Muškarci pričaju o tome kada kažu ortacima "volim te"

Pre nekoliko nedelja počela sam da pitam muškarce - i uživo i preko društvenih mreža - da li su ikada rekli "volim te" svojim muškim prijateljima. Prva stvar koju sam primetila kada je reč o njihovim odgovorima je ogromna potreba da me ubede da jesu. Dobila sam mnogo da! sve vreme! i svaki dan!. Količina i entuzijazam ovih komentara mi je jasno stavio na znanje: muškarci su zaista hteli da mi pokažu da je "volim te brate" nešto što izgovaraju sa uživanjem.

Prvobitno sam bila impresionirana i ohrabljena odgovorima jer sam ih posmatrala kao kulturološku promenu, udaljavanje od idiotske "no homo" kulture dvehiljaditih i približavanje svetu u kom muževnost koegzistira sa emotivnošću, i u kom je generlani stav da je izražavanje ljubavi lepa stvar - nezavisno od pola.

Moj prijatelj je imao drugačije, manje optimistično posmatranje stvari. Kaže da mu se smučulo skrolovanje kroz komentare na mom postu - "pitanje za muškarce: da li ste ikada rekli vašim prijateljima da ih volite?. Rekao mi je da je to gomila batica koji žele da deluju pametno. Posumnjao je da je podtekst njihovih komentara - pogledaj me, pogledaj me, nisam toksičan!

Ipak, čak iako je iskazivanje otvorenosti delom ono što je motivisalo ove muškarce da iskazuju svoju ljubav sa tolikom spremnošću, ne mogu reći da nisam bila pogođena onime što su zapravo signalirali. Ne mislim da se naše društvo do te mere promenilo da je iskrena bratska naklonjenost totalno čil i dobra. Postoji razlika između trapavog "Volim te, čoveče!" tokom gledanja tekme koje se zaliva velikim količinama piva i iskrene emotivne razmene. A ta razlika se još očiglednije vidi kod starijih generacija. Moj otac, na primer, kaže da on svojoj braći ili dugogodišnjim prijateljima ne govori da ih voli, osim ukoliko nije zaista uznemiren. "Mi sebe posmatramo kao MUŽEVNE MUŠKARCE", objasnio mi je on u poruci. "U muškarce moje generacije je usađeno, u školama i kod kuće, to da ne treba da budemo 'sisice'. I onda kao takvi preferiramo da pokazujemo svoju naklonjenost, umesto da je i verbalizujemo." Završio je poruku gomilom emotikona dugi, srca i ponekim zvezdicama. Ipak je u pitanju moj tata, a to je, kapiram, njegov način da iskazuje svoju MUŽEVNU MUŠKOST, zar ne?

Uz sve moje kukanje o rodnim ulogama i tome do koje mere uspevamo da ih dekonstruišemo, ovi intervjui su me naučili da muška volja da se otvoreno izražava o tome šta ili koga voli ne zavisi isključivo od njegovog odnosa prema maskulinitetu, niti je uvek odraz trenutnog stanja napretka u društvu. U pitanju je nešto individualno, lično, i zavisi od stvari kao što su godine, životno iskustvo, porodična istorija, seksualnost, kultura ili jednostavno stare lične preferencije. Neki muškarci samo žele da budu zagrljeni u tišini, i to je njihova prerogativa.

VICE: Da li imaš dosta prijatelja kojima kažeš "Volim te"?
Mark: Nekoliko. Verovatno ih je šest.

I od kada im to govoriš?
Rekao bih da sam to po prvi put rekao u srednjoj školi, dok sam bio pijan ili tako nešto, ali ne mislim da sam tada to zaista i mislio. Ipak, prvi put kad sam nazvao prijatelje kako bih im rekao da ih volim bilo je nakon što se onaj autobus Humboldt Broncos-a sudario sa kamionom. Dvojica mojih najboljih prijateja - igrao sam juniorski hokej dok sam odrastao - izgubili su prijateja u toj nesreći. Obojica su ljudi sa kojima sam provodio puno vremena, delom i vezano za posao, to su bili ljudi iz tog sveta sa kojima sam postao prijatelj. Nakon tog udesa, razmišljao sam dosta o smrti. Razmišljao sam o tome koliko bi užasno bilo da nisam ovim prijateljima rekao da koliko mi je stalo do njih, osećao sam kao da sam na neki način propustio svoju šansu da to i uradim.

