Šta se desi kada se na jednom mestu okupi 6.000 neonacista

Tamnosivo nebo se nadvilo nad mali nemački grad Temar, u državi Tiringija, 15. jula 2017. kada se 6.000 neonacista okupilo na najvećom ekstremno desničarskom festivalu u zemlji u proteklih deset godina. Izgleda da sunce nema vremena za ova sranja. Fotografkinja Sara Lenert i ja imamo – iako smo se zaglavili u saobraćaju na putu do festivala, a što smo bliži, gužva je sve veća.

Sa obe strane naših kola, na stotine muškaraca hodaju u majicama sa upadlijvim sloganima koji slave Hitlera i nacizam – na primer, "Wer A sagt, muss auch Dolf sagen" („Ko god kaže A, mora da kaže i Dolf", što je igra reči sa jednom starom nemačkom poslovicom). Stiskaju svoje limenke piva, i generalno ne deluju preterano opušteno, niti spremno za zabavu. Poslednjih deset kilometara policijski kontrolni punktovi su se smenjivali jedni za drugim, ali ovde policajaca nema ni na vidiku, oko nas su samo neonacisti. Fotografkinja i ja spuštamo prozore dok se približavamo događaju koji se zove Rok protiv Überfremdung-a ( Überfremdung je specifična nemačka reč, koja bi grubo mogla da se prevede kao preplavljeni strancima).

Organizatori su izabrali da održe festival u Tiringiji, zato što u njoj postoji velika zajednica ekstremnih desničara. „Tokom izbegličke krize, kod nas niko nije potražio azil, ponosno je izjavio gradonačelnik Temara za Špigl onlajn. „Samo 2,7 odsto naše populacije čine stranci, koji su veoma dobro integrisani".

Danas će posetioci festivala biti počašćeni nastupima benda Stahlgewitter („Čelična oluja"), čiji se tekstovi fokusiraju na slavu i moć Hitlerove vojske – i novog benda Mihaela Regenera. Regener je bivši pevač Landsera, najčuvenije nemačke neonacističke grupe. Landser je 2003. zabranjen, i proglašen je kriminalnom organizacijom. Regener je osuđen na tri godine zatvora, zbog izazivanja nasilja nad jevrejskom zajednicom.

Spisak predviđenih govornika sadrži najistaknutije aktiviste ekstremne desnice u zemlji – članove najvećih nemačkih nacionalističkih partija – NPD, Die Rehte, Der Drite Veg, i i lokalnih desničarskih organizacija, kao što je Tagida. Čak će se i ruska organizacija borilačkih veština, Beli reks, koja podučava nacionaliste kako da se bore, pojaviti na sceni.

Najiskrenije, ovoliko mnogo neonacista na jednom mestu me plaši. Na Roku za Nemačku, sličnom događaju koji je održan u obližnjem gradu Geri, pojavilo se oko 800 neonacista. Danas je oko 6000 njih došlo iz svih krajeva zemlje, da proslave svoja uverenja uz pesme najfašističkijih bendova u zemlji.

Izlazimo iz kola i odlazimo u malu šetnju. Deluje kao da su svi posetioci festivala dobili uputstvo kako da se obuku – obrijane glave, farmerke i crne majice sa nekim starim nemačkim natpisom. Muškarci daju sve od sebe da deluju što opasnije, hodajući unaokoloko toliko kruto, kao da stiskaju dupeta da bi zadržali svu mržnju u sebi.

Pre nego što odu na festival, mnogi posetioci svrate u pab Zlatni lav, dobro poznato neonacističko svratište u ovom kraju. Njegov vlasnik je organizator događaja, Tomi Frenk, političar NPD-a, poznat po osnivanju „građanske odbrane", i organizaciji marševa sa bakljama u svom rodnom gradu Šlesingenu, udaljenom oko deset kilometara odatle.

Na Frenkovom sajtu možete da kupite samostrele i mačete, kao i nalepnice na kojima piše „Volim HTLR-a". „Upotreba reči 'Hitler' bi mogla da bude nezakonita", rekao je Frenk lokalnom voditelju vesti, ali 'HTLR' znači dom, tradicija, odanost i poštovanje, zašto bi neko to zabranio"? Sudeći po ogromnom crnom Hameru parkiranom ispred paba, posao mu dobro ide. Na Hitlerov rođendan, 20. aprila, u pabu su se služile šnicle i salutiralo se nacisitičkim pozdravom „Hajl Hitler". Interesovanje je bilo toliko veliko, da je Frenk morao da prodaje rezervacije.

Stojeći u centru Temara, ne biste znali da se sprema ovaj događaj. Policija je blokirala glavnu ulicu, u pokušaju da drži neonaciste podalje od većine od 3000 stanovnika ovog grada. Ali grad deluje napušteno – većina ulaznih vrata su zatvorena i zavese su navučene. Supermarket je zatvoren za danas, i lokalna nedeljna buvlja pijaca je otkazana.

U blizini mesta održavanja festivala, jedan čovek kosi svoj travnjak. Upoznao je svoju ženu pre 30 godina u pabu koji je sada pun fašista. Kaže mi da se, iako više ne odlazi u pab, navikao na sve te nacionaliste u toj oblasti. „Oni su ljudi kao ti i ja", kaže on. Malo dalje, niže niz ulicu, jedan čovek u papučama ne može da sakrije svoju frustraciju. „Ekstremni desničari bi trebalo da odu na neko drugo mesto", kaže on. „Većina ljudi ovde samo želi da se posle vikenda život vrati u normalu".

