Ubistvo Olivera Ivanovića: Šta sve ne znamo godinu dana posle

- Možemo govoriti o nadi, koja postoji od prvog trenutka, da će se pronaći izvršioci i nalogodavci i da će cela priča biti razotkrivena, sve do onog poslednjeg koji je učestvovao u planiranju i izvršenju tog gnusnog dela - Miroslav Ivanović, brat Olivera Ivanović.

Godinu dana od smrti Olivera Ivanovića deo srpske javnosti, na čelu sa opozicijom obeležiće protestom u Beogradu, uz zahtev da se otkriju izvršioci i nalogodavci ubistva kosovskog političara. Šetnja građana će, simbolično, proteći u tišini i ako izuzmemo buku koju napravile političke izajave - kako za unutrašnje tako i spoljne potrebe i Beograda i Prištine - o ubistvu Olivera Ivanovića ne znamo ništa. Tišina.

Vest o ubistvu Olivera Ivanovića pokrenula je lavinu spekulacija i nagađanja po političkim kuloarima, međutim, i godinu dana kasnije, javnost je uskraćena za bilo kakve relevantne informacije o slučaju.

A istoga dana stigla su prva obećanja u vidu reakcije predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je ubistvo ocenio kao teroristički akt i poručio da će se država Srbija u skladu sa tim prema tom aktu i odnositi.

- Srbija će preduzeti sve mere koje su neophodne, a to sam obećao i supruzi Olivera Ivanovića, i pronaći ćemo ubicu ili ubice - rekao je Vučić.

Kosovska policija oglasila se nekoliko dana kasnije, inavela da je preuzela video zapise sa sigurnosnih kamera koje se nalaze na kući u kome je sedište GI SDP, a ispred koje je ubijen Ivanović. Ipak, informacije koje su stigle do javnosti govore da kamere nisu zabeležile ubistvo ivanovića, jer nisu radile.

Obećanja su pljuštala i u narednim mesecima. Predsednik Kosova je sredinom februara poručio da će "istina izaći na videlo, iako će nekoga to boleti".

Zatim je Vučić sredinom marta najavio da će srpske službe oglasiti za dve nedelje sa svojim saznanjima, u julu je ponovo najavio da će u narednim danima izneti informacije u vezi s ubistvom Ivanovića. Nijedno obećanje nije ispunjeno, ali se Vučić jeste oglasio krajem jula, kada je rekao da prvi put imaju "neka operativna saznanja o tome, koja imaju i neke logike”.

U julu se, ponovo, oglasio Tači, sa sličnom izjavom koju je dao u febuaru.

- Slažem se da je prošlo mnogo od ubistva Olivera Ivanovića. Uznemiravajuće je to što nisu još identifikovani počinioci ubistva. Naše institucije rade uporno na tome i sa međunarodnim institucijama, imali smo kontakte i sa srpskim institucijama.

On je poručio da će "ubuduće izaći sa konkretnim rezultatima, zbog kojih će mnogi dobiti glavobolju i na Kosovu i u Beogradu".

Nijedno od ovih obećanja nije ispunjeno.

Tišina obe strane podstakla je nagađanja, gradske abrove, taksiste sa pouzadanim informacijama o ubistvu, i to je bilo očekivano. Međutim niko nije mogao ni da zamisli da će se u sred istrage o ubistvu naći i novinar, priča o otmici, i navodni saučesnici u zločinu. Kao u filmu, pojavio se novinar Belocrkvanskih novosti Stefan Cvetković. On je prvo održao konferenciju za štampu na kojoj je govorio o svojim saznanjima o ubistvu Ivanovića, koja nije medijski ispraćena u velikoj meri, a onda je nestao. U junu je navodno bio otet, kako je tvrdio na jednoj od najčudnijih konferencija za štampu ikada održanih u beogradskom Medija centru.

I negde baš, tu, šest meseci od ubistva Ivanovića, vesti o istrazi, mogućim motivima, su utihnule. Ni u Prištini ni u Beogradu do novembra meseca nije bilo naznaka da je istraga o ubistvu Olivera Ivanovića "živa". A onda su uhapšene tri osobe srpske nacionalnosti, koji se sumnjiče da su pomagali u izvršenju ubistva, i jedna zbog ometanja policije u vršenju službene dužnosti.

Jedno od najkontroverznijih poteza kosovskih vlasti je bilo privođenje sekretarica ubijenog Olivera Ivanovića Silvane Arsović, koja je bila osumnjičena za „pomaganje u izvršenju teškog ubistva“, međutim, ona je zbog nedostatka dokaza puštena na slobodu.

