Sjajni benefiti plivanja u hladnoj vodi

Sve više ljudi počinje svoj dan potapanjem u ledenu vodu, a mnogi kažu da dramatično utiče na njihovu sposobnost da se nose sa depresijom.

pisao Angus Harrison; fotografije Chris Bethell
|
15 Mart 2019, 8:28am

Rob pliva u moru

Brajton, 6:45. Nebo je vedro i tiho: plavetnilno se razliva sa tragovima bele i boje kajsije. Gledamo u more dok druga grupa napušta obalu. Započinjem nervozan razgovor, u pokušaju da odložim neizbežno.

"Koliko dugo se zadržavate?"

"Pet minuta, samo plutam malo." Rob biciklom dolaz svakog dana od svog stana na plažu da bi se okupao u moru. Kad ne može da stigne, tušira se ledenom vodom. Zapravo, nekim danima to traje dva minuta. To je teže, kaže, s obzirom na to koliko je lako iskljčiti tuš. "Uslovi su savršeni," kaže i dodaje mi par rukavica i čizmi od nepoprana. Skidam se u bokserice i lagano počinjem da ulazim u vodu.

Bol me sustiže gotovo istog trenutka. Moja koža puca, a grudi počinju da lupaju. Činim sve da nastavim da hodam napred, ali više nisam u stanju da gledam Roba koji se nalazi levo od mene. Povlačim se u svoj um, pun alarma koji vrište da se okrenem. Umesto toga potapam se do ramena. Ne prestaje da me peče, ali sada su tu i crne fleke u vidu. Noge mi se klizaju po morskom dnu; mlečni talasi prelaze preko mene i na momenat pomišljam da ću završiti ispod njih, sve dok me plima ne odnese na bezbedno.

Onda nešto počinje da se menja. Što sam duže u vodi to sam smireniji. I dalje je pakao na zemlji, ali počinjem da lebdim iznad iskustva, kao da gledam svoje zamrznuto ružičasto telo u talasima sa sigurne udaljenosti. Nakon što smo završili Rob mi kaže da može da posmatra negativne misli kako nailaze a zatim "prođe" pored njih: "Shvatiš koliko je stresno iskustvo kratkotrajno. Da ne moraš da sarađuješ sa njim."

Gacamo nazad ka obali, vraćamo se našim stvarima i prebacujemo pešikre preko glava. Izvlačim noge iz čizama. Moje kosti deluju ukočeno, ali takođe osećam nadolazeće uzbuđenje.

cold swimming brighton
Rob na Brajton plaži.

Rob je deo rastućeg pokreta izgrađenog oko princpa da repetativno izlaganje hladnoj vodi menja način na koji se naše telo bori sa stresom. Poklonici ove prakse ističu da im dnevo kupanje u hladnom moru ili tuširanje ledenom vodom pruža snagu koja traje satima, i da, u pojedinim slučajevima, drastično poboljšava njihovu sposobnost da se nose sa depresijom.

Odrastao je u Midlendsu, pre nego što se preselio u Lejk distrikt kao tinejdžer, Rob se dugo bori sa lošim raspoloženjem, OCD-eom i nezdravim odnosom sa alkoholom. Prvi put je uzeo u obzir hladnu vodu nakon što je na gledao TED talk-u gledao koje su prednosti hladnog tuširanja. "Bio sam toliko motivisan da sam rekao devojci, 'Ok, od sad se tuširam hladnom vodom'". Njegova mama, plivačica, predložila je da sada, kada živi u Brajrotonu, proba da uđe u more. Seća se panike, nedostatka vazduha, a potom jasnoće. "Osećao sam se mirno. Kao da sam preuzimao celodnevni stres odjednom", kaže.

Rebeka, domaćica iz Viltšira, osetila se isto. Poslednjih dvadeset godina leči depresiju zbog koje je, kada je bila najgore, razvila agorafobiju. "Terapije, lekovi, bez lekova, CBT, NHS - šta god navedete probala sam," kaže mi u telefonskom razgovoru. Hladna voda se bez sumnje pokazala kao najkonzistentnija u kontrolisanju mog mentalnog zdravlja. "Kada imate ove probleme toliko dugo, kada prolazite kroz svašta, osećate se kao da sporo umirete. Ulazak u vodu je slično, ali znate da vas neće ubiti. To je bezbedan način da vam um bude u tom stanju, ali da imate kontrolu nad njim."

Kao i Robu, voda je važan deo Rebekine dnevne rutine. Ona ostavi svoja dva sina u školi, a potom se uputi na jezero koje je udaljeno pola sata vožnje od kuće. "I dalje osećam isti strah", kaže mi. "Kada radiš to zimi i postaje sve hladnije i hladnije. Verujem da je vrhunac bio prošle nedelje, bilo je toliko hladno da su ljudi razbijali led da bi ušli u vodu."

brighton beach rocks
Rob ulazi u vodu u 6:45 ujutru.

Hladna voda bi trebalo da bude neprijatelj. Davljenje je treći vodeći uzrok smrti (u nesreći) na svetu - procene su da oko 360.000 ljudi umre godišnje. Ipak, još od krštenja u vodi, ljudi kroz čitavu istoriju pokušavaju da izleče sebe vodom - ovo je uglavnom uspostavljeno na principu da je menjanje temperature tela ključ ka nekoj vrsti oslobađanja ili olakšavanja. Ovakav način razmišljanja je predstavljen i u antičkoj grčkoj, egipatskoj, rimskoj i kineskoj medicini. Hidropatske ustanove su bile popularne u 19. veku u Engleskoj, a posećivale su ih značajne ličnosto od Čarlsa Dikensa do Darvina. Sam Brajton je izgrađen na viktorijanskoj opsesiji kupanjem u moru.

Nedavno ponovo poklonjena pažnja je zasluga TV lica Krisa Van Tulekena. On se privi put susreo sa efektima hladne vode 2012. godine dok je snimao BBC dokumentarac na Arktiku. Nakon što je snimio segment koji istražuje telesni odgovor na ledenu vodu naišao je na neočekivanu nuspojavu. "Između 24 i 48 sati nakon uskakanja sam se osećao ushićeno", prisećase. "Taj osećaj se zadržao."

Kada je istraživao svoje poslednje serije, Doktor koji se odrekao lekova - u kojoj je istraživao slučajeve kada su pacijanti kljukani lekovima - upoznao je dvadesetčetvorogodišnju Saru, koja je patila od depresije, ali je želela da prestane da uzima antidepresive. Krisove misli su se vratili vodi. Želeo je da sazna da li postoji bilo kakav dokaz da plivanje u hladnoj vodi pomaže i kontaktirao je Majka Tiptona, profesora sa Portsmaut univerziteta. "Majk je rekao, 'Da ima nečega tu, ali sve su teorije, nema dokaza'.

Zajedno, par je upoznao Saru sa hladnom vodom, a potom i plivanje,. Bio je to početak procesa koji je doveo do toga da prestane da uzima lekove na kojima je bila veliki deo svog života. Studija je objavljena u BMJ Case Reports, čime je postala najbolja potvrda - do sad - veze između mentalnog zdravlja i hladne vode.

Ali pitanje koje nema odgovor je: koja je to veza?

"Nema sumnje da je potapanje tela u vodu temperature 15,12 stepeni stres", kaže Majk Tipton, "Telo pokreće "bori se ili beži" reakciju, koja uključuje ispuštanje hormona stresa. Doživiš hiperventilaciju, puls ti poraste, pritisak ti porase. To je stresna radnja i odgovor je stresan".

