razmišljanja o negativnoj percepciji prema ljudima koji se muče sa zavisnošću?
Da je u pitanju bolest, dokazali su naučnici, lekari, kao i ljudi koji se oporavljaju i to proučavaju. Niko se ne ljuti na obolele od raka. Rak pluća često izaziva izbor, pušenje cigareta. Izabereš da to radiš. Niko na to ne gleda kao na nešto što počinje izborom, odluka da ćeš postati zavisnik se ne donosi na početku. Posle bude prekasno. Pokušavaš da prestaneš, znaš. Koliko god da su ljudi ljuti na zavisnike, zavisnici se dvostruko više ljute sami na sebe. To je jedna od najtežih stvari. Koliko god da ih osuđuješ, oni verovatno sami sebe osuđuju dvostruko više. Ako nemaš ništa lepo da kažeš, onda bolje ćuti.Koje je tvoje mišljenje o odvikavanju uz pomoć lekova?
To kod mene nije upalilo. Najiskrenije, u jednom trenutku mi je od toga bilo još gore, što se tiče depresije. Potpuna apstinencija je nešto što kod mene najbolje funkcioniše. Ima ljudi kod kojih to sjajno funkcioniše – zaista ne mogu ljudima da savetujem da li to da rade ili ne. Ne mislim da bi trebalo da budu stigmatizovani. Ako rade ono što mogu i ostaju živi, neće svakodnevno biti suočeni s rizikom od prekomerne doze. Koga je briga?Koji je značaj lečenja mentalnog zdravlja u okviru ove zajednice?
Definitivno mislim da mentalni problemi i zavisnost idu ruku pod ruku. Ako postoje problemi sa mentalnim zdravljem koji se ne rešavaju, ni zavisnost se verovatno neće rešavati. Čovek se vrti u krug ako se ne pozabavi time i ne rešava oba ova problema. Mislim da mentalna bolest mnogim ljudima ne dozvoljava da ozdrave. Leče samo jednu komponentu.Za šta se nadaš da će ljudi shvatiti gledajući ovaj program?
Da nisu svi koji se muče jednostavno "propalice". Svako ima svoju priču. Svako ima porodicu. Nije u pitanju samo gomila narkomana. To bi svakome moglo da se dogodi. Prestanite da osuđujuete, i počnite da pomažete.Ovaj intervju je blago redigovan i sažet zbog jasnoće. Oni koji se muče s zavisnošću i problemima vezanim za nju mogu da posete zvanični vladin sajt SAMHSA National Helpline, za informacije o lečenju.NAVUČENA NACIJA dostupna je i na VICELAND-u, i na internetu, na VICELAND.com. Ovde možete videti kako da mu pristupite.