Sesti ili čučnuti u javnom WC-u?

Niko ne voli da piški u javnosti, ali zovu prirode bešika ne može da odoli, makar toalet smrdeo kao zapostavljena štala i izgledao kao poprište eksplozije. Čeka te teška dilema: da li da piškiš čučeći i tako blago povećaš rizik od urinarne infekcije, ili da spustiš dupe na tu toksičnu površinu?

Možda je, kad kreneš u bacilima preplavljeno javno kupatilo, najvažnije od svega da znaš da ti je dupe prirodna izolacija od mikroba. Dobro, možda ne samo dupe ali koža na njemu – ako nema otvorenih rana – izuzetno je otporna na sve zaraze. „Koža je značajan deo našeg imunog sistema, nju mikroorganizmi veoma teško prolaze", kaže Ameš Adalja iz Džon Hopkins centra za zdravstvenu bezbednost. „Verovatnoća zaraze preko WC šolje izuzetno je niska."

Druga važna činjenica koju treba držati u glavi: javni WC nije ni više ni manje zarazan od bilo kog drugog javnog prostora. „Izmišljena je ta distinkcija po kojoj u kupatilu zaraza vreba više nego u drugim prostorijama", objašnjava Adalja. Osim ako vam je imuni sistem već oslabljen, virus ćete podjednako lako zaraziti od kvake, kancelarijskog stola, ruke prijatelja, ili daske na šolji. On dodaje da se više bakterija nalazi u svakoj travnatoj površini ili u jednoj čaši morske vode nego u prosečnom kupatilu.

„Ljudi su neurotični po pitanju javnih kupatila, a ne shvataju da su njihove ideje o sterilnosti svih drugih prostorija potpuno neosnovane." Kažu da nije ništa bolje ni u kućnom kupatilu, gde se neuporedivo češće peru zubi, stavlja šminka, i pije voda dok bakterije prekrivaju sve moguće površine još od kako je poslednji put povučena voda. Adalja preporučuje da se ruke redovno peru vodom i sapunom, ali ne antibakterijskim sapunima i gelovima jer oni samo pomažu razvoju bakterija otpornih na antibiotike.

Recimo da te još drži strah od sedenja, pa se odlučiš da zauzmeš čučeći položaj iznad šolje, možda zato što neko prethodno nije obrisao ono što je isprskao. Kojim se rizicima bešika izlaže u tom položaju? Aleks Štejnšliger iz Njujorškog udruženja urologa objašnjava da je bešika praktično jedan mišić; kad je puna, stegnemo taj mišić da bismo istisnuli urin, a kad završimo mišić se ponovo opušta. Čučanj iznad WC šolje neprirodno opterećuje mišiće bešike i perineuma, što ponekad spreči kompletno pražnjenje ili izaziva grčenje mišića.

Pošto jednim delom koristiš mišiće bešike da održiš ravnotežu u čučnju, moguće je da se u njoj urin zadrži i posle mokrenja. Takođe, „ako se bešika opterećuje duže vreme, mišići postepeno gube na funkcionalnosti, pa sa vremenom sve teže izbacuju mokraću", kaže Štejnšliger. Bešike koje se ne isprazne u potpunosti često su izložene riziku od urinarnih infekcija (UTI), ali osim u nekim apsurdno malo verovatnim slučajevima u kojima sveže prosute telesne tečnosti dolaze u kontakt sa otvorenim ranama, minimalan je rizik od zaraze seksualno prenosivim bolestima i virusima.

Slobodno spusti dupe na dasku; pre ćeš se inficirati ako neko na poslu ne pere ruke a prehlađen je, ili ako slinavo dete pipa korpu u supermarketu koju posle ti podigneš. „Živimo u svetu kojim vladaju bakterije. Naivno je misliti da je moguće opstati u sterilnom okruženju", kaže Adalja. Mikrobi više pomažu zdravlju nego što mu štete.

Osim u slučaju da previše često čučiš u toaletu ili trpiš kad ti se piški, ne bi trebalo da ti povremeni čučanj iznad šolje izazove bilo kakve probleme sa mišićima bešike. „Generalno govoreći, ljudska bešika je veoma izdržljiva. Da bi joj naškodio, čovek bi morao da radi nešto štetno veoma dugo i uporno", kaže Štejnšliger.

Još na VICE.com:

Seks u javnim toaletima me je napravio ovakvim kakav sam

Seks u javnom WC-u, od sjaja do očaja

Vrelo vlažno leto: Odakle toliko seksa na javnim mestima?