Vaša nerođena deca će biti poznata kao generacija Alfa

“Maks je star samo tri meseca i još uvek nema razvijenu ličnost - uvek je negde je između „veoma nasmejanog“ i „veoma uznemirenog“, kaže tridesetpetogodišnji Den, frilenser koji živi u Volthemstovu. Den koji se spušta na stariji kraj milenijumske starosne grupe, trenutno se suočava sa podizanjem svog novorođenog sina. „Interesanto je videti koliko već ekrana okupira njegovu pažnju“.

Generacija Z je do nedavno bila opsesija medija, brendova i oglašivača. Ko su oni, kako će reagovati, ti mali ljudi koje će pratiti mnogo monumentalniji milenijum? To da su milenijalci anksiozni i narcistični utvrđeno je od strane onih kojima je u interesu identifikovanje tržišta, oblikovanje (prodavanje) proizvoda u skladu sa njihovim potrebama - naslednici milenijalaca „Generacija Z“ izrastala je u društvene borce za pravdu, digitalne prirode, tinejdžere sa fluidnijim razumevanjem i iskustvom o seksualnosti i rodu. Znajući da smo stvarno samo dodali izraz „Generacija Z“ u širi javni leksikon pre nekoliko godina, možda ste se takođe zapitali, šta može uslediti nakon te digitalne prirode. Ja sam zamislila nerođene, male noćne more. Nakon brzog guglanja, ispostavilo se da eksperti na polju advertajzinga i marketinga, već rade na tome.

Oni predstavljaju decu Generacije Z i nazivaju se „Generacija Alfa“- ovo je termin koji se često pripisuje australijskom socijalnom istraživaču Marku Mekkrindlu. Te bebe su rodjene u ovom trenutku, na sreću roditelja milenijalaca, kao što je Den. Obraćajući se nadređenima na početku ove godine, međugeneracijski stručnjak Henri Rouz Li opisao je Alfa bebe i novorođenčad kao „milenijalce na steroidima“. Dok je Generazija Z rođena posle 2000, takozvana generacija Alfa je rodjena nakon 2011. godine. Brendovi nisu jedini koje žele da razumeju ko su oni; od njihovih budućih kupovnih navika do socijalnih veština ili nedostatka istih. Njihovi roditelji, čije sopstvene generacijske osobine utiču na odgoj generacije Alfa, jasno investiraju u razmišljanje o tome koje vrste različitih karakteristika njihova deca mogu imati.

Ova deca - od sadšnjih novorođenčadi do sedmogodišnjaka - već su konzumenti, što je zastrašujuća činjenica. „Može se reći mnogo o tome kako generacije konzumiraju nešto, bilo da je to škola, hrana ili tehnologija. To su navike i osobine koje razvijaju u ranim godinama“, kaže Ema Hazan iz Hotvajera, komunikacijske agencijske. „Baaš jezivo“.

Kao takve (prilično neiznenađujuće), znamo da će biti „Striming Generacija“, izraz koji je Džef From, partner u agenciji za oglašavanje Berkli i autor Marketinga za Generaciju Z upotrebio da ih opiše. „Kao dete žalio sam se na slatke žitarice, a oni će se žaliti na striming tehnologiju“, kaže on. From predviđa da će njihovi svetovi veoma glatko spojiti fizičko i digitalno, i da će Generacija Alfa biti nezadovoljna ukoliko stvari brzo ne zadovoljavaju njihove potrebe. Po njegovom mišljenju, već naglo opadanje pažnje dostiglo je samo dno kod Alfe. „Ako sam rebrendirao „Ulicu Sezam“ za njih, osnovni proizvod je dobar, ali počeću da pravim petominutne segmente", dodaje on, hipotetički.

Hazan, koji je takođe roditelj dvoje Alfa dece, ide tako daleko da kaže, „Ajpedi su kao njihova droga“. Koliko god to apsurdno i apokaliptično zvučalo, ne morate da doživljavate njihovu potražnju za novim tehnologijama kao potpuno negativnu. Pošto intuitivno preuzimaju tehnologiju i konstantno konzumiraju informacije i zabavu, oni takođe uče „soft skills“ bez presedana: rešavanje problema, multi-tasking i brzo razmišljanje.

Akua, dvadesetosmogodišnja mama petogodišnjeg Azaje, kaže da je on opsednut učenjem, konstantnim memorisanjem edukativnih pesama koje je čuo preko Interneta ili ponavljanjem kompleksnih činjenica koje je naučio sa njenog Ajpeda. „On voli školu i samo želi da postane učitelj kada poraste“, kaže ona. Džo Nelis, profesor Globalne ekonomije na Kranfild univerzitetu za menadžment, veruje da će Alfa biti najobrazovanija generacija do sada. „Studiranje na nivou mastera biće norma za mnoge. Verujem da već sada naziremo nadolazeći trend u većini zemalja, i verovatno će se širiti globalno", poručuje profesor preko mejla.

