​Parola ’Snađi se’: Kako živeti kao kralj iza rešetaka

Život iza rešetaka je deo saradnje The Marshall Project-a i VICE-a i iz prve ruke daje perspektivu onih koji rade i žive u okviru kazneno-popravnog sistema.

Para vrti gde burgija neće – čak i u zatvoru.

Mnogi zatvorenici u Americi nemaju porodicu koja im šalje novac da kupuju stvari u zatvorskoj kantini, kao što su kafa, hrana i sredstva za higijenu. S toga nalaze druge načine da zarade keš. To se zove parola 'snađi se'.

U mom trenutnom domu, državnom zatvoru Haj Dezert u Kaliforniji, tetovaže su uvek tražene. Ako umeš da napraviš pištolj za tetoviranje od motora CD plejera, patronu za mastilo, nekoliko žica i naoštrenu žicu za gitaru – i umeš da nacrtaš donekle pravu liniju na koži kolege zatvorenika – onda ti u zatvoru više ništa nikada neće trebati. Neki tipovi čak tetoviraju plastične šolje zatvorenika, urezuju imena ili sportske logoe, za hranu ili sredstva za higijenu vredne nekoliko dolara.

Ako imaš devojku koja može svakih par nedelja da ti prokrijumčari par balončića droge, onda ćeš da živiš kao kralj. Heroin, marihuana i met vrede svoju težinu u zlatu. Ali budi upozoren: to je mnogo nesigurnija šema, zbog koje mogu da te ubiju, ili da tvoja porodica bude optužena za krijumčarenje.

Najbolja sledeća stvar, što se tiče para, su farmaceutski proizvodi. Oni su lako dostupni – pod pretpostavkom da si dovoljno dobar glumac da ubediš zatvorskog lekara da su ti potrebni lekovi protiv bolova. Takođe možeš da se uradiš i nekim psihijatrijskim lekovima, pa se tipovi prave da su ludi da bi došli do željenih pilula, a onda ih kriju ispod jezika da bi ih kasnije prodali.

Lekovi mogu da budu unosna roba, ali teško je stalno rizikovati da te neko unakazi, ili da poludiš.

Proizvodnja alkoholnih pića je još jedna popularna šema. Dovoljno je lako prokrijumčariti jabuke iz menze, zgnječiti ih u kesi za đubre, pomešati sa malo šećera, i tri do pet dana ostaviti da fermentiraju. Tvoj domaći alkohol, „pruno", će imati ukus mokraće i od njega ćeš imati divljački mamurluk, ali obaviće posao. A dobar pruno može da košta i 20 dolara za 3,7 litara.

Pruno takođe može da se krčka i destiliše u šerpi, da bi se napravio jeftin viski od milošte nazvan „bela munja". Veoma jak i i kiseo kao sirće, „bela munja" ide i za 25 dolara po šolji, u zavisnosti od kvaliteta.

A još od zabrane cigareta u kalifornijskim zatvorima 2005 (slične zabrane postoje i u drugim državama), duvan je postao veliki posao – ogroman posao. A u novembru 2015, jedna jedina pakla „njuportsa" je u mom zatvoru koštala sto dolara.

Mnogi čuvari neznajući potpomažu šeme tako što žvaću duvan na poslu. Duvan koji ispljunu u zatvorskom dvorištu je toliko na ceni da zatvorenici požure da ga skupe čim čuvar ode. Duvan se onda isuši, umota u stranicu biblije i puši kao cigareta.

Zatvorenici koji skupljaju te ispljuvke su poznati kao „lešinari", i obično sa sobom u džepovima nose četkicu za zube i kartu za igranje, da bi lakše sastrugali duvanski otpad. Oni svoju šemu shvataju toliko ozbiljno da sam prisustvovao tučama oko kanti za đubre i drugih delova dvorišta gde čuvari najčešće pljuju. I imaju dobar razlog za to: svaka grudvica ispljuvka na zemlji lešinaru koji je skupi može da donese zaradu od deset dolara.

Ali najviše se zarađuje na mobilnim telefonima. Najjeftiniji telefon napolju bi ovde imao cenu od 1000 dolara. Zbog tako visoke cene, lako je razumeti pred kolikim iskušenjima su čuvari i ostali zaposleni u zatvorima da prokrijumčare telefon unutra u zamenu za novac.

Mogućnost da se razgovara sa prijateljima i porodicom telefonom koji se ne prisluškuje, da se šalju slike ili da se ide na internet, redak je luksuz za zatvorenike. Ali u mnogim zatvorima se stalo na put telefonima u zatvoru uz pomoć naprava koje ometaju frekvencije, time ovu šemu čineći ugroženom.

Iznuda je još jedna naširoko rasprostranjena šema – pod pretpostavkom da si krupan i dovoljno strašan da ti uspe. Najčešće mete su zlostavljači dece i ostali seksualni prestupnici, zato što su suviše ranjivi da uzvrate. Iznuda se obično manifestuje kroz mesečnu „taksu" kojom kupuju zaštitu.

Baš kao i u spoljašnjem svetu, seks se ovde prodaje. Gej zatvorenici se obično sami prostituišu, prodajući svoje telo u zamenu za novac ili robu. U zatvoru postoji izreka da, dokle god ti plaćaju za to, „nisi gej, već imaš šemu". Ali bolno je gledati zatvorenike koji krenu tim putem samo za par dodatnih porcija ramen supe ili kafe.

Ono što je iznenađujuće je da je većina hastlera u zatvoru pozitivno. Gledao sam kako neki od zatvorenika vajaju predivne skulpture od sapuna, ili crtaju portrete i onda ih prodaju svojim komšijama. Drugi peru i peglaju odeću, šiju, popravljaju elektronske aparate, cipele, vode sportske kladionice, obavljaju pravničke poslove, prodaju robu, pa čak i prave TV antene od spajalica. Neki glačaju kamenje koje nađu u dvorištu, i od njih prave ogrlice ili nameštaj; neki crtaju rođendanske čestitke; a neki prodaju domaće buritose i slatkiše.

Kreativnost i rešenost koje vidim kod mojih kolega zatvorenika me zapanjuje više od njihove želje za novcem. Moja jedina nada je da će ih zadržati kada odu kući. Na kraju krajeva, ako mogu da naprave šemu na tako surovom i zagušljivom mestu kao što je zatvor, trebalo bi da budu uspešni i kada se vrate na ulicu.

Patrik Larmur je tridesetogodišnji zatvorenik državnog zatvora Haj Dezert u Suzanvilu, Kalifornija, gde izdržava doživotnu kaznu zatvora zbog ubistva (i nevezanog silovanja) koje je počinio kao maloletnik.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu