Reklame
Sport

Nikola Jokić za VICE Srbija: Volim domaćinsku atmosferu

Jokićev intervju sa američkim novinarima prelio se nekako u pesmu - ceo tim je pevao "Good Feeling". Bio je to pravi trenutak da pređemo na srpski jezik.

pisao Nikola Olić
27 Februar 2019, 10:35am

Autor i NIkola Jokić

Razgovor američkih novinara sa Nikolom Jokićem u svlačionici posle pobede nad Dalas Maveriksima bio je kratak: mnogo novinara u malom prostoru, ista meta i isto odstojanje, a bogami i ista pitanja.

Znao sam da će predstojeći intervju sa mnom biti malo drugačiji, jer smo Nikola i ja već pričali jutros na zagrevanju - došao sam ranije da se upoznamo i vrlo brzo smo se skapirali. Potvrdilo se ono što su mi razni naši NBA igrači i kolege unapred rekli dok sam se pripremao za ovaj razgovor: Jokić je mnogo kul tip.

Nikola Jokić je ipak i mnogo više od toga.

Jedan je od najpopularnijih igrača NBA lige, i među stranim i među domaćim igračima. Vođa je svog tima i Denver je na putu ka plejofu po prvi put od 2013. godine, mada o tome ne vole da pričaju - da, kaže Jokić, ne bude baksuz. Međutim, u poslednje vreme kod Jokića nema malera, sve ide kako treba: zasluženo je ove godine izabran da bude na All Star utakmici, prošle godine je izabran za srpskog košarkaša godine, a 2016. je sa našom reprezentacijom na Olimpijadi u Brazilu osvojio srebrnu medalju.

1551085604704-20190222_224358

Jokićev intervju sa američkim novinarima prelio se nekako u pesmu, ceo tim je pevao "Good Feeling" od repera Flo-Rajde. Upravo su pobedili Maverikse i još su jedan korak bliže plejofu - siguran sam da i jeste Good Feeling. Prelazimo polako Jokić i ja na srpski, pita me da dovučem stolicu, kažem sebi da je to odličan znak pred intervju.

Između stolica, odštampane statistike sa večerašnje utakmice leže po podu, ukazuju na to koliko je Jokić opet dominirao: vodio je večeras tim u poenima, skokovima i asistencijama, tripl dabl je propustio za dlaku. Počeli smo naš razgovor, bez trunke žurbe, i bez dlake na jeziku.

VICE: Tvoja prva All Star utakmica je kao i sve druge imala milion novinara i kamera, sve smo mogli da pratimo detaljno preko interneta. Ti si po prirodi šaljivdžija, jasno je bilo koliko ti je tamo zabavno. Kako si se proveo, je li te nešto baš iznenadilo?

Nikola Jokić: Nije bilo velikih iznenađenja, mogu ti reći, dobro sam bio pripremljen, znao sam šta da očekujem. Znao sam da je to sve šou, bila je super muzika, koncert američkog repera Džej Koula na poluvremenu. Utakmica je bila interesantna, drago nam je svima bilo da učestvujemo na tome. Sve je to međutim mnogo napornije od obične utakmice, 3.5 sata pre utakmice si tamo, novinari, intervjui, TV, radio, internet, sve. Subota je bila ludilo, imali smo Challenge, imali smo Basketball Without Borders, mnogo toga. Bilo je sve zajedno divno iskustvo, i dosta naporno.

Ja sam bio na dosta All Star utamica pa znam eto bar malo kako je sa druge strane mikrofona. Da li si ti negde doživeo toliki broj novinara i medijskih kuća na jednom mestu?

To je sigurno najluđe što sam video što se tiče novinara i medija, to je to. Bilo je, meni se čini, sigurno 500 novinara iz raznih država širom sveta, i svako je tražio i svoje igrače ali i sve druge igrače na koje su naleteli.

Imenjaci smo, meni je kad sam se ovde doselio ime prošlo kroz nekoliko faza, bio sam Nik i Nikolas, a bogami i Nikolaj. Tesla me je spasio, uvek kažem da mi je ime kao njegovo.

Uvek sam bio Nikola, od samog početka. Majk Miler mi je dao super nadimak koji je do danas ostao uz mene: Džoker. Nisu mogli da izgovore prezime, pa eto daj šta daš.

1551085633287-DSCN4296

Kad si već pomenuo Džokera, to je nadimak našeg drugog veoma popularnog sportiste Novaka Đokovića. On jeste u jednom potpuno odvojenom svetu od tvog, ali meni se čini da imate vrlo sličan karater, šaljivdžije ste i možete da nađete uživanje i humor u sitnim detaljima. Jel' si ikad popričao o tome sa Đokovićem, jel' se znate?