U ovoj fazi, gotovo možete čuti da će „život na ekranima učiniti ovu decu još asocijalnijom od Generacije Z!“. Ista briga muči i Dena, kao roditelja. „Ako su odrasli sa roditeljima koji zarađuju za život putem društvenih medija - ili su sve vreme samo na Instagramu - možda neće vrednovati prave veštine i stvarne interakcije u odnosu na one online. Da budem iskren, izgleda kao da se to može odvijati na bilo koji način: Generacija Alfa bi mogla da postane gomila naduvanih influensera u svakom aspektu života, koja reaguju samo preko lajkova, ili bi ga mogli odgurnuti i pobuniti se protiv uticaja Interneta u svakom aspektu našeg života i obratiti više pažnje na to koliko vremena provodimo online."

Izgleda da je ovo drugo manje verovatno. Bez obzira na to, eksperti sa kojima sam govorio sugerišu da način na koji roditelji dozvoljavaju njihovoj deci da koriste tehnologiju ima veliku težinu. Milenijalci su došli na društvene mreže u njihovim tinejdžerskim godinama. Mnogi od njih društvene mreže i tehnologije vide kao povezane sa problemima koji se tiču mentalnog zdravlja i kontinuirane produktivnosti. Pored svake majke koja dopušta njenom šestogodišnjem detetu da uđe na Momo preko Ajpeda koji su mu kupili za krštenje, postoji i opušteni otac koga ne nervira toliko pomisao na ćerkinog prvog dečka, koliko majka koja pita za njenog prvog Instagram-ekvivalenta.

Pošto milenijalci žive u društvu sa stopom nataliteta koji ukazuje na to da ljudi imaju manje dece, a kasnije u životu, ako se to uopte desi, Alfa generacije će ostati samo deca. I Akua i Den misle da će milenijalski pristup deci imati ogroman uticaj na njih. Akva se priseća njenih roditelja bumera i rečenice „Radite ono što vam je rečeno“, bez daljeg obrazloženja zašto je to tako. „Moja generacija je dosta liberalnija, opuštenija i voljnija da bude otvorena za diskusiju o različitim stvarima. Moj sin ne voli da mu se govori šta da radi, ali ako mu objasnite stvari na način da se oseća kao da nešto uči ili dobija od toga, obično će želeti da to i uradi. Mnogo je voljniji da vas sasluša.“

Den veruje da milenijalci moraju da generalizuju- veće razumevanje i empatija prema širini sveta daće generaciji Alfa prostor, da budu ono što žele. Još više, na primer, od bumer roditelja koji ne razumeju njihove milenijalce ili Generaciju Z, decu zalepljenu za telefone. „Za sada, pošto sam se družio sa drugim roditeljima koji imaju decu sličnog uzrasta, već vidim da se mnogo više razmatra pristup polu i rodnom jeziku“, kaže Den. „Ljudi veoma vode računa da ne govore „muško je muško“ ili o tome da su stvari rodno specifične. Mislim da je to nešto što će biti specifično za Generaciju Z ili roditelje milenijalce, jer čak i kada smo bili klinci, rečeno nam je da postoje „muški poslovi“, devojkama su govorili kako su lepe, a momcima koliko su snažni i hrabri“.

Nelis je želeo da naglasi da svi koji pišu o Generaciji Alfa u ovoj fazi samo spekulišu. Predviđanje budućnosti nije egzaktna nauka, niti pripisivanje karakteristika generacijama ili „kupovnih“ navika petogodišnjacima. Jadni mali Alfasi još nisu imali priliku ni da se dokažu kao ovisnici od ekrana, sa temperamentom kraćim nego što doseže njihova pažnja. Čak i tada diskusija o generacijama - bilo da su milenijalci, Generacija Z ili Alfasi - automatski podrazumeva donošenje sveobuhvatnih generalizacija. Ipak, zanimljivo je i samo nagađati.

Kada sam pitala Akuu šta zamišlja kako će Azaja odrasti, rekla je: „Uvek je znatiželjan, uvek sve ispituje. Možda će to biti ono što donosi revoluciju - Generacija Alfa će se uvek pitati „Zašto je ovo ovako“ ili „zašto ne može biti drugačije?“

@hannahrosewens

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE UK.