Kako su mladi u Rumuniji neizlaskom na glasanje pobedili na referendumu

Prvobitno objavljeno na VICE Rumunija.

U subotu 6. i u nedelju 7. oktobra, Rumuni su glasali na referendumu, o amandmanu na ustav koji bi redefinsao porodicu kao zajednicu "muškarca i žene", za razliku od više LGBTQ frendli izraza "supružnika", kako trenutno glasi definicija. Referendum je inicirao savez organizacija pod nazivom Koalicija za porodicu, čija je misija bila da "zaštiti tradicionalnu rumunsku porodicu". Ovu inicijativu je takođe snažno podržala i rumunska pravoslavna crkva, većina drugih verskih grupa u Rumuniji, kao i najveće političke stranke.

U pripremama za referendum, Koalicija za porodicu je vodila agresivnu kampanju. Gradovi i sela su bili izlepljeni plakatima i bilbordima sa porukama mržnje protiv LGBTQ zajednice, kao što su, "Ako ne glasaš, dva muškarca će moći da usvoje tvoje dete!". Materijali kampanje su deljeni u crkvama, školama, pa čak i u pakovanjima vekni hleba u prodavnicima. Lider vladajuće partije, Liviu Dragnea, izjavio je na televiziji da je referendum neophodan, zato što "Ljude plaše zemlje gde se legalizuju brakovi između ljudi i životinja“. Vlada je odlučila da referendum traje dva dana, umesto jedan.

U isto vreme, mnogi Rumuni su mislili da je inicijativa za održavanje referenduma anti-demokratska i anti-evropska, kada se u obzir uzme njegov cilj da ograniči prava manjina. LGBTQ pokret u Rumuniji je među svojim pristalicama vodio kampanju za bojkot referenduma, da donji prag procenta broja registrovanih glasača od 30 procenata koji bi izašli na referendum ne bi bio dostignut, i da referendum ne bi bilo legitiman. Strategija kampanje Ne se dokazala kao uspešna – u nedelju oko podne, postalo je jasno da prag neće biti dostignut i da je referendum propao. Na kraju je samo 3,7 miliona ljudi glasalo, što iznosi 21,1 procenat svih Rumuna sa pravom glasa. To ne znači da su gej brakovi u Rumuniji odjednom postali legalni – to samo znači da ih Ustav izričito ne zabranjuje.

Pre referenduma, oni koji su bili protiv su bojkot smatrali rizičnim i kontroverznim. A očigledno je i zbog čega – ne pojaviti se na njemu je lako moglo da znači da ćemo bespomoćno gledati fanatike kako pobeđuju. Da li je bolje glasati i dati legitimitet referendumu za koji misliš da uopšte nije ni trebalo da se održi, ili je bolje ignorisati glasanje, bez uticaja na ishod? Da bih saznala nešto više o tome, razgovarala sam ljudima koji se protive amandmanu, da bih čula zašto su bojkotovali referendum, ili zašto su odlučili da odu na glasanje i glasaju protiv.

Par dana pre referenduma, pitala sam Vlada Viskija, predsednika NVO za zalaganje za LGBTQ prava, MozaiQ, katalizatora iza kampanje za bojkot, zašto su se odlučili za ovu riskantnu strategiju. "Želeli smo da proširimo ideju da ljudska prava ne bi trebalo izlagati glasanju, i da je inicijativa Koalicije za porodicu nelegitimna. Moramo da odbacujemo poruke kojima se širi mržnja i da pokažemo svoju posvećenost demokratskim i evropskim vrednostima. Manjine treba da budu zaštićene, ženska prava na reprodukciju ne treba dovoditi u pitanje, a građanima treba da budu zagarantovane osnovne slobode."

I Aleks Palas, dvadesetosmogodišnji aktivista koji radi u jednoj rumunskoj NVO, takođe je bojkotovao referendum. "Referendum ograničava potencijalna prava LGBTQ zajednice, i kampanja koja mu je prethodila je bila manipulativna, i širila je strah među LGBTQ ljudima. Nije postojala prilika za bele listiće, tako da izlaskom automatski doprinosiš dostizanju donjeg praga. Imao sam osećaj da bi učestvovanje na referendumu dalo legitimitet čitavom poduhvatu", objašnjava on.

Edukator za ljudska prava, Andrej Stupu, 20 godina, deli te stavove. "Za mene je razlog bio taj što sam želeo da istaknem činjenicu da ne odobravam referendum. On mene ne predstavlja, i nisam želeo da izlaznost bude dovoljna. Deluje kao da nisam želeo ni da delujem svestan činjenice da će do referenduma uopšte doći. Takođe sam pročitao i odluku Ustavnog suda Rumunije, u kojoj se kaže da je odbijanje učestvovanja legitiman način da se u ovom slučaju izrazi nečiji stav."

Rares Duisan, 30 godina, službenik jedne korporacije iz Bukurešta, takođe ga je bojkotovao. "Nije imao nikakvog smisla, bili bismo prva zemlja članica EU koja bi otvoreno izrazila mržnju prema manjinama. A to bi bio prvi korak ka daljim sličnim izjašnjavanjima. Mogu da razumem ljude koji su glasali protiv, ali mislim da je poenta bila da broj izašlih na referendumu ne dostigne donji prag koji bi ga učinio validnim“, rekao mi je.

Ali i pored toga, on misli da bi za Rumune ipak bilo bolje da su pratili izlaznost preko vikenda. "Da samo u nedelju shvatili da je kvota ispunjena, morali bismo kolektivno da izađemo na glasanje. Ali ne pre toga."

Dvadesetdevetogodišnja menadžerka kadrovskog odeljenja Ana Marija je odlučila da izađe i glasa, zato što nije mislila da će bojkot uspeti. "Glasala sam protiv, s obzirom na političku klimu – način na koji otvoreno lažu na televiziji, kako nam se sprema prevara. Liviu Dragnea, vođa vladajuće partije je i ranije bio osuđivan zbog izbornih prevara, a pravila za ovaj referendum su promenili u poslednji čas – odlučili su da ne može da se glasa elektronski, i produžili referendum na dva dana. Glasala sam zbog toga što im uopšte nisam verovala."

I četrdesetjednogodišnji istoričar Madalin Hodor je takođe glasao, zato što veruje da ovakve bitke treba da se vode u kabinama za glasanje, a ne od kuće. Bio je zabrinut da će vladajuća partija i Koalicija za porodicu itekako uspeti da mobilišu mase, a smatrao je da je donji prag od 30 posto ionako nizak. A što je još važnije, kaže on, "Bojkot ne samo da bi im omogućio da govore šta žele, već bi nametnuo njihovu volju onima koji su bojkotovali. Povlačenje bi značilo da odbijamo da se borimo protiv njih. U pitanju su lični izbor i moralna higijena", nastavlja on. "Ako želim da se suprotstavim kršenju ljudskih prava, mislim da moram da to činim javno, tamo gde je to bitno."

Iako je bojkot bio rizičan potez i strategija koja je podelila glasače koji su se suprotstavljali referendumu, ovog puta je u Rumuniji uspeo. Mada, jasno je da učinak iz prošlosti nije garancija za buduće rezultate.