klabing

Vaal pred nastup u Beogradu za VICE: Važno je prihvatiti svoju različitost

"Volim Beograd. Energija ljudi ovde je električna, i oni su veoma topli i ponosni. Veoma inspirativni."

pisao Iva Parađanin
29 Mart 2019, 9:23am

Foto: Jake West

Ona ima nekoliko života i identiteta i još uvek ih gradi. Bilo da je znate kao I Blame Coco, Eliot Sumner, Stingovu ćerku, ili Vaal, ono što je zajedničko za sva ova imena su kreativnost, posvećenost zvuku i ogroman talenat za muziku. Već neko vreme, njeno glavno polje eksperimentisanja i stvaranja je elektronska muzika u kom je čvrsto izgradila svoj identitet Vaal.

Na lejbelima Life And Death i Afterlife, izdala je haus i tehno izdanja, dok je 25. januara izašao njen prvi album Nosferatu, na kom je nešto drugačiji zvuk. Ovaj album nastao je kao svojevrsna oda nekim vintidž zvucima trip hopa, tehnu devedesetih i filmskoj muzici. Dok ga slušate, iz traka ćete jasno čuti obrise Massive Attack, The Prodigy, Aphex Twin i Portishead koje je maestralno upakovala u svoj intuitivni muzički izraz.

Publika u Srbiji zavolela je nakon kolaboracije sa dvojcem Tale of Us, a do sada je imala priliku da u našoj zemlji nastupi dva puta. Treći će biti u subotu, u okviru još jednog Apgrade događaja.

Ovim povodom, proćaskala sam sa Vaal o muzici, filmu, klabingu i prihvatanju sebe.

1553849297497-VAAL-Beograd-2018-foto-OSC-3632
Vaal u Beogradu 2018. Foto: OSC

Nakon svih prethodnih identiteta kako si rešila da postaneš Vaal? Neko vreme si pokušala da ostaneš potpuno anonimna jer si želela da muzika govori o tebi umesto samog imena. Da li je to moguće danas?

Da, ja verujem da je moguće i zapravo je mnogo lepši osećaj ako to možete uspešno da iznesete. Vaal sam započela 2011. dok sam još uvek otkrivla ko sam ja kao muzičarka. Bila sam jako istrajna i uporna da stvorim anonimni pseudonim. To mi je dalo kompletnu slobodu da radim šta god poželim.

Koji su to prvi elektronski zvuci koji su te inspirisali da kreneš ovim putem?

Odrasla sam slušajući Prodigy (Fat od the land i naravno Music for the jilted generation), zatim Massive Attack, a onda sam se zaljubila u Kraftwerk i ubrzo posle toga otkrila Trentemoller kada sam provodila mnogo vremena u Skandinaviji.

U jednom od intervjua si rekla da si počela da praviš muziku pre nego što si ikad bila u klabingu. Kakav ti je bio prvi kontakt sa ovim načinom konzumiranja muzike?

Postala sam svesna scene kada sam bila sa bivšim koji je poznavao mnogo didžejeva. Tehno sam počela da pravim iz šale, kako bi dokazala da ja to mogu. Nisam mislila da će to postati moja karijera. To je bila jedna stvarno srećna slučajnost koja se dogodila. Muzika koju ja pravim je drugačija jer nema referenci iz stvarnog života.

Kako se sada osećaš kada je klabing u pitanju?

Ne volim klabing. Ne prijaju mi takva okruženja. Patim od anksioznosti i nažalost ne mogu da se provedem kada sam sa druge strane didžej pulta. Mateo iz Tale of Us me uvek zeza kako imam spakovane moje torbe i pre nego što završim set da odmah zbrišem. To ne znači da ne volim ono što radim, već samo ne mogu da uživam na podijumu za igru.

1553849374681-VAAL-Beograd-2018-foto-Benny-Gashi-1
Foto: Benny Gashi

Nedavno je izašao tvoj debi album, kakav je osećaj?

To je nešto što sam ja stvorila, a na šta sam trenutno najviše ponosna od svega što sam radila. Jako sam zadovoljna albumom. Posebno sam ponosna na spot za Blue Eyes koji je režirao Sergej Rostropovič.

E kad smo kod toga, Nosferatu je poprilično kul naziv za album, takođe, on je veoma mračan i filmičan. Da li film utiče na tvoj rad i hoće li biti još videa?

Naravno. Jako me inspiršu dostignuća iz polja filma i u nekoj budućnosti bih volela da karijeru potpuno posvetim tome. Imala sam ogromno zadovoljstvo da radim sa Klintom Manselom koji je radio muziku za Requiem for a dream i Black swan nedavno, kao i sa Benom Frostom i to su ogromna i predivna iskustva.

Volim da stvorim muziku koja će da trigeruje neku uspomenu. Svi moji omiljeni filmovi i albumi dolaze iz određenog vremena evropske kulture, koje ja povezujem sa nečim.

Tvoja muzika je intuitivna i ne zasniva se na nekim prolaznim trendovima. Šta je po tebi najvažnija stvar kada je u pitanju muzika?

Meni je najbitnije biti iskren prema sebi. Nikad se nisam osećala kao da se uklapam u ovaj svet. Kroz moje tinejdžerske godine imala sam strahovite borbe i nisam razumela zašto se osećam tako strano i usamljeno. To što sam prihvatila i iskoristila svoju razčitiost u muzici, a i lično, mi je dalo snagu da preuzmem vlasništvo nad sobom.

Ovo je treći put da nastupaš u Beogradu.

Da, volim Beograd. Energija ljudi ovde je električna, i oni su veoma topli i ponosni. Veoma inspirativni. Jedva čekam da nastupim ponovo.

Hvala i vidimo se na žurci!