Reklame
Sport

Eurobasket 2017 - pobednik dana: Luka Dončić

Step aside, tovariš Zdovc. Stigla ti je zamena u slovenačkom panteonu košarkaških bogova.

pisao Miloš Jovanović
12 Septembar 2017, 9:54pm

screen shot

Prvi put sam čuo za Luku Dončića kada je Zvezda ušla u drugo uzastopno finale juniorske Evrolige. Naši momci su branili trofej, ali uveliko se šuškalo kako za Real igra neko čudo od deteta, neki Dončić, i da je mnogo opasan. Ispostavilo da je tu zaista imalo o čemu da se šuška - Luka, tada šesnaestogodišnjak tj. dve godine mlađi od ostalih, predvodio je mlade "kraljeviće" do trona Evrope sa 14 poena, 11 skokova i 5 asistencija.

Uživo sam Luku mogao da gledam prvi put lani, opet protiv Zvezde, ali sada u seniorskoj konkurenciji. U prvom napadu, Luka je istrčao dug polukrug od čeone trojke preko desnog krila u levi ćošak, prošavši pritom klasično "prebrojavanje bubrega" pod reketom, primio loptu iza bloka u korneru i šutnuo trojku iz okreta. I naravno - pogodio. Kasnije je morao da izađe zbog blaže povrede, ali utisak je već bio ostavljen.

Na pripremama za Eurobasket u toku, Dončić je igrao maestralno. Iskusni Goran Dragić i on nadopunjavali su se na bekovskim pozicijama, smenjujući se u preuzimanju odgovornosti kada je to god bilo neophodno. Aktivan u skoku, rastrčan i kreativan u napadu, mladi Luka je svoju dobru formu preneo i na sam turnir, gde je imao nekoliko izuzetno zapaženih partija. Protiv Letonije u četvrtfinalu ulog je bio velik - plasman u polufinale, za Slovence tek drugi u istoriji, i šansa da se osvoji prva medalja na velikim takmičenjima od nezavisnosti.

Luka nije razočarao.

Plesala je Slovenija po parketu "Sinan Erdem" arene, u jednom od najimpresivnijih demonstracija napadačke košarke na ovom turniru. Po dobrom običaju, prvi je povukao stariji - Goran Dragić, pola čovek pola propeler, bušio je i prvu i drugu liniju letonske odbrane, pogađao i šutevima a i prodorima. A kada je red došao na mlađeg, i on je itekako umeo da zapapri. Konačan saldo - 27 poena za Luku, 26 za Gorana. Molim lepo.

Letonci, koji su nakon tihe smrti "klasične" Litvanije preuzeli titulu "ludih šutera sa Baltika", nisu imali nameru da se olako predaju. U dva navrata su stizali petnaest i više razlike, ali za prestizanje im je trebalo nešto malo više od ponovo izuzetnog Kristapsa Porzingisa, koji je postigao čak 34 poena (doduše uz 1/7 za tri). Pouzdani Janis Tima nije imao svoje veče (9 poena, 4/11 iz igre), pa je Davis Bertans bio jedina prava podrška sa 23 komada, mada se i on napromašivao (6/14 za tri). Kada bi god Letonija prišla na "sitno", ili Dragić ili Dončić bi izvukli neki novi trenutak mađije i vratili ih u dublji deficit.

Interesantno je ovde napraviti i malu paralelu između Hrvata i Slovenaca. Hrvati imaju dve ekstra zvezde, ali su hendikepirani em lošim vođenjem sa klupe, em nedefinisanim igračima zadatka koji na papiru ne deluju slabije od slovenačkih, ali se zato definitivno takvima prikazuju u igri. Slovenci, za početak, imaju trenera koji košarku razume na nekom dubljem, spiritualnijem nivou od Ace i njegovih doživotnih izolacija, zatim imaju dve ekstra zvezde, ali imaju i celu ergelu "sporednih uloga" gde svi znaju svoj posao.

Dragić i Dončić jesu mega face, ali gde je Slovenija na ovom turniru bez nekih epizodista? Gašper Vidmar, kojeg su neke moje kolege pomalo i posprdno nazvali "slovenački Deandre Džordan", izuzetno inteligentno "vrti pik" sa svojim bekovima i radi sve prljave poslove u odbrani. Klemen Prepelič pogađa blizu 40% trojki koje ispali, ne promašuje sa bacanja (32/34), i tako košgeterski "olakšava" svoje superstarove. Entoni Rendolf, koji je Letoniji ubacio 16 poena i uhvatio 9 skokova, se "razbudio" posle sporog starta i spreman je da doprinese borbi za medalju. Edo Murić, Jaka Blažič, Vlatko Čančar svi bljesnu na trenutke. I naravno, još jednom da se spomene, veliki Igor Kokoškov sa klupe, čovek koji je sve to pretvorio u funkcionalnu celinu.

Slovenci su svoju "malu maturu" položili, i sada ih čeka izuzetno ozbiljan izazov - na putu do finala stoji niko drugi do Španija. Taj meč se već sada nameće kao jedan od onih koji ćemo nadam se dugo pamtiti. Što se Letonije tiče, pošten turnir za njih, ali mogli bi i da nauče kako se valja ponašati u slučajevima poraza. I protiv Srbije su puleni trenera Ainarsa Bagackisa krenuli da se dure kada stvari nisu išle na njihovu vodenicu, a četvrtfinale sa Slovenijom dobilo je epilog u vidu nekoliko tehničkih i par nepristojnih gestikulacija kojima se pre svih istakao Davis Bertans. Vreme svakako radi za njih, i verujem da ćemo o njima još dugo slušati.

Kad već spominjemo Španiju, da se kratko osvrnemo i na drugi meč odigran u prvom danu četvrtfinalnih okršaja. Aktuelni šampioni Evrope uspešno su nastavili svoj pohod ka odbrani titule, porazivši hrabre, ali limitirane Nemce sa dvanaest poena razlike.

Briljantno je odigrao Mark Gasol, koji je pogađao...pa...odasvud. Dvadeset i osam poena - od čega četiri trojke - ali i deset skokova i četiri asistencije, bilo je to sasvim dovoljno da se razbije nemačka odbrana. Stariji bata dodao je 19, Ćaćo Rodrigez 11 i 7 asistencija...još jedan "lakši" trening za Skariolovu "furiju".

Nemci se opraštaju krajnje časno. Na turnir su došli bez ocvalog Novickog, ali i bez Cipsera, Cirbesa i još ponekoga, i sa ovim što su imali svejedno demonstrirali lepršavu napadačku košarku koja je na momente delovala fantastično. U Denisu Šruderu, Nemci imaju idealnog naslednika za legendarnog Dirka - ako nastavi da se revnosno odaziva nacionalnom timu, a ne vidim zašto ne bi, nemačka će košarka još barem deset godina imati nekoga da je ponosno predstavlja pred svetom i animira svoje sunarodnike da se dohvate "basketare".

Tako je prvi dan četvrtfinala prošao kao mini-najava polufinala kome smo se nadali - Španija i Slovenija, i prvi zaista ozbiljan test za šampiona. Drugog dana, zato, Srbija igra sa Italijom, kao i Rusija sa Grčkom. Dve eks-Ju zemlje u najbolje četiri, ili možda čak i tri slovenske? Zašto da ne.

Zašto da ne!

POGLEDAJ:

Tagged:
Košarka
Eurobasket 2017