Ovaj "odgovor na hladan šok" je nešto na šta se telo navikne; neko ko pliva u hladnoj vodi svaki dan bolje to podnosi od nekoga ko po prvi put pokušava. Majkov tim je, takođe, nedavno ustanovio da tela koja su se prilagodila stersu hladne vode bolje funkcionišu na visinama. Ova is unakrsna adaptacija, objašnjava on, sugeriše da telo kada se navikne na nošenje sa jednom vrstom stresa može da se bolje nosi i sa drugom. "Sve su to spekulacije", objašnjava. "Ali nije neverovatno pretpostaviti to - bilo da je okidač voda, visina ili sukob - ako imate spremnjen odgovor na jedan scenario, možda on ima generički benefit".

1551638514601-ChristopherBethell-10
Rob na Brajton plaži.

Nauka oko potapanja u vodu ostaje maglovita. Iako entuzijasti tvrde da jača njihov imuni sistem i pomaže im da smršaju, istina je da zapravo ne znamo šta ona čini. Majk dodaje da bi efekat hladne vode mogao da bude placebo; da ni mogao da bude osećaj da ste nešto uspeli, ili da to što ste napolju doprinosi tom dobrom osećaju. Postoji šansa da je fenomen jednostavno ekstremna evolucija velnes kulta koji dugo postoji kada je reč o plivanju. "Nismo zapravo izdvojili faktor koji hladnu vodu čini hladnu vodu dobrom", kaže. "To pitanje je zapravo sve".

Kris Van Tuleken pojašnjava da ne smatra hladnu vodu čudesnim lekom. On nije protiv antidepresiva, dodaje, smatra da su dokazi za njihovu upotrebu nedovoljno dobri i da se mere životnog stila prečesto previđaju.

"Zaslepljujuće je očigledno za ogroman broj ljudi, uključujući i doktore, da su naši najčešći problemi vezani za to kako je društvo strukturisano i kako živimo", kaže.

"Povezivanje sa prirodom, vežbe, manje usamnjenosti i društvo koje je u većoj meri ekonomski jednako bi smanjili nivoe svih bolesti i povećali očekivano trajanje života.

cold swimming
Rob u moru.

Rebeka ističe da njen odgovor na vodu nije čisto na nivou hemije. Ipak, kaže, kombinacija komponenti je toliko usko vezana zbog čega je iskustvo toliko efektno. "Znam da ako plivam sama [a ne sa grupom ljudi sa kojima se sreće na jezeru], i dalje žu doživeti šok, ali ne i osećanje da je sve ok", kaže Rebeka. "Krug nije pun."

Međutim, ona ne može da ignoriše jedinstveni šok i osećaj nepogrešivosti koji sledi. Problem je sada, kaže ona, što traži vodu koja je dovoljno hladna. Smatra da su tuševi previše topli, a nakon neuobičajeno sunčanog proleća verovatno će i jezera biti ista. "Sledeće nedelje idem u Škotsku", dodaje ona. "To je porodični odmor, ali idem i iz ličnih razloga!"


Pogledaj i:


Rob sada uči za psihoterapeuta, u sred je master studija. Seli se u Oksford za nekoliko meseci da živi sa vojim partnerom, i već je izabrao mesto na kom će nastaviti svoj jutarnji ritual. Za Roba, hladna voda i depresija - ili anskioznost - su sule koje moramo da razumemo, a ne da se borimo protiv njih. "Treba da obezbedimo ljude znanjem kako mozak radi, i stvarima koje mogu da učine kako bi ga naterali da radi kako oni žele", objašnjava. "Način na koji ga ne posmatraju kao neprijatelja, već ga prihvataju i rade s tim".

Ako vam išta znači, nakon jutarnjeg potapanja osrećao sam se sjajno ostatak dana. Ponekad previše stresni detalji mog života su bili smanjeni na ono što zapravo jesu: zadaci, vebsajtovi i anksioznosti koje bi jedva imale smisla kada bih probao da ih zapišem

Ukoliko želite da probate potapanje u hladnu vodu nemojte da uskočite u ledeno jezero tek tako. Možete da umrete. Ovde možete da nađete savete.

@a_n_g_u_s / @CBethell_Photo