Ljube se sever i jug - pop hitovi koji su inspirisali domaće navijačke pesme

Pre jedno dve godine, doveo sam par drugara – stranaca – na Zvezdinu evroligašku utakmicu. Kad je sa razglasa počela da trešti ona „Zvezda mi je sve", jedan od njih je počeo da se kikoće. Pitam ga o čemu je reč, a on će, brate, iskopirali ste „Every Breath You Take" za klupsku himnu. Ja tu stanem i razmislim…i stvarno, po prvi put u životu mi sine da je jedna od Zvezdinih himni (a ima ih realno nekoliko ovih dana) „skinut" veliki hit The Police s početka osamdesetih.

Pop muzika, bilo domaća, bilo strana, je nekako uvek pronalazila put do navijačkih srca. Tokom leta 2016. i EP u fudbalu u Francuskoj, pravi mali internet bum napravili su simpatizeri prvo Vigana, pa onda i Severne Irske koji su Galin vanvremenskih hit iz devedesetih „Freed from Desire" pretvorili u „Will Grigg's on Fire". Navijači Mančester Sitija su često pevali „Wonderwall" od Oasisa, Nemanja Vidić je na „Old Trafordu" imao svoju verziju klasičnog italijanskog šlagera „Nel Blu Dipinto di Blu", i tako dalje i tako bliže.

Rešio sam da se malo pozabavim fenomenom navijačkih obrada pop muzike na domaćim stadionima. Istorijski gledano, toga je bilo otkako je na stadionima počelo da se organizovano navija, ali je u ovo moderno vreme primera sve više i više. Napravio sam jedan mali presek nekih tribinskih hitova, pa neka posluži za početak nekih budućih diskusija.

Pre nego što krenemo, moram samo da kažem da sam iz obzira izuzeo pesme koje direktno vređaju nekog rivala ili protivnika. Znam, znam, baš u tim „lošim" pesmicama često ima dovitljivih prozivki, ali neka barem prvo izdanje ove navijačke pesmarice bude neutralno. Što znači da se na listi neće naći obrada velikog hita grupe Alisa „Sanja" premijerno ispevana treneru Aci Petroviću kada je sa španskom Kaha San Fernando došao u Beograd devedesetih (spominju se jedna velika evropska reka i njegov pokojni brat), kao ni mnogi drugi „evergrin" momenti severa i juga.

"…DAJ GOL GLAVOM!"

Počinjemo pregled sa jednim klasikom. Krajem devedesetih i početkom novog veka, Mihajlo Pjanović je sa dosta uspeha branio boje Crvene Zvezde, za koju je u 111 zvaničnih utakmica postigao čak 80 golova. „Pjana", inače rodom iz Prijepolja, je počeo da gori mreže domaćih rivala bukvalno čim je stigao iz OFK Beograda – kada je u Zvezdu za trenera došao i Slavoljub Muslin, počeli su da stižu i trofeji. Ali to je neka druga priča.

Pjanović je od Zvezdinog „severa" dobio i tu počast da ga navijači opevaju. Na melodiju starog hita „Mambo Italiano", Delije su pevale :

Hej Pjano! Skoči, daj gol glavom!

Mambo Italiano je prilično matora numera. Napisao ju je Bob Meril 1954. i namenio pevačici Rozmeri Kluni, a pesma je pripadala tada popularnom talasu anglo-italijanskih „poskočica" (kao npr. i dan danas popularni šlageri That's Amore Dina Martina ili Buonasera, Signorina Luija Prime).

Originalni tekst…pa…takoreći ne postoji. Mislim, postoji neka ideja, dok autor ne krene da nonsensično rimuje stvari kao što su „tarantela" i „mocarela"…ali koga briga. Realno, Mambo Italiano se i danas provlači kroz medije, ima ga na nekoj reklami koju često spazim na TV, a motiv sa „Pjanom" je odavno u istorijskom arhivu. Ipak, interesantna varijacija na temu to beše.