Znamo se sa letnjih olimpijskih igara iz Brazila, tamo smo bili obojica kao naši reprezentativci, pa se odatle dobro znamo. Pričali smo dosta, veoma je interesantan tip. Možeš sa njim da vodiš veoma dubok razgovor na razne teme, a možeš i da se zavitlavaš kao klinac. On je za mene stvarno jedan izvrstan ambasador Srbije, stavlja Srbiju na globalnu mapu, sve više i više ljudi prepoznaje šta je Srbija i ko je odatle. Sigurno je jedan od naših najboljih sportista ikada. Drago mi je da smo se upoznali."

Da li se ti osećaš kao jedan od ambasadora Srbije ovde u tvom svetu košarke? Preporodio si košarku u Denveru, vrlo si popularan i svi znaju da si iz Srbije.

Na neki način, sigurno da. Ali nisam samo tu ja naravno u košarci, imali smo puno igrača iz naših krajeva u NBA ligi, u nekom momentu smo sigurno imali najviše stranih igrača ovde. Mislim da ljudi sve više i više prepoznaju naše sportiste. Mislim da je to velika stvar. Što se mene tiče, nema toliko puno naših u Denveru, mada vidim naše zastave često, navijači su nam odlični.

Kako si prihvatio Denver i kako je Denver prihvatio tebe? Grad je na dosta velikoj nadmorskoj visini - tačno jednu milju - na šta momak iz Sombora mora nekako da se privikne i igra basket na najvišem nivou. Šta si zavoleo u ovom gradu, a šta ti je možda i dalje čudno?

Super je ovde, grad me je baš super prihvatio, a i ja njih. Međutim, ne očekujem da ću ikad moći da se priviknem da mi bude super kao što mi je kod kuće. Sombor je moja kuća, moj grad. Što kaže Balašević, samo je jedna varoš kojoj se vraćaš. Ja ću se sigurno ceo život vraćati u Sombor, gde god živeo. To je za mene dom, to je za mene kuća, predstavlja nešto u mojoj glavi, tu sam smiren i opušten. U Denveru sam naravno prihvaćen sasvim dobro, ljudi su i ovde nekako opušteni, što meni odgovara. Mala je stopa kriminala, vazduh je čist, grad je čist, priroda je svuda oko nas. Samo u ovih par godina koliko ja živim ovde, izgradilo se puno novog.

Kakva je razlika biti poznat u Denveru i biti poznat u Srbiji?

Ljudi kod naš traže drugačiju pažnju. U Denveru samo prođu i uzviknu Denver Nagets! i to je to. Kod nas ljudi hoće blizak kontakt i razgovor. U Somboru nije strašno, zato što me ljudi znaju, mali je grad. Prvih nedelju dana kad se vratim je ludnica, ali onda kad se slikam sa svima onda je super. Mene tamo dosta prihvataju kao normalnu osobu, što ja i mislim da jesam. Radim sve što normalni ljudi tamo rade, idem na pijacu kao i svi ostali, nisam zvezda.

Kako ti filozofski vidiš svoju ulogu centra i šta je od tvojih košarkaskih karakteristika najvažnije za Nagetse u ovoj putanji ka plejofu?

Opa, filozofski? To mi reci! Ja mislim da ja treba da uradim sve što je potrebno za ekipu, nekad sam dodavač, nekad skorer, nekad sam skakač, nekad je važan dobar blok u pravom momentu, moram da uradim u pravom momentu ono što je najbolje za ekipu. To pokazuje drugim igračima šta oni treba da rade.

Kako se tvoje viđenje uloge centra promenilo kad si došao u Ameriku, i ti i trener Majkl Maloun ste počeli u Nagetsima iste sezone, kakve su promene tražili od tebe kao dela tima?

Iskreno rečeno, na početku sam samo postavljao blokade i bio dosta u centru reketa. Ali kasnije , to se malo promenilo, počeli su da mi daju više lopte, i nekako se cela moja uloga unapredila. Moja karijera je od tada uvek napredovala i evo sad sam All Star. Ceo tim je sve bolji, danas u utakmici protiv Dalasa imali smo puno igrača sa više od 10 poena, svi smo bolji.

Šta se kod tebe najviše promenilo od kako si u NBA-u?

Ja mislim telo. Telo je tvoje oruđe za rad, ako je telo dobro i lako, dugo ćeš da traješ i lakše ćeš da podnosiš utakmice. Kontinuitet je važna stvar, utakmice se stalno igraju. Ako možeš da imaš 10 poena u svakoj utakmici, onda imaj 10 poena. Nemoj da bude varijacija, kontinuitet je važan. Trener će te lakše pustiti da radiš šta hoćeš ako imaš taj kontinuitet.

Koliko je važna porodica i zdrav odnos sa porodicom da bi se naš igrač uspešno snašao u Americi i NBA ligi?

Sa porodicom je najbolje. Porodica te drži mirnim, porodica ti pravi novu kuću ovde. Ja volim da je moja porodica tu, volim gužvu, na to sam navikao. U mom odrastanju uvek nas je bilo puno. Ja to volim, volim domaćinsku atmosferu. Eto i sad posle utakmice dok pričam sa tobom, ja jedva čekam da odem kući večeras i da ih sve vidim.

PROČITAJTE JOŠ: