'Igra prestola' je uništila gotovo svakog lika

Veliki spojleri su pred vama.

Tokom poslednjih minuta Serseinog života, je momenat u kom ona isplače savršen kratak pregled ove epizode:

“Ne ovako.”

Šta mogu da kažem o petoj epizodi osme sezone, “The Bells,” a da nije nalik Drogonovom razaranju. Gledaocima su u suštini obećavali dovođenje Deneris bliže Gvozdenom prestolu. Ali prvih pola sata je bila duga izdaja koja se završila pogubljenjem Lorda Varisa zmajem. Ove minute su takođe napravile jaz u (sad incestnoj) romansi Deneris i Džona Snoua. Kasnije Tirion oslobađa svog brata Džejmija uz predlog da nađe Sesei i da pobegnu u nov život, kao da to nije poslednja Najgluplja Ideja Ikada kraljičine Ruke.

A onda su nam predstavili Ludu kraljicu Deneris, koja je spalila Kraljevu luku do pepela - uključijući i decu - uz antiklimatične smrti koje bi posramile smrt Noćnog kralja. Bila je to. neverovatna sekvenca, brilijantno snimljena, uznemirujuća do zla boga, dobro odglumljena… i jednostavno užasno napisana.

Tokom godina fanovi Igre prestola su se navikli da šou vadi svaku dobru stvar u likovima tako što izvlači ono najgore iz njih. Prošla je gotovo decenija od Neda Starka, tako da je to dovoljno daleko. Ali sve do sedme sezone, ove odluke su uglavnom bile opravdane putanjama likova koje su bile konzistentne i pratile su. logiku. Bilo je ok kada je Ned odsečena glava jer je bio pravična budala koja je očekivala da će ga slovo zakona spasiti. Rob Stark je ubijen jer je bio romantik (i takođe zato što je očekivao da će ga spasiti slovo zakona). Sersei je bila zlikovac jer ste razumeli zašto je bila takva. Prokletstvo, čak je i klinac koji je ubio Džon Snoua dobio dovoljno epizoda posvećenih njogovom viđenju stvari i mogućoj izdaji.

Iako ne mogu da iskažem dovoljno dobro koliko je razočaravajuća ova sezona bila, Igra prestola je napravila poteze kada je reč o likovima koji su neoprostivi.

Napokon su to uradili Deneris. Dostigla je svoj finalni oblik otkada je odbacila savet da ne koristi oružje za masovno uništenje - što zmajevi jesu - na nedužnima u Kraljevoj luci. Uprkos očiglednoj pobedi nad Lanisterima, Deni čuje zvona predaje, i umesto da pokaže milost, ona spali sve što joj je na vidiku, uključujući i decu. Već je nagovešteno da Deni postaje previše opsednuta tronom i da poseduje neke odlike svog oca, Ludog kralja, ali ovaj obrt je šokantan.

Luda kraljica Deneris nije uverljiva.

Setite se vremena kada je navijanje za Deneris bila najjednostavnija stvar u seriji. Bila je blaga, ali stroga, "Razbijačica okova" koja je umela da ispregovara mir sa varvarima i robovima. Zvali smo je Deni i gledali kako njen talenat da spali robovlasnike i neprijatelje postaje prijatan. Od prve epizode, serija nas je učiniila svedocima njenog puta - rađanje zmajeva, oslobađanje gradova, spasavanje glupavog Džona Snoua i pomaganje da se porazi Noćni kralj. I sada treba da poverujemo da je najracinalniji omiljeni protagonista postao najnerazumniji zlikovac?

Sedam sezona i kusur, ova serija je zapečatila sposobnost Deni da bude pravična; kraljica koja je zainteresovana za jednakost, sa jednim zahtevom - lojalnošću - povinuj se, i nećemo imati problem, rekla bi. Paradoks toga dolazi u stalnom podsetniku da je krv Targerijena podložna mentalnoj sjebanosti, kako to Varis kaže: "Svaki put kada se rodi Targerijen, bogovi bace novčić". Očekujete da bi do sad uspostavili temelje za ovakvu tranziciju - kreatori serije su napravili male pokušaje da je prikažu kao nekog ko je sve više izolovan - ali traže od nas da zaboravimo sve što znamo o ovom liku. Odjednom, jer je kraljica usamljena i ponovo izdana, ok je sa spaljvanjem hiljada ljudi koji su zarobljenici. Kao da je zvuci plača ne bi zaustavili? Ma dajte.