Da li misliš da je taj udes uticao na važnost koju pridaješ izgovaranju rečenice "Volim te"?
Aha, rekao bih u nekoj meri.

Da li su se tvoji odnosi sa ljudima promenili ili produbili nakon što si iskazao svoju ljubav tim prijateljima i to namerno?
Ne drastično. Poprilično sam siguran da su obojica to već i znali. Mislim da prosto možeš da osetiš ako te lik voli. Mislim da je dobro reći "Volim te", ali ne mislim da je uvek i neophodno. Nije kao da sam time otključao neki novi nivo u prijateljstvu. To je samo osećanje za koje sam shvatio da ne želim da ga samo držim na polici.

Svet hokeja je poprilično hipermaskulin, a ipak stičem ustisak da su sportovi puni "Volim te, čoveče." Kako ovi iskazi privrženosti koegzistiraju sa hipermaskulinom - pa čak i homofobičnom - sportskom kulturom?
Aha, čudna stvar vezana za ove grupe muškaraca, posebno za sportske timove, je to što se oni prozivaju međusobno sve vreme, više kao izraz naklonjenosti, nego u želji da se vređaju. Sve to deluje kao glupa šala. Možda zvuči užasno, ali kada su me ljudi nazivali pederom, ili kada sam ja svoje saigrače tako nazivao, mi zapravo nismo razmišljali o tome kako bi gej osobe to posmatrale, ili da li bi ih to možda povredilo. Ipak, kada sada razmišljam o tim rečima i načinu na koji ih koristimo, osećam se užasno, jer ne mogu da ne mislim na gej osobe.

Kakva su tvoja iskustva povezana sa emocionalnom bliskošću u svetu sporta?
Hokej je posebno brz i nasilan sport, a u juniorskom timu treneri umeju da budu užasni na različite načine. Koliko god fanovi pumpali tvoj ego, ti samo pokušavaš da preživiš. Pokušavaš da se ne povrediš, ili da te ne izbace iz tima. Te stvari konstantno predstavljaju pretnju, tako da ljudi u timovima ostvaruju jako bliska i intenzivna prijateljstva u jako kratkom vremenskom periodu. Tako da sam, kada su me dali kao zamenu drugom timu, otišao i prepio se, i plakao u zagrljaju svog prijatelja. I on je takođe plakao.

I kako si se osećao dok ste tako plakali jedan drugome u zagrljaju?
Bio sam brda pijan, ali sam se osetio sjajno. I njima je bilo teško što odlazim, zbog čega sam se i osećao kao da im značim nešto. Mislim da kada igraš takvu vrstu sporta i nosiš se sa trenerom koji možda ima nekakvu bizarnu tehniku da te sjebe mentalno, moraš da se držiš blizu prijatelja kako bi pregurao sve to.

Da li bi im tada iskreno rekao da ih voliš? Ili se tu pre radilo o međusobnom razumevanju?
Više je to bilo razumevanje. Kao što sam već rekao, ljubav sam osećao kroz određena dela - pijano plakanje na ramenu prijatellja, na primer. Za mene, to je pravi izraz ljubavi.

VICE: Koliko dugo već svojim muškim prijateljima govoriš da ih voliš?
Ramon : Rekao bih od srednje škole. Imam sreće što sam i dalje blizak sa svojim najboljim prijateljima iz detinjstva, većina njih je iz osnovne škole, a jednog znam od kad smo se rodili sa dve nedelje razlike. Definitivno sam počeo više da govorim to dok sam bio na koledžu, kada sam i javno rekao porodici i prijateljima da sam gej. A to je bilo pre dvadeset godina!