Zanimljivo je inače dodati da je Bob Meril bio irskog porekla, a Rozmeri Kluni jevrejskog – suprotno već spomenutoj gospodi Martinu i Primi koji su bili punokrvni Italijani. Kupcima ploča ovo, očigledno, nije smetalo niti ih je zanimalo – samo dok se spominje dovoljno italijanskih reči u ikakvoj smislenoj rimi, sve može.

„ŠALALALALAAAA"

Ne, nije reč o pesmi Električnog Orgazma sa albuma „Distorzija". Znate i sami kakav je rezime Dušana Vujoševića na klupi KK Partizan – brojne titule, srpske, jadranske, dva Fajnal Fora Evrolige, jedan kup Koraća (onaj međunarodni)…Grobari su svoju zahvalnost izražavali, između ostalog, i ovom pesmicom :

Dule Vujošević, šalalala Duuule Vuuujošević, šaaaaaala-la-la-la

Melodija koja je iskorišćena za ovu navijačku zahvalnicu je „Brown Girl in the Ring", širem auditorijumu poznata u izvedbi popularnog disko benda Boney M. Po sredi je, inače, stara karipska dečja pesmica (najverovatnije poreklom sa Jamajke). Verzija Boney M je i dan danas najpoznatija – pre njih, pesmu su sminili i karipski muzičari Malcolm's Locks i Exuma, ovi prvi su se čak nešto i sporili sa disko ikonama sedamdesetih, međutim, narod ipak pre svih pamti karipsko-nemačko čedo producenta Franka Farijana.

Vredi ovde istaknuti i da se ista melodija svojevremeno adaptirala za Nikolu Pekovića, doduše, u nešto „bezobraznijem" aranžmanu u kojem se spominje i izvesna pevačica narodne muzike. Ako vas baš zanima o kome je reč a ne znate, YT search će vam odradi pos'o.

Sad me, doduše, zanima, kome se prvom pevalo, Duletu ili Pekmenu?

„ IGRA VOŠA K'O BARSA!"

Nisam upućen kada je ovo počelo da se peva na „Karađorđu", ali je svakako vrlo simpatično. Kad god Vojvodina poveže par dobrih rezultata, i ova pesma koju „Firmaši" posvećuju svojoj ekipi nekako ispliva u medijsku žižu :

Ćiri-bu, ćiri-ba,

igra Voša k'o Barsa, pobede redom niže, titula sve je bliže,

dugo je, dugo čekam ja.

Ima li išta vojvođanskije od Garavog Sokaka? Meni je uvek prva asocijacija na Vojvodinu, barem muzički – Garavi Sokak. Ostali su se nekako previše internacionalizovali, ili njihov zvuk ne odražava tu poetiku ravnice koja je prisutna u Banetovoj lirici. Da, znam, Balašević i tako to, al' on je nekako generalno primenljiv na sve ljude koji govore derivatima srpsko-hrvatskog jezika. Garavi Sokak deluje usko.

Nije, stoga, ni nelogično da su popularni „slaninari" izabrali baš jednu od njihovih numera za tribinski prepev, i moram priznati da zvuči krajnje simpatično. Numera „Ćiri-bu, Ćiri-ba" izašla je na četvrtom albumu novosadske grupe naslovljenom „Da se Vrate Srećni Dani", koji je svetlost dana ugledao 1992. Muziku i tekst, naravno, potpisuje neponovljivi Bane Krstić.

Inače, Garavi Sokak se nije uvek zvao Garavi Sokak. Originalni naziv grupe bio je…pazite sada… Seks. Pod tom firmom izdali su jedan singl 1986. („Sećam se"/"Bejbe"), pa su, kako navodi Yu Rock Enciklopedija Petra Janjatovića, Banetovi religiozno nastrojeni roditelji urgirali da se ovo ime ipak promeni u štogođ pristojnije.

„…BAŠ NAJVIŠE NA SVETU!"

