Znam da zvuči ludo, ali molim vas da pokrijete kameru na kompjuteru

Oduvek sam mislila da su ljudi koji lepe traku preko kamere na laptopu teoretičari zavera u najboljem slučaju, ili patološki narcisi u najgorem. Kad god bih primetila da prijatelj ili kolega pokriva svoj vebkem nalepnicom, osetila bih se ponosnom što još uvek nisam dospela do tog nivoa umišljenosti na kom ću pretpostaviti da ruske hakere jako zanima šta se dešava na mom MekBuku pa me gledaju kako satima tužno skrolujem kroz onlajn kataloge kozmetike, u onom nezgodno horizontalnom položaju koji se bez izuzetka završava tako što vam ceo uređaj padne na nos.

Ali moram da objavim da sam se posle opsežnog istraživanja predomislila. Priznajem da nisam bila u pravu (samo) po ovom pitanju. Bukvalno svi bi trebalo da prekriju kameru dok su na internetu. U idealnom slučaju bismo sve uređaje pobacali u okean, ali ako to već nećemo, onda bi bar trebalo da se informišemo kako se hakuju kamere.

Zato što se to stvarno dešava! Isto kao u „1984."!

MOGLO BI I VAMA DA SE DESI

Vebkem hakovanje je sasvim stvarna, svakodnevna pojava, tvrde rezultati istraživanja nedavno sprovedenog u vašingtonskom ICIT (Institutu za kritičnu tehnološku infrastrukturu). Naučnici ističu da „Praktično svaki računar, telefon ili drugi prenosivi uređaj povezan sa internetom ima ugrađenu kameru i mikrofon, koju izvesni akteri mogu upotrebiti za nadzor i špijunažu. Maliciozni softver kao što je NanoCore RAT odnosno Nuclear RAT 2.0, hakeri, skripteri, i razne državne službe mogu da sa daljine pristupe uređajima da bi nadzirali aktivnosti pojedinih korisnika ili čitavih organizacija".

Džejms Skot, glavni autor ovog rada, kaže da smo pretnji svi izloženi. „Kontrolisati kameru uređaja prilično je lako čak i za ne naročito sofisticirane hakere, tako da su u opticaju različiti motivi. Prezira vredni skripteri možda žele da gledaju decu, tinejdžere, čak i odrasle. Sajber-kriminalci možda ciljaju određene pojedince ili organizacije koje bi hteli da finansijski zloupotrebe. Geopolitički motivisane agenture kompromituju zvaničnike vlade putem privatnih podataka ili audio zapisa", kaže on.

„Većina prosečnih korisnika, od novinara do direktora agencija, misle da je nepotrebno ili ekstravagantno prekrivati kameru jer nisu svesni koliko se lako izvodi ova vrsta napada i koliko su podložni pretnji od stranih lica. Neki jesu načelno svesni pretnje ali ipak ne rade ništa jer misle da nisu dovoljno poželjna meta, a u stvari je svako od nas poželjna meta za ponekog napadača."

ALI NE, STVARNO

Recimo da vam to što su IT stručnjaci izneli detaljnu analizu jedne od najprisutnijih a zanemarenih sajber pretnji na svetu nije dovoljno da zalepite traku preko kamere koju ionako nikad ne koristite. U tom slučaju, evo horor priče koje će vam promeniti mišljenje.

Kesidi Vulf, tinejdž model i pobednica izbora za mis, 2014. je otkrila da je haker već više od godinu dana nadgleda preko kamere na laptopu.

„Zabeležio je koje sam tastere pritiskala na tastaturi pa je tako otkrio sve moje lozinke i sajtove koje posećujem. Što je najužasnije, imao je pristup mojoj kameri 24 časa dnevno", objasnila je Kesidi kasnije u tekstu za Teen Vogue. „Laptop mi je stajao na podu uključen jer sam puštala muziku dok učim, presvlačim se, idem na tuširanje – sve je to on mogao da vidi."

Takođe 2014., Motherboard je pisao o sajtu za striming koji je javno nudi ona uvid sadržaj prikupljen sa stotine hiljada privatnih veb kamera da bi tako „ukazao na" propuste u obezbeđenju i istakao koliko je važno menjati lozinke. Godinu dana kasnije, ženi iz Toronta anonimno su poslali snimak na kom ona i njen dečko gledaju Netfliks. Policija je bila nemoćna.

Ipak, većina ovakvih slučajeva se ne prijavljuje jer većina korisnika nema pojma da ih neko hakuje – sve dok im ne stigne poruka u kojoj se zahteva velika količina novca da snimak njihove posete nekom osrednjem porno sajtu ne bi završio na Fejsbuku.

NIJE SVE DO KAMERE

Znate šta je vebkem, zar ne? Vidite iznad ekrana laptopa onaj majušni krug? Baš je sladak. Služi za Skajpovanje sa bakom i slične stvari… Šta kažete? Čitate ovo na telefonu? Na pametnom telefonu koji ima čak dve kamere, na koji niste instalirali nikakav VPN softver? Baš zanimljivo!

Aktivisti za sajber bezbednost kažu da su ranjive kamere telefona podjednako važan problem kao i ranjive kamere laptopa – ako ne i veći. „Telefonske kamere su još ugroženije od onih na PC uređajima zato što većina korisnika mobilnih uređaja ne primenjuje ni osnovne bezbednosne mere – antimalver, fajrvol, VPN – i zato što veliki broj aplikacija zahteva pristup kameri. Svaka aplikacija koju skinete mogla bi da bude zaražena malverom već kod prvog daunloda ili naknadno", objašnjava Skot.

Pa šta da radimo? Lepljivom trakom na selfi kameru, ne deluje kao praktično rešenje? „Korisnici mobilne telefonije trebalo bi da skinu pouzdane anti-malver programe, da pažljivo biraju šta skidaju, i razmisle o tome da li je nekoj aplikaciji zaista potreban pristup kameri, mikrofonu, i drugim servisima telefona", kaže Skot.

„Uz sve to, trebalo bi da kameru telefona pokriju prigodnim futrolama koje ne oštećuju sočivo i ne ostavljaju trag lepka. Mnogo je lakše ako uređaj samo izvučete iz futrole tek kad vam je kamera potrebna."

SVE OVO IDE NIZBRDO

Proizvođači laptopa i mobilnih telefona nemaju nikakvu motivaciju da učine svoje kamere manje ranjivim. Sve dok se to ne uradi, moraćete da se oslanjate na futrole.

„Pretnja svakako raste i nastaviće da raste sve dok korisnici ne počnu da pritiskaju proizvođače u dovoljnoj meri da izdejstvuju bezbedne uređaje", kaže Skot.

„Setite se da su do pre samo par godina telefoni imali po jednu kameru, ne dve. Nije svaka porodica imala gejming konzolu koja prati i snima njihove dnevne aktivnosti. U budućnosti, sve će više uređaja snimati šta korisnici rade, pa bi bilo dobro da se na vreme zapitamo kakav bi to efekat moglo da ima na naš život, i da li bi trebalo da nešto učinimo da bismo sprečili sajber-napadače da nas nadziru sa daljine."

Izguglala sam vam gde se mogu nabaviti jeftine futrole za kameru.