Da li se nešto posebno desilo što te je navelo da počneš češće prijateljima da govoriš da ih voliš?
Siguran sam da je sve počelo sa uopštenim "Volim vas, ljudi", rečeno na kraju nekog deep, emotivnog razgovora koji se vodio u sred noći tokom kampovanja ili kada smo prespavavali jedan kod drugog. Reći "Volim vas" grupi ljudi može poslužiti da se probije led između nas, a postalo je lakše i reći to pojedincima. Sećam se da sam to izgovarao samo nako jako intimnih razgovora. I to baš zato što smo mogli da budemo ranjivi jedni pred drugima, naša prijateljstva traju već decenijama.

Kao gej muškarac, da li brineš o tome da će tvoji muški prijatelji misliti da im izjavljuješ ljubav u romantičnom smislu ako im kažeš da ih voliš? I ako je tako, da li se taj strah ili nesigurnost smanjuju kako godine prolaze?
Ne brinem se oko toga kada sam sa svojim strejt muškim prijateljima. U ovom trenutku, prijatelj sam samo sa onim strejt muškarcima koji su u stanju da prihvate ono što jesam, a to je osoba koja govori "Volim te" ljudima do kojih mi je stalo. Često kažem "Volim te" i mojim gej muškim prijateljima, ali je to drugačije, jer onda često moramo i da popričamo o tome šta to znači za nas. Da li je u prijateljskom smislu? Ili romantičnom? Da li smo sigurni u to?

Da li misliš da smo, kao kultura, sve manje homofobični, a sve više prihvatamo platonsku ljubav među muškarcima? Ipak, pretpostavljam da to zavisi i od toga gde živite i sa kakvim podsocijetetima interagujete…
Mislim da je platonska ljubav među muškarcima i bila, ali je i sada prihvaćena među muškarcima, ali toksični maskulinitet pronalazi načine da to iskvari. On često negira postojanje granica između ljubavi i seksa. Dva momka mogu jedan drugome reći volim te na emocionalnom nivou, i to može biti prelepo i oslobađajuće za obojicu. Ali ipak, čim trečća osoba sugeriše da ti momci žele da se jebu, tu sram stupa na scenu. Postoje i rodne predrasude povezane sa emotivnom ranjivosti. Na taj način se ljubav i ranjivost mogu pomešati sa seksom i sramom, a toksični maskulinitet to onda iskorišćava.

Da li ti se nekada desilo da kada kažeš nekome da ga voliš, da ti se to obije o glavu? U smislu, da nije uzvraćeno, ili da se loše završilo?
Da, ali samo sa gej muškarcima. Ti razjašnjavajući razgovori koje gej muškarci nekada vode nakon prvog "Volim te" mogu poći po zlu, ukoliko jedna osoba to posmatra kao neželjenu izjavu romantičnih osećanja. Ovo je čudno vreme, i mnogi ljudi imaju probleme sa time kako da se nose sa osećanjima koja ih čine ranjivim.

Da li je teže reći "Volim te" prijatelju ili romantičnom partneru?
Romantičnom partneru. I to zbog toga što postoji ozboljan strah od odbacivanja. Svesno sam odbijao da kažem "Volim te" romantičnom partneru, zato što sam brinuo da on neće uzvratiti ta osećanja. Moram brinuti o tome da li će to "Volim te" izazvati problem, i radije bih živeo u limbu gde postoji mogućnost, nego da se suočim sa definitivnim odbijanjem. I, da, trenutno sam singl.

VICE: Da li svojim prijateljima ikada govoriš da ih voliš?
Devin: Više nego što sam to činio kada sam bio mlađi.

A što to? Da li je postojao neki katalizator?

Ne znam da li bih mogao da izdvojim neki pojedinačni katalizator. Rekao bih da su na to uticali razni životni momenti. Važno je to što moji majka i otac nikada nisu oklevali da mi kažu da me vole, čak i dok sam bio malo govno - zapravo, čak i posebno tada. U nekom trenutku sam, kao odrasla osoba, shvatio koliko je krucijalno važno održati u postojanju bilo koji odnos.