Još se sećam kako mi prijatelj šalje SMS poruku dok sam u Pioniru. „Brate, jel' vi to pevate Zanu?!". Vaistinu, pevala se Zana :

Zvezdo ti to znaš, da uvek kad igraš ja proćiću, čitavu planetu, Bila noć il' dan, java ili san, ja volim…te najviše na svetu…

U originalu, ova Zanina numera (čiji je tekst napisala Zana Nimani lično) zove se „Osećam i Znam", i zatvara kultni album iz 1983. „Natrag na Voz", na kojem se nalaze mega-hitovi kakvi su „Jabuke i Vino", „Mladiću Moj" i drugi. Reč je o lepoj, snenoj baladici sa blagim fanki aranžmanom, i iskren da budem potpuno mi je fantastično da je neko baš ovu pesmu odabrao da od nje napravi navijačku. Ali čudni su putevi tribinski.

Kada se ova pesma „proslavila" prošle sezone, jedan domaći portal kontaktirao je Zorana „Žiku" Živanovića koji je autor muzike – njegov komentar je da mu je drago što je pesma zaživela na sportskim manifestacijama, iako je on, je li, Grobar.

A da je pesma dobila na popularnosti, itekako jeste. Mislim, mogli ste da je čujete i do sad po radiju, ali sada…idite na YT pa čitajte komentare. Niko tamo nije došao zbog Zaninog umilnog glasa. Što je u neku ruku i šteta (autor je veliki ljubitelj Nimani-era Zane).

"DOBRO PAMTIM SVE…"

Sad, moj drugar se prenerazio kad je čuo Zanu na tribini. A ja kad sam čuo Fit? Pa još kod grobara? Ček, da načuljim uši…šta oni to pevaju?

Dobro pamtim sve, Sve što bilo je, ooo Svud sam iš'o da bih njega bodrio Kada umrem reći će, Grobar bio je, ooo I Partizan jedino je voleo

Riječka grupa Fit bila je osamdesetih svojevrstan kuriozitet – bili su popularniji u Srbiji nego u svom matičnom regionu. Snimili su dva albuma za PGP pre nego što je SFRJ otišla k vragu, čak i snimili jedan spot u Knez Mihajlovoj - ja se sećam da sam se kao mali baš šokirao kada sam čuo da nisu Beograđani.

„Zaboraviću sve" (kako se ova pesma zove u originalu) jedan je od dva velika hita sa ploče „Daj Mi Ruku" iz 1989. (drugi bi bio onaj spomenuti spot iz Knez Mihajlove, „Zvoni Telefon" tj. obrada Blondie koji su pak obradili neke Australijance). Kao što vidite, Grobari tj. Grupa JNA, njihov zvanični pank rok bend su riječku melanholiju, u kojoj pevač Davor Lukas želi sve da zaboravi, okrenuli u epsku narodnu pesmu u kojoj rade upravo ono obratno – dobro pamte sve, time ističući slavnu prošlost svog kluba.

Iako znate da nemam previše veze sa crno-belim svetom (osim onog u kojem se nalazi Davorin Bogović), „Dobro Pamtim Sve" je savršen primer navijačke adaptacije nekog domaćeg hita. Tekst je pravi navijački, govori iz srca, ne vređa nikoga, i slavi tu herojsku istrajnost srpskog ljubitelja sporta. Štaviše, da budem iskren, žao mi je što su se oni setili toga pre nas. Mislim, okej, mi imamo Zanu. Da, znam, nije isto. Ali neka ostane na tome.

Eto, neka to bude to za početak. Siguran sam da sam svašta preskočio, ali dobro, to je i logično kada se nabrajaju stvari. Takođe, nisam se bavio navijačima mimo „velike trojke" – ko zna, možda Užičani ili Čačani ili Nišlije imaju neku gotivnu „obradu". Biće za sledeći put.

Još na VICE.com

Domaće pesme koje će vas uraditi

Britanske navijačke grupe mešaju ultradesničarske elemente sa multikulturalizmom

Razgovarao sam sa slepim navijačem o tome kako mu je na utakmicama Zvezde