Reklame
Veze

Koliko mladima danas traje prosečna veza

Zavisi od toga koliko drugova su imali u školi.

pisao Chris Bethell
09 Oktobar 2017, 12:09pm

Prošle nedelje sam tri dana provela balaveći kao beba, valjajući se po podu dok su me balade Sema Smita uništavale. Raskid mi nije ništa posebno novo; moj dečko i ja se izgleda rastanemo svaki put kada jedno od nas zaboravi da kupi mleko.

Lavina raskida i mirenja je uobičajen fenomen. Nedavnom studijom je otkriveno da prosečna veza u dvadesetim godinama traje 4,2 godine, ali ne uvek bez prekida; 60 odsto dvadesetogodišnja je reklo da je barem jednom imalo vezu u kojoj je bilo raskida i pomirenja. Da: ispostavlja se da najbolje godine svog života provodimo svađajući se sa jednom te istom dosadnom pizdom sa fakulteta oko toga ko je na redu da ustane i ugasi svetlo. Koliko smo smo dosadno destruktivni.

Raspitala sam se kod psihološkinje dr Stefani Bojsvert o njenom istraživanju o uticaju porodice i prijatelja na naše romantične veze, da bih saznala šta još mogu da naučim o vezama u dvadesetim godinama. Ispostavilo se da je naše seksualno zaveštanje zapisano mnogo pre nego što smo se po prvi put obrijali ispod pazuha. Ako si imao loše odnose s vršnjacima u školi (ako su ti ljudi nazalnim glasom pričali o istorijskoj tačnosti filmskih adaptacija), sva je prilika da ćeš imati manje veza, a one koje ćeš imati će biti kraće.

„Oni koji su tokom odrastanja imali negativna iskustva sa svojim vršnjacima – bili povučeniji i manje popularni među njima – često mnogo kasnije u životu prelaze u sferu romanse", objašnjava Stefani. „Ovo je obrazac koji se ponavlja kada odrastu. Imaće poteškoća da nađu i zadrže seksualne partnere".
To kažu istraživanja – ali da li ljudi u svojim dvadesetim zapravo prepoznaju takve osobine kod sebe?
„Zbog toga što sam išao u školu samo za dečake, imam poteškoća u komunikaciji s ženama; nikada nisam bio u interakciji s njima, pa su mi na neki način postale egzotična vrsta", kaže mi Daniel, 25. „To što sam po ceo dan sedeo masnog čela i igrao Warhammer verovatno nije pomoglo. Veze su bile nešto što su imali ragbisti. Srećom, imao sam sjajnu sestru, koja me je naučila da razgovaram s ženama, i na kraju sam našao devojku na fakultetu".



I dok je Daniel uspeo da se sabere, vesti generalno nisu dobre za klince koji su srednju školu prošli bez momka ili devojke; ne iznenađuje to što popularni klinci nastavljaju da imaju uspešne romantične veze i nakon mature. „Oni koji tokom rane adolescencije imaju brojne intenzivne romantične veze obično imaju dobra iskustva sa svojim vršnjacima", kaže mi Stefani. „Oni su stvarno bili popularni, i taj obrazac se prenosi i u odraslo doba".

Bojsvert je takođe otkrila da ljudi koji dožive duge, posvećene romantične veze imaju pomoć svoje porodice i prijatelja. Razgovarala sam dvadesettrogodišnjom Moli, koja se od malena ponaša kao domaćica iz pedesetih. „Čak i u osnovnoj školi, zabavljala sam se sa jednim dečakom tokom čitavog četvrtog i petog razreda. Bio je oko 20 santimetara niži od mene, i nismo imali ništa zajedničko, osim toga što smo oboje mrzeli fizičko. Pre neki dan sam shvatila da još od njega nisam bila sama duže od dve nedelje, a to nisu bili flertovi – to su bile posvećne veze koje su trajale godinu-dve dana".