Rekao bih da je drugi važan razlog činjenica da, kako godine prolaze, gubiš prijatelje. I to čak i iz najglupljih razloga. Par raskine, i sada krug prijatelja više ne može da se sastaje u celini. Ili se promene životni prioriteti. Ili vas život odnese na različite krajeve sveta, politički. Ili se desi da preminu, i onda shvatite koliko su vam značili, čak i za neke kratkotrajne interakcije. Usput, ljudi nestaju iz vašeg života. I onda kažete "Volim te" onome koga i dalje srećete uživo, što je meni jako važno. Ne radim to samo zbog njih, radim to i zbog sebe. Kako bih odao počast odnosu ili prijateljstvu, tako da kada vreme dođe, i ono više ne postoji, ne moram da razmišljam da li sam ostao nedorečen.

Da li onda govoriš "Volim te" i svojim prijateljicama?
Da budem iskren, češće to govorim svojim prijateljicama nego prijateljima. Ipak, to na čudan način zavisi od toga da li smo sami ili okruženi ljudima. Ako popijemo kafu, uz zagrljaj ću dodati i jedno "Volim te" pre rastanka. A ako smo na nekom događaju, možda ću malo više oklevati u tome. Verovatno jer sam zabrinut da će biti pogrešno protumačeno, nego kao čisto platonski. A kada se radi o muškim prijateljima koje već dugo znam, lakše mi je da im kažem "Volim te", bilo pred ljudima ili kad smo sami, zato što me nije briga kako bi moglo biti interpretirano.

U oba slučaja, što duže poznajem osobu, manje je šokantno kada joj kažem da je volim. Imam jako dobru prijateljicu, čijoj sam svadbi skoro prisustvovao. Glasno smo razmenili po "Volim te" na ulazu, ispred cele recepcije, i možda sam se osetio pomalo neprijatno - mislim, njen novi muž je stajao nedaleko od nas, a to je poprilično krupan batica - ali je i taj osećaj ubrzo minuo. Na kraju priče, bilo ko ko bi izraz prijateljstva tumačio kao nešto više ima neke probleme na koje ja ne mogu da utičem.

VICE: Koliko često prijateljima kažeš da ih voliš?

Robert: Kada sam sa svojim najboljim muškim prijateljima, posebno kada blejimo jedan na jedan, govorim im često. Obično i na kraju telefonskog razgovora, ili kada se pozdravljamo nakon bleje. Sa većinom svojih prijatelja se osećam kao da sam u krugu porodice, tako da ih i tretiram na otvoren i iskren način.

Kada si počeo da govoriš “Volim te” svojim muškim prijateljima i zbog čega?

Bilo je to u vreme kada sam započinjao studije, što je za mene bio isti period kada sam počinjao da se osećam samouvereno, ne samo u vezi sa time ko sam, već i vezano za moju seksualnost. Na fakultetu sam po prvi put u životu bio okružen ljudima koji su slični kao ja, koji vole muziku i koji žele da muzika bude njihov život. Srednja škola nije bila užasna u bilo kom smislu, bar za mene lično, ali muzika nije bila popularna, i osećao sam se kao da me ljudi ne razumeju zaista kao osobu, i da me uvek nekako drže na odstojanju. Sličnosti koje sam delio sa ljudima koje sam upoznao u toku prve godine studija odigrale su važnu ulogu u tome da se osetim shvaćeno, prihvaćeno i bezbedno. Mogao sam da izražavam svoja iskrena osećanja i da kažem ljudima da ih volim. Takođe, nakon što sam krenuo na fakultet, postao sam seksualno aktivan i skapirao šta zapravo želim. To je kao rukom odnelo moje strahove i anksioznost koje je izazivala emocionalna otvorenost ka drugima, ili zabrinutost da će ljudi moje “Volim te” protumačiti kao seksualno.