Pre Hitlerovog dolaska na vlast, Temar je bio doma velike jevrejske zajednice. Po celom gradu mogu da se nađu obeležja poslednjih prebivališta jevreja ubijenih u holokaustu. Neki lokalni stanovnici sa kojima sam razgovarao misle da bi trebalo da se preduzme nešto više da Temar prestane da bude sastajalište rasista. Gradsko veće je pokušalo da spreči Bodoa Dresela – bivšeg člana desničarkse političke partije AfD – da ustupi svoju livadu organizatorima festivala, ali sud je presudio da je događaj legalan i da ne može da bude zabranjen.

Dok se festival zahuktava, grupa lokalnih demonstranata se okupila u blizini, nakon protestne šetnje po ulicama Temara. To nije jedini znak protesta – antinacistički plakati i znaci vise sa bandera po čitavom gradu.

Oko 20 novinara stoji sa obe strane glavne ulice koja povezuje parking sa ulazom na festival. Ljudi koji ulaze su došli sa svih strana Evrope – neki nose obeležja Krvi i časti, britanske neonacističke organizacije koja je zabranjena u Nemačkoj. Neki su nalepnicama pokrili svoje tetovaže nelegalnih obeležja. Dok prolaze pored, neki poziraju pred kamerama kao da su na crvenom tepihu. Drugi nisu toliko prijateljski nastrojeni: „Kopilad", jedan od njih viče na nas. „Pobiću vas", preti drugi. Neki nam samo pokazuju srednji prst.

Čini se da je njihov bes posebno usmeren na žene. Povici „droljo" i „jebaću te" odzvanjaju u redovnim intervalima. Pljuju fotografkinju, dok jednoj ženi sa maramom na glavi prete i nazivaju je „čistačicom". Kolona nacista nastavlja da promiče čitavo popodne – njihov broj je iznenadio čak i organizatore, koji su morali da premeste zaštitnu ogradu na ivicu terena, da bi bilo više mesta za posetioce.

Te crne barijere su tu da bi nam blokirale pogled na festival – iako je teško ne uočiti sve te zastave koje asociraju na Treći Rajh. Na ulazu u veliki, beli šator, koji prekriva binu, stotine policajaca dovedenih iz svih krajeva Nemačke pretresaju sve posetioce, tražeći oružje. Doveli su čak i vodeni top, u slučaju nemira. Troškove ovog dodatnog obezbeđenja plaćaju poreski obveznici Tiringije – dok će organizatori, pored 6000 posetilaca koji su kartu platili 40 dolara, samo na kartama zaraditi preko 200 hiljada dolara.

Sa mesta na ulici na kojem ja stojim, teško je razaznati muziku sa koncerta, ali čujemo periodične uzvike podrške Hitlerovom zameniku Rudolfu Hesu, i parolu „Slobodni, društveni i nacionalisti". U jednom trenutku, jedna od retkih žena koje su prisustvovale festivalu, penje se preko ograde i kreće u napad na fotografe, ali policija interveniše. „Imam dvoje dece", viče ona, dok je policajci odvode. „Želim svoju privatnost".

U svojoj maloj bašti na drugoj strani ulice, jedan čovek urla da bi novinari trebalo da ostave neonaciste na miru. „Na kraju krajeva, šta mi tu možemo"? To je izgleda generalno stav mnogih u ovoj oblasti. Mnogi lokalci misle da ih treba ostaviti na miru, dokle god ne postane nasilno, kao na protestima protiv G20 u Hamburgu – i sutradan će sve ponovo biti normalno.

Ali nije tako jednostavno. Mržnja neće nestati kada se festival završi. Nastupajuće subote, 29. jula, otići će na Rok za identitet, sličan događaj na istoj lokaciji koji je prošle godine privukao 3500 ljudi. Jedan od bendova, Frontalkraft, će pevati: „Tamna će biti noć u kojoj ćemo napasti / Beli su ljudi koji će odneti pobedu za Nemačku / Crvena je krv na pločniku".

Do kraja festivala, policija je uhapsila 46 ljudi za zločine kao što su telesne povrede, uništavanje imovine, posedovanje neregistrovanog naoružanja, i zabranjenih simbola i gestova – među kojima je bio i nacistički pozdrav jednog od izvođača na bini.

Nemačka 2017. nije samo mesto gde su ozakonjeni gej brakovi i kanabis, već i mesto gde se odvijaju ovakvi događaji. Uveče smo krenuli odatle – jureći 160 kilometara na sat autoputem, iza sebe ostavljajući hiljade ljudi u ogromnom, belom šatoru u Temaru, desnih ruku podignutih u Hitlerov pozdrav, koji viču „Hajl! Hajl! Hajl", dok odmiče noć.

Još na VICE.com

Bokserska karijera bivšeg naciste i SS regruta, Erika Plezantsa

Na Dunavu kod Negotina isplivala nacistička ratna flota

Seks sa neprijateljem: prostitucija tokom nacističke okupacije Srbije