- Privedena je i zadržana 48 časova u pritvoru. Navodno je tužilac mislio da ona bude svedok oko kamera za koje tvrde da nisu radile 12 dana u stranačkim prostorijama SDP-a. Ona je nakon zadržavanja od 48 časova, saslušana i puštena bez ikakvog papira i obrazloženja - rekla je Ksenija Božović, funkcionerka incijative ""Srbija, demokratija, pravda". Ona je rekla da je Silvana Arsović u pritvoru doživela niz neprijatnosti od strane inspektora kosovske policije koji su postupali neprofesionalno i nezakonski.

- Postojao je pritisak na nju koji je išao u pravcu da prizna nešto za šta nije kriva - rekla je Božović.

Ipak u čitavoj zbrci oko hapšenja najviše se izdvojio Milan Radoičić, potpredsednik Srpske liste kojeg je predsednik Aleksandar Vučić označio kao „čoveka broj jedan za odbranu Kosova“. Njega kosovska policija nije pronašla prilikom pokušaja hapšenja zbog sumnje da je učestvovao u organizaciji ubistva.

- Neću im se predati, jer ne želim da budem iskorišćen kao preparirana lutka za pokazivanje onima koji vode specijalni rat protiv Srbije i srpskog naroda ili instrument u zataškavanju nečijeg gnusnog i zločinačkog napada na jednog od srpskih političkih lidera Olivera Ivanovića, posebno zato što oni nisu došli da me odvedu živog. Nisam bio najbliži prijatelj sa Oliverom Ivanovićem, ali nisam ubica i nikakve veze sa ubistvom nemam - naveo je Radoičić nakon što se volšebno pojavio u Beogradu. On je dao izjavu srpskoj policiji, bio je na poligrafu, a predsednik Vučić je u rekao da "sa sigurnošću tvrdi" Radoičić nije ubio Olivera Ivanovića, te da je Priština htela da ubije Radoičića prilikom pokušaja hapšenja.

O aktivnostima Radoičiča pre političke karije malo se zna, KRIK je objavio da je 2009. bio optužen da je kao član međunarodne kriminalne grupe učestvovao u otmici makedonskog biznismena. Oteti čovek, koji je Radoičića prepoznao kao otmičara koji mu je donosio „brufen“ u zatočeništvu, poslednjeg dana suđenja iznenada je promenio iskaz, zbog čega je Radoičić oslobođen.

Hapšenja Srba sa Kosova zbog sumnje da su učestvovali u organizaciji ubistva, i zaoštravanja odnosa Beograda i Prištine, uoči godišnjice ubistva Olivera Ivanovića, ponovo su izbacili političke igre na vrh.

Nakon što je ministarka pravde Srbije Nela Kuburović izjavila da je Priština odbila da sa Beogradom obavi istražne radnje vezane za ubistvo Ivanovića, oglasila se i kancelarija glavnog kosovskog tužioca sa tvrdnjom da Srbija sa njima "nije sarađivala" na rasvetljavanju ubistva.

Kao i da je "Beograd od Pristine zatražio i dobio čaure s lica mesta, ali tužilaštvo još nije dobilo nalaz njihovog veštačenja, niti odgovori vezani za IMEI (International Mobile Equipment Identity), SMS, primljene i pozivane brojeve telefona koje je koristio Ivanović".

Međutim, ministar policije Nebojša Stefanović tvrdi da da iz Prištine tužilaštvu u Beogradu nisu dostavljene originalne čaure već plastični klonovi čaura na osnovu kojih nije moguće obaviti neophodna veštačenja.

Sa Novom godinom, stigle su i nove (dez)informacije. Srpski i kosovski mediji objavili su da jeSpecijalno tužilaštvo Kosova je donelo odluku o proširenju istrage o ubistvu lidera Građanske inicijative SDP, Olivera Ivanovića nakon informacija koje je dobilo od jedne strane obaveštajne agencije, međutim istog dana usledio je demanti kosovskog tužioca Sulje Hodže, koji je potvrdio da je tužilaštvo dobilo određene informacije, ali ne od neke službe, kako su preneli mediji, već od portala Arbrech.info, kao i da nije doneta odluka o proširenju istrage.

I kada se sumira sve što je rečeno i učinjeno o i u istrazi ubistva Olivera Ivanovića dobijamo jedno veliko ništa. Danas javnost nije ništa bliža saznanju ko je osoba koja je 16. januara povukla oroz i ispucala šest metaka u Ivanovića. Ko je to ubistvo naručio?

Ivanović je jako brzo od simbola nepravde koju sprovode kosovske i svetske institucija nad Srbima na Kosovu, postao ljuti opozicionar i protivnik Srpske liste i "neprijatelj" Srba sa KiM. Kampanja protiv njega bila je surova. Otvoreno je govorio o pretnjama. I zato je činjenica da ni 365 dana kasnije nemamo bar naznake o bilo kakvoj istrazi ne samo zabrinjavajuća već i nedopustiva i za srpske i za prištinekse vlasti, čiji je suparnik u političkom ringu bio.