Moguće da bi put ovog lika funkcionisao da je seme odluke posađeno ranije i negovano. Možda ako Džordž R.R. Martin završi knjige,uspe da prikaže njen put do ludila na način koji prikazuje tragediju svega, i šta se desi sa osobom koja je zaokupljena željom za moći. Ali ovaj serijal to nije učinio.

Zahvaljujući Džonovim brbljvim ustima u prošlonedeljnoj epizodi "The Last of the Starks," njegov targerijenski identitet postaje glavni trač u gradu i rezultira egzekucijom jednog od najintrigantnijih likova serije - Varisa. Sve dok Džon ne prosvedoči spaljivanju grada, on gotovu potpunosti ignoriše scaki znak da se Deneris pretvara u ludaču sa zmajem. "Ona je moja kraljica", ponavlja iznova i iznova. Šou nam govori da je on najbolja opcija za Gvozdeni prestol, ali kako da verujemo naivnom liku koji ne moće da skapira da je njegova tetka-ljubavnica zlikovac?

Džon Snou i dalje nije učinio ništa.

Kapiramo: Džon je otleotvorenje plemenitog, hrabrog i dobrog. Da sigurno, njegovo junaštvo, poniznost i iskrenost ga čine boljim od svih nas. Ali njegova putanja, poput Nedove, ima naviku da ga šalje na glupa mesta.

On je čovek koji ima sve odlike klasičnog heroja - iste karakteristike koje su ubijale ljude u Igri prestola. Umro je jednom, ali nas konstanto podsećaju koliko je veliki - sada veći i od Deni, ako uzmete u obzir njeno spaljivanje grada - vladar. Ovo ignoriše činjenicu da je Džon neuspešan, iz scenarija u scenario, sve dok neka žena - Arja, Deneris, Sansa, Igrit ili Melisandre - ne spasi njegovu guzicu. Šta smo mi zapravo dobili od njegovog "supermen statusa"? On nije ubio Noćnog kralja. Nije ubio Sersei. Nije osvojio nijednu bitku zahvaljujući vojnim planovima koje je osmislio. Kakva je putanja njegovog lika?

U njenim poslednjim trenucima Sesrej je ogoljen narcisizam dok se slama. Kraljeva luka počinje da se slama pod plamenovima Deneris. U poslednjim momentima "The Bells" ona više nije proračunata, hladnokrvna žena koju smo poznavalo. Umesto toga, ona je uplašena i jeca "Ne želim da umrem", pre citata u Matrix stilu "ne ovako". Džejmi grli svoju sestru poslednji put dok se krov ruši na njih.

Sersei je umrla na način koji ne priliči Sersei.

Ovo je teško svariti za lika koji je konstantno bio naj inteligentniji i obmanjljiviji igrač u seriji. Brzo uništenje Noćnog kralja nagovestilo nam je da je finalni susret finalnih bosova - planove A, B i C. Umesto toga dobili smo nastavak prethodne dve sezone Serseji, lika koji nije učinio ništa posebno, ali je žrtvovao svoje dostojanstvo sa presmešnim tipom popu Jurona Grejdžoja. Nema mnogo komplesnosti u uplašenoj ženi koja plače u rukama svog brata-ljubanika. I sada, ona je gotova, bez plana B zahvaljujući staroj dobroj kolateralnoj šteti. Sve što je bilo potrebno na ovoj ljigavoj antiklimaktičnoj torti je Selin Dion.

Po starom dobrom džejmiovskom običaju biva uvaćen u pokušaju da dođe do Sersei. Brat Tirion ga spase nakon srceparajućeg bratskog razgovora. Bori se sa Jurono, koji išeta iz mora, pobedi i odšepa nazad do Sersei u pokušaju da pobegnu kroz podzemne tunele u nov život. Očigledno, to se ne dogodi, i oboje umru kada se na njih sruči plafon.

Još uvek je zaljubljen.

Jedina razlika koja je vidljiva kod Džejmija je da više nije brat-ubica-u-pokušaju-dece, ali i dalje je zaljubljen u svoju sestru. Kao da to što je dodelio titulu viteza Brien, spavao sa Brien, i održao obećanje da će se boriti za žive nije značilo mnogo na kraju. Napustio je časnu ženu u suzama i vratio se sestri koja je učinila nezamislive stvari velikom broju ljudi i koja je isplanirala njegov atentat. U ovom trenutku njegova ljubav deluje nerazumno i lišeno svakog Džejmijevog moralnog rasta na koji je ovaj šou potrošio čitave sezone. Zaradio je pravo da preživi, ali je umesto toga umro bedno pored sestre.