Kako znaš da će lik prihvatiti tvoje “Volim te”?

Mislim da mnogi muškarci prihvataju i žele da ljudi izraze svoju ljubav koju osećaju prema njima. Toksični maskulinitet je zaustavio emocionalno razviće mnogih muškaraca u Severnoj Americi i sprečio ih je da dostignu nivo samopouzdanja - bilo socijalnog ili seksualnog - koji bi im omogućio da prihvate i ne osećaju se neprijatno kada je u pitanju neseksualno “Volim te”. Mislim da, kada ti drugi lik kaže “volim te”, to može biti od velike važnosti.

Da li se osećaš ranjivo kada izgovoriš tako nešto?

Mislim da je to univerzalna stvar u bilo kojoj vrsti odnosa, bilo seksualnog ili ne, to da se osećamo ranjivo kada izrazimo svoju ljubav prema nekome. Ako sam iskren prema sebi, svaki put kada kažem “Volim te” po prvi put nekom svom mupkom prijatelju, to se dešava u žaru trenutka, na žurki, nekom događaju, u sred utakmice, i obučno se dešava pod uticajem nekog pića. Iskrenost u tim situacijama samo izbije na površinu, i, makar meni lično, nikada nije bilo neprijatno, čudno ili loše prihvaćeno.

Da li onda i prijateljicama govoriš da ih voliš?

Manje učestalo. Sa prijateljicama uvek postoji mogućnost da će to interpretirati na romantični način, čak i kada ja to ne mislim na taj način. Po mom mišljenju, ovo većinom ima veze sa činjenicom da su moji prijatelji u srednjim dvadesetim. U skladu sa tradicijom, to je pravo vreme za ljude da traže sebi partnera sa kojim će se skrasiti, napraviti porodicu, i preći u narednu fazu života. Zbog toga je posebno teško reći “Volim te” prijateljici na neseksualan način. Čak mi deluje i kao gotovo nefer reći im tako nešto.

Da li si primetio da momci sve češće jedan drugome govore “Volim te”?

Ništa posebno. Mislim da i ja to govorim manje nego što sam to činio pre pet godina - većinom zbog toga što više nemam toliko puno bliskih veza kao što je slučaj bio za vreme faksa. Ovih dana dok radimo, menjamo poslove, selimo se u druge gradove, sve to dovodi do toga da imamo manje konekcija sa drugima, koje su pritom i površnije.

VICE: Da li govoriš prijateljima da ih voliš?

Dankan: Generalno samo kada sam dosta popio.

Je li to zbog toga što alkohol pojačava osećanja i privrženost, ili zato što ti je neprijatno da kažeš nekom “Volim te” kada si trezan?

Pa, kapiram da je i jedno i drugo. Ljudi su generalno manje stegnuti kada su pod uticajem akohola, a takođe i imaju više hrabrosti. Osećanja koja bi inače zadržao za sebe, pod uticajem alkohola izbiju na površinu - a ponekad su čak i prenaglašena.

Da li se sećaš prvog puta kada si rekao “Volim te” prijatelju? Kako si se osećao, i da li je to bilo pravo mesto i pravo vreme za reći tako nešto?

Verujem da sam prvi put rekao “Volim te” prijatelju u srednjoj školi, i pod uticajem alkohola, a rekao bih da sam se osetio pomalo ranjivo, ali mi je to “Volim te” bilo uzvraćeno.

Koliko ti je lično važno da čuješ “Volim te” od prijatelja? Da li misliš da su ti potrebne takve izjave od prijatelja?

Nimalo.

A što to?

Prosto mi nije neophodno da mi ljudi to kažu. Obično sam znam da li me vole ili ne.

Ako to već nije verbalni, koji je tvoj najdraži način da ti prijatelj izrazi ljubav?

Snažan zagrljaj.

*Neka imena sagovornika su izmenjena.

Pratite Miku Lemiski na Tviteru.