Reklame
Terapija

Pokušaj da sama sredim svoje probleme sa mentalnim zdravljem je bio velika greška

“Sedela sam u svojoj sobi i meditirala pred spavanje uz vođenu meditaciju, kada mi se u grudi uvukao iznenadni osećaj propasti i straha.”

pisao Tonic Editors
13 Februar 2019, 1:18pm

Lia Kantrowitz

Ovaj članak je preuzet sa TONIC-a.

Ah, terapija, nedostižna prva dama brige o mentalnom zdravlju. Dokazano je da pomaže kod velikog broja problema sa mentalnim zdravljem, ali je i dalje nedostupna za preveliki broj ljudi.

Kao prvo, skupa je. Osiguranje često ne pokriva troškove terapije. A i kada pokriva, i dalje je često preskupa. Ili možda ne možete da nađete dobrog terapeuta. Ili ste ga pronašli, ali ste se osećali previše čudno da biste to rekli svom šefu i porodici da vam je neophodno vreme kako biste ga posećivali.

Ovde u Tonic-u želeli smo da saznamo: Kako ljudi uspeju uprkos svim ovim izazovima? Kakoplaćaju terapiju, i na koji način su se njihovi životi promenili kada su uspeli da stignu do tog kauča? Dobrodošli u Dnevnike sa terapije gde ćemo istražiti sva ova, kao i još mnogo pitanja.

Kako biste sa nama podelili svoje iskustvo sa terapije, odgovorite na nekoliko pitanja ovde.

Alisija, Njujork, 28

Da li si trenutno na terapiji? Koja je vrsta terapije u pitanju i iz kog razloga je posećuješ?

Trenutno sam na terapiji zbog amalgamacije neurokognitivnih i emocionalnih poremećaja koji uključuju depresiju, anksioznost, ADHD, insomniju i još drugih. Moj terapeut i ja isprobavamo pomešani model, koji sadrži aspekte psihoterapije i kognitivno-bihejvioralne terapije (iako je KBT u poslednje vreme u drugom planu).

Koliko često ideš na terapiju i koliko košta svaka seansa?

Imam sreće da zbog posla imam odlično osiguranje, tako da imam neograničen pristup terapiji bez dodatnog plaćanja, ali sam svoju prvu godinu u Njujorku provela o trošku svog studentskog osiguranja. Trebalo mi je godinu i po dana, i četiri užasna kliničara pre nego što sam uspela da pronađem jednog sa kojim sam uspela da izgradim terapeutski odnos. Nisu svi kliničari prošli istu obuku, tako da čak i ako osoba ima pristup drugim opcijama, nismo uslovljeni da prepoznamo i/ili se izborimo za sebe kada osobe koje treba da brinu o našem mentalnom zdravlju nisu u skladu sa našim potrebama.

Da li osiguranje pomaže pri plaćanju terapije?

Moje osiguranje pokriva sve troškove psihoterapijskih seansi, ali čak i uz ovo pokrivanje koje je iznad proseka, i dalje mi je odbijeno refundiranje troškova koje sam imala kada je moj neurolog zahtevao elektroencefalografiju kako bi potvrdio da su moji simptomi povezani sa sumnjom na do tada nedijagnostikovana kašnjenja u neuralnom razvoju. Do tada ovi simptomi pogrešno povezivani sa mentalnim zdravljem, umesto sa problemima fiziološke prirode.

Da li te je cena ikada sprečila da posećuješ odgovarajućeg terapeuta?

Jeste. Gotovo je nemoguće pronaći profesionalnog terapeuta koji radi sa odraslima koji imaju probleme kao što su moji, i da je to usput pokriveno mojim osiguranjem. I nijedno osiguranje ne pokriva troškove tehničke dijagnostike kao što su neuromapiranje i biofidbek, što bi drastično umanjilo rizik od pogrešne dijagnoze, a i skratilo bi trajanje lečenja.

Da li si u nekom trenutku morala da se okreneš alternativnim strategijama, dobrim ili lošim, kako bi popravila svoje mentalno zdravlje?

Zapravo, zamalo sam imala nervni slom kada sam počela da se oslanjam na brigu o samoj sebi i promenu navika i rutina umesto na odgovarajući tretman kako bih držala pod kontrolom svoje simptome. Nikada neću zaboraviti trenutak kada sam sedela u svojoj sobi i meditirala pred spavanje uz vođenu meditaciju, kada mi se u grudi uvukao iznenadni osećaj propasti i straha, i ukapirala sam da ovo ne funkcioniše. Nikada se nisam osećala tako beznadežno.

Na šta bi trošila novac koji sada trošiš na terapiju da osiguranje zapravo pokriva sve troškove? Napokon imam odgovarajuće osiguranje i sjajnog terapeuta, tako da sam sada (nadam se) na putu oporavka, ali ako porazmislim o novcu koji sam u toku protekle decenije bacila na loše strategije suočavanja sa stresom kao što su alkohol, droge i kompulsivno trošenje novca… I dalje bih bila u dugovima jer sam odabrala da studiram, a ovo je Amerika.

Kako se osećaš zahvaljujući terapiji kada si u mogućnosti da je redovno posećuješ?

Beznadežno. Ja sam socijalni radnik, tako da poznajem sve tehnike, strategije i modele (kao što znam i da prepoznam kada su loše implementirani). Mislim da je ono što većina ljudi ne kapira činjenica da tretman nije isto što i oporavak. Poznajem prijatelje koji su posećivali terapiju godinama i to bezuspešno, zato što nisu shvatali da njihov kliničar zapravo ne radi za njih. Trenutno se posebno mučim sa KBT, i mogu iskreno da kažem da je to možda najteža stvar koju sam morala da uradim. Osećam se neuspešno kada ne uspem da ispunim jednostavan cilj kao što je da se probudim na vreme za posao, ili da prošetam psa, ali razbijanje maladaptivnih struktura koje smo izgradili oko mentalnih bolesti može biti prokleto teško, tako da moram da se podsećam da budem fina prema sebi.

Ovaj intervju je izmenjen i skraćen radi jasnoće.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE US.

Tagged:
Novac
Depresija
Mentalno zdravlje
Psihologija
Psihoterapija
Anksioznost
zdravstveno osiguranje
bihejvioralna terapija