Moli sebe ne smatra proizvodom idiličnog odnosa s roditeljima, već svoju stabilnost u vezama pripisuje strahu od samoće. „Kada si mlad, tako ti je dosadno; mozak ti je tup i u njemu ti zuji kada nisi stimulisan. Meni su tokom odrastanja muškarci bili lek za to. Raskinula bih s nekim samo da bih uznapredovala na bolji prototip muškarca".

Iako Stefani u sklopu svoje studije nije ispitivala na kakve načine odnosi sa roditeljima i partnerom utiču na LGBTQ veze, postavila je postulate: „Ako roditelji podržavaju seksualnu orijentaciju, pretpostavljam da kvir veze podražavaju ono što vidimo kod ozbiljnih i trajnih heteroseksualnih veza. Ali ako je veza stigmatizovana u društvu, onda će se to ogledati u kasnije uspostavljenom obrascu, zbog toga što osuda spolja može da navede osobu da postane introvertna, i da čeka da se uklopi u romatničnu vezu koja će joj odgovarati".

Tako da su u suštini za sve krivi naši roditelji, a život je samo jedan veliki produžetak gadnog velikog odmora u školskom dvorištu. Ali šta tačno krene po zlu u vezama nepopularnih, nevoljenih ljudi? Dr Kejl Monk, psiholog i stručnjak za veze koje se stalno prekidaju i obnavljaju, uzajamnom žrtvovanju pripisuju ključni značaj za održivu vezu. „Partneri sebe smatraju za kolektivno 'mi', umesto za individualno 'ja'", objašnjava Kejl.

Probem je u tome što se žene često žrtvuju više. „U heteroseksualnim vezama, žene su često oštećena strana, jer istraživanja pokazuju da žene mnogo više rade na vezama, kao i u domaćinstvu", kaže Kejl.

„Jednakost i ravnopravnost u vezi se često navodi kao cilj parova, ali podela rada to često ne odslikava".
„Kada sam bila mlađa, toliko toga sam činila svojim momcima", kaže Megan, koja je imala niz dugih veza sa više različitih muškaraca. „Svaki put kada bih počela da se zabavljam s nekim momkom, pretvorila bih se u njega. Kopirala bih njegov stil; od emo devojke sam postajala pankerka, zatim šminkerka, i obrnuto. Sve što bi on voleo, volela bih i ja. Dala sam svoju mladost svojim momcima. Ostajala sam uz njih čak i kada su odlazili sami na odmore da bi se karali. Jednom dečku sam kupila ranac na kome je pisalo 'ja volim svoju devojku' kada je išao na Ibicu – potpuno sam ukinula sebe".

Ali to ne znači da ljudi uvek ostanu zajedno; žrtvovanje funkcioniše samo ako se oboje žrtvuju. „Ako si uvek ti ta koja se žrtvuje, po teoriji pravičnosti, ti si na gubitku u toj vezi, i možda ćeš postati ogorčena", kaže mi Kejl.

„Na kraju sam shvatila koliko više ja činim njemu nego on meni", nastavlja Megan. „Pogledala sam i pomislila – vidi me; taktika udovoljavanja muškarcima me je upropastila. Sada, kada sam u dvadesetim godinama, veze mi ne traju toliko dugo, zato što nisam voljna da toliko popuštam drugima".

Ipak, i pored svih tih patinji, 4,2 godine je solidan vremenski period. Najiskrenije, kome treba veza duža od toga? Kao što Eli sugeriše, „Prošla sam mnogo toga, i raskinula sa toliko mnogo ljudi, ali kada pogledam neke svoje prijatelje koji deluju neverovatno stabilno, nisam ljubomorna. U ovom uzrastu, mržnja prema partneru koja negde u pozadini sve vreme tinja deluje kao zdrava stvar. U suprotnom, završićete kao oni uvrnuti stari parovi koji se sve vreme drže za ruke".

Još na VICE:

Pitala sam muškarce na Tinderu gde u Beogradu vode devojke na prvi dejt

Šta žene u Beogradu misle o seksu bez obaveza

Ljudi iz Srbije opisuju raskid u šest reči

Tagged:
vice
seksualnost
ρομαντικά
vreme
Roditelji
Ljubav
Žrtva
ljubomora