Tirion je imao još jedan izbor u ovoj epizodi. Mogao je da stane na stranu svog dugogodišnjeg drugara Varisa ili je mogao da zajedno sa kraljicom Varisa na smrt. Drugi izbor je nedopustiv za nekog ko je navodno bar malo inteligentan, ali on bira Deneris i sa glupim iznenađenjem na licu posmatra kako ona spaljuje Kraljevu luku, ubija nedužne, i njegovog brata. I sestru.

Tirion bi trebalo da je pametan.

Klasični Tirion bi morao ovo da predvidi. Morao bi da uzme u obzir Denerisinu izolovanost i spoji je sa njenom targerijevskom krvlju kako bi razumeo da nije baš "najtačnija". Najmudriji čovek ipak nastavlja da se postavlja kao moron. Fejlovao je na svom poslu kao kraljičina ruka, gde je konstatno davo užasne taktičke savete - kao da ne poznaje Sersei Lanister i njenu taktiku čitavog života. U osmoj sezoni Tirion je takođe čovek sa glupim optimizmom. On je tip koji pokušava da odvrati svoju sestru od rata rečima. On je tip koji ubedi svog brata da otpočne novi život sa sestrom koja je htela obojicu da ubije. Idealizam je dobar, ali ne postoji ništa u Tirionovom iskustvu što bi nagovestilo da idealizam radi u njegovu korist. Čovek pametan poput njega nema razloga da se oslanja na ideologiju kao da je benefit.

Kasnije vidimo Psa i Arju u Kraljevoj luci u potrazi za osvetom. On sa Planinom, ona sa Sersei. Ali kad stignu nastaje pakao, Deni ulaz u Luda kraljica mof, Pas spasava Arju pre nego što joj kaže da napusti grad. Ljudi gore, sranja se dešavaju i ona odlazi u preterano dramatičnoj sceni u kojoj pada pepeo sa finim konje.

Arja koja nije željna osvete nema smisla.

Osveta bi trebalo da je loša, zar ne? To je lekcija koju treba da ubijemo jer je ubijanje loše. Ali Arja je drugačija, zar ne? Proveli smo sezone posmatrajući razvoj njenog lika u kojima je ona zainteresovana samo za jednu stvar: smrt. We’ve spent seasons of character-developing moments where she’s been interested in only one thing: death. Po rečima Sirija: "Samo jednu stvar kažemo smrti: ne dana", i ona je to usvojila kao način da je izbegne. Hajde da izbrojimo: Ubila je Lanisterou gardu, Frejove ljude. Ubila je matorca koji joj je ubio majku i brata. Ali iznenada, zato što je Pas rekao tako, osveta je loša, i ona se osvestila jer je zmaj spalio grad? Bolje da je zajahati belog konja i odjahati u pepeljast suton. Da budem iskren, bar mi je ova putanja lika za malo bila ok.

Drogon je zamalo srušen strelama u prošloj epizodi, istim onim koje su ubile njegovog brata Regala. U ovoj epizodi ih je sve sam uništio.

Drogon odjednom postaje ponovo premoćan.

Može li neko da mi objasni kako je zmaj od toga da jedva primeti brodove iz daljine došao do toga da sravni celu flotu? Da li su zmajevi premoćni li ne? Bar je nešto pratilo ranije sezone u kojima nam je govoreno: zmajevi su nuklearna bomba ovog sveta.

Ovaj tip ubije zmaja u jednoj epizodi, a u sledećoj mu je čitava flota spaljena. Kasnije ga ubije veoma ranjeni Džejmi.

Juron je otišao kao prototip zločinca.

Juron je oduvek bio đubre. Napaljena piratska propalica napisana da se prikrade voljenim likovima taktikama koje nisu imale mnogo smisla. U sezoni sedam se nekako prikrao Jarinoj flti i pobedio donske saveznike Deneris u jednom potezu. Bio je jeftin instrument da omiljenom zlikovcu Sersei da jednake šanse. Pa je prirodno to što je odtišao na najjasniji mogući način: mač u stomak, umire zaboravljen zauvek dok priča sam sa sobom.

Bar smo dobili Klegejna Boula, to je bilo poprilično pristojno.

Pratite Noela Rensoma na Tviteru.