Reditelj dokumentarca "Diego Maradona": Pitanje je šta je ostalo od Diega

Nema mnogo fudbalera čiji je život vredan dokumentarca trajanja 130 minuta, ali nema ni puno onih čiji je trag podjednako veliki na, i van terena, poput onog koji je ostavio Dijego Armando Maradona.

"Kudravi Gaučos", čija je "božja ruka" izbacila Englesku sa SP 1986. godine je istovremeno postao legenda i po tome što je doveo Napoli u vrh evropskog fudbala. Van terena, njegov život bili su cirka, seks radnice, dete za koje je tvrdio da nije njegovo i veze sa napuljskom mafijom. Asif Kapadia, čuveni reditelj koji je osvajao Oskara sa filmom o Ejmi Vajnhaus "Amy", autor filma o legendi formule 1 - "Senna", snimio je sada dokumentarni film o Dijegu Maradoni. Razgovorali smo sa njim o tome kako je bilo raditi na ovom filmu sa kultnim fudbalerom.

VICE: Kako si ideju za ovaj film predstavio Maradoni? Asif Kapadia: Iskreno, i nisam baš. Znao je za mene jer on veliki fan filma o Seni. I dok su moji producenti pregovorali sa njim o filmu, dobio sam Oskara za film "Amy". Maradona je tada jednostavno postavio moju sliku na društvene mreže uz poruku "Ovaj tip će snimati film o meni".

Da li je njegov uslov bio da bude uključen? Ovo je jedan od onih filmova u kojem nisam nikako mogao da procenim koliko je čovek o kojem je zapravo film zainteresovan za isti. Nisu tražili da vide film pre puštanja, niti su nam govorili šta može ili ne može da uđe u film. Nikada slobodniji nisam bio u tom smislu.

Ipak, njegovo prisustvo se oseća u filmu. Da li te je plašilo tokom rada? Apsolutno. Ima njegovog prisustva. Nije visok, ali je zato vrlo harizmatičan. To osetiš kada on uđe ili izađe iz prostorije. Kada je dobro raspoložen, pokloni vam mali osmeh i to osetiš. Kada krene da radi, on je sjajan. Mogu da zamislim koliko je dobro bilo biti u njegovom društvu u Napulju osamdesetih godina. Naravno, samo kada je raspoložen za priču, jer kada nije, vrlo brzo saznate koliko mu malo treba da se pretvori u namćora.

Kako su izgledali intervjui sa Dijegom? Intervjuisao sam ga pet puta. Bilo je dana kada intervjua nije ni bilo, a opet je bilo i dana kada bismo razgovarali satima, nakon čega bi nestao na godinu dana, pa se vratio. Želeo sam da postavim još dosta teških pitanja, ali on mi je čak i na neka lakša odgovarao tipa: "Ne želim da govorim o njoj, ne želim više nikada da izgovorim njeno ime", ili "Neću da pričam o tom čoveku, on je ukrao ogromne novce od mene". Imali smo dobar sistem rada pošto sam imao u slušalicama simultanog prevodioca. Dešavalo se da ga ja nešto pitam o privatnom životu, a on krene da priča 15 minuta o Sepu Blateru, pa sam morao da ga prekinem: "Nisam te to pitao". U nekoliko situacija sam ga vraćao na neka prilično ozbiljna pitanja, a on bi samo pogledao i rekao: "Imaš obraza da mi u lice postaviš takvo pitanje?". Napravio bi dramsku pauzu i dodao: "Ali zato te poštujem".

Deluje da je on podjednako uzbudljiv i nepredvidiv sagovornik? Obično se izgradi odnos poverenja između sagovornika, ali kako nismo govorili istim jezikom, nisam uspeo da izgradim takav odnos sa Dijegom. Bilo je dosta teško napraviti ovaj film. Nikada nismo znali u kakvom ćemo ga raspoloženju pronaći. Takođe, naši sastanci su se razvukli na godine, pa je bilo trenutaka kada bi on i zaboravio ko sam ja zapravo. A i što bi me se setio, kada je verovatno od prethodnog susreta dao 500 različitih intervjua. Pomislio bih: "Ima li on uopšte ideju ko sam ja?". Uostalom, on još nije pogledao film.

Zašto? Većina ljudi bi jako želela da vidi dokumentarni dugometražni film o sebi i pre puštanja u bioskope? Delom zato što ga baš briga, a delom jer jeste zauzet trenerskim poslom u Meksiku. A možda se plaši da pogleda, zabrinut konačnim izgledom filma. Ipak, mislim da je on sve već video u životu. Deo igranke sa Maradonom je i to što njemu nisu potrebni ljudi sa kojima će razgovarati, iako će kad se sretnete i glumiti da mu to nije važno. A ako niste nešto zainteresovani, on će učiniti nešto da vas zainteresuje.

Film se dobrim delom bavi njegovim fudbalskim "pikom" u Napulju, ali se to brzo urušilo. Šta je po vama bila prekretnica u njegovoj karijeri?

Zavisi od toga na kom nivou. Što se tiče odnosa sa Italijom i Napuljom, sve se svodi na polufinale Argentine u Svetskom kupu 1990. (kada je postigao gol protiv Italije u penalima). Velika stvar koja se desila u njegovom privatnom životu je da on ima sina kojeg ne priznaje kao svog. Mislim da je pre i posle te odluke. Kada vidite kako počinje da laže, poriče to dete i kaže da ne poznaje majku, to je za mene prekretnica u njegovom karakteru, a mnogi njegovi problemi imaju veze sa tim lažima. Prilično je tužno što neko ima dete i 30 godina se pretvara da nije njegovo (Maradona je javno priznao tog čoveka kao svog sina tek 2016.). To je povredilo majku deteta, dete, samog Maradonu, njegovu familiju- svi ti ljudi su patili jer nije ustao i priznao svoj deo odgovornosti.

Isto tako, otprilike u isto vreme imate i njegovu eskalirajuću upotrebu droge i njegove veze s napuljskom mafijom. Koliko mislite da je bio naivan u tim druženjima, ili je pak bio svestan svega? U nekim intervjuima pre nego što smo snimili film, često je izgovarao: "Nisam znao sa kim se srećem", i mislim da to nije bilo potpuno tačno. U svakom slučaju, on je stvarno propatio zbog tih veza i izašao iz svega oštećen - postao je zavisnik. Mislim da je ta priča malo Senna i pomalo Amy: muški junak koji ima težinu čitave nacije na svojim ramenima, ali je takođe veoma ranjiv i treba da bude voljen, a često se nalazi u situacijama u kojima ljudi uživaju, dok se bori sa sobom i povređuje sebe kroz zavisnost.

Film istražuje Dijega kao osobu koja ima podeljenu ličnost, Dijego - ponizni, ljubazni tip, ali i Maradona - divlja javna ličnost. Da li si uspeo da vidiš obe strane? Osećao sam se kao da osoba o kojoj snimam film više ne postoji. Ako imamo spektar Dijega koji je na krajnjoj levoj strani i hardcore Maradona na krajnjoj desnoj strani, mislim da sam prilično daleko na osnovu mojih iskustava s njim. Ne znam koliko je toga preostalo od Napulja u osamdesetim godinama. Ljudi koji ga dobro poznaju takođe dele ovo mišljenje. Ljudi bi često govorili: "Voleo bih da je ta osoba još uvek u njemu da se vrati, ali on je otišao." On je sada neko drugi. Kada sam intervjuisao njegovog bivšeg trenera, on je rekao: "Budi spreman da ćeš biti u društvu najvećeg svetskog lažljivca." Rekao je to u šali, ali sam Maradona kaže da je fudbal igra prevare, da je trik, i on je takav - baca te okolo. Postaviš mu jedno pitanje, a on odgovara nečim drugim. Taj mozak je još uvek tamo, ali on je više taj Maradona nego Dijego.

Slika o njemu je takva da je i danas divalj, i možda na drogama. Koliko je to tačno? Ljudi pričaju mnogo okrutnih i gadnih šala o njemu, a za vreme Svetskog prvenstva 2018. godine on nije izgledao baš dobro. Ali rekao bih da je on zavisnik. Ali, kad imate situaciju u kojoj mu mnogo ljudi daje besplatan šampanjac, on prosto neće moći da se zaustavi. Postoji i ta slika koju su ljudi delili na društvenim mrežama, a koja je zapravo stara. Nažalost više nije bitno šta je istina, jer šala se nastavlja. To je prilično tužno. Žao mi ga je. Ako ste zavisnik onda ste zavisnik do kraja života, osim ako niste imali odgovarajuću pomoć, a nisam siguran da li je imao odgovarajuću pomoć. On samo mora da se uzdržava, a nisam siguran da li on to može.

Postoje li oko njega ljudi koji mu pomažu?
Ljudi koje sam upoznao su dobri judi. Problem je što ga ljudi svuda naokolo čašćavaju pićem i ko zna čime još. Ali čini mi se da daje sve do sebe da bude što bolji trener trenutno, i bude stalno zauzet kako bi izbegavao sva ta iskušenja.

Da li bi današnji, moderni fudbal tolerisao nekog poput Maradone?
Na terenu, osoba koja mi najviše na njega liči je Luis Suarez. Kada je tvoj saigrač, obožavaš ga a kada ti je protivnik, mrziš takvog tipa. On je pobednik i borac. Van terena, na njega podseća Ronaldinjo za koga se veruje da nije baš puno trenirao. Više se zabavljao na žurkama. Ali njegova karijera je dosta kratka. Tu je problem: ako živim na taj način, tvoj vrhunac neće dugo trajati, iako je Maradonin pik trajao dosta dugo. Fudbaleri su danas vođeni da budu super profesionalni, što je na širem nivou bolje, ali zato je sve manje zanimljivih likova u sportu.

Film "Diego Maradona" stiže u bioskope u junu mesecu.

@danieldylanwray

Ovaj tekst je prvobitno objavljen na